Црногорско Специјално тужилаштво за сузбијање организираног криминала и ратних злочина у сурадњи с ДОРХ-ом покренуло је истрагу о злочину над припадницима никшићке групе у сплитској Лори
Специјално тужилаштво за сузбијање организованог криминала и ратних злочина у сарадњи са тужилаштвом Хрватске покренуло је истрагу о злочину над припадницима никшићке групе у "Лори", потврђено је Дану у Врховном државном тужилаштву. У оквиру те истраге у Хрватској ће бити саслушани актери тог злочина, а у Подгорици су почела саслушања преживјелих резервиста тадашње ЈНА и породица страдалих.
Према сазнањима Дана, замјеник специјалног тужиоца Лидија Вукчевић саслушала је у својству свједока чланове породица Баровић, Симовић, Зиројевић и Газивода, а планирано је да изјаве да и родбина још четири страдала борца.
Истрага је покренута на захтјев Удружења бораца ратова од 1990. године, које је тужилаштву у неколико наврата доставило и мноштво доказа о почињеном злочину над Тужитељица Ранка Чарпић је упозорена да Младен Бајић и даље опструира истрагу ратних злочина почињених у Лори, те да то чини јер је и сам, као замјеник војног тужиоца из деведесетих, био умијешан у те злочинепадницима никшићко-шавничке групе. Удружење бораца затражило је раније од врховног државног тужиоца Црне Горе Ранке Чарапић да заједно са хрватским колегом Младеном Бајићем прими на разговор представнике породица страдалих припадника бивше ЈНА из Никшићко-шавничке групе.
У захтјеву је наведено да је прошло 20 година од суровог ратног злочина над 14 припадника бивше ЈНА из Црне Горе у Војно-истражном центру Лора - Сплит и Дувну 1992. године, а да истрага о томе још није кренула са мртве тачке.
Према ријечима предсједника Управног одбора Удружења бораца Радана Николића, тужилац Ранка Чарпић је упозорена да, по информацијама невладиних активиста и мировњака из Сплита, Шибеника и Загреба, Бајић и даље опструира истрагу ратних злочина почињених у Лори 1992. године, те да то чини јер је и сам, као замјеник војног тужиоца из деведесетих, био умијешан у те злочине.
Жупанијско државно одвјетништво у Сплиту 17. децембра 2011. године издало је саопштење за јавност у коме је, под ознаком Лора 3, наведено да је затражено криминалистичко истраживање због сумњи на смртно страдање припадника групе црногорских резервиста у Лори.
"Како је ратни злочин над припадницима никшићко-шавничке групе извршен на територији Хрватске и Босне и Херцеговине, квалитетна истрага о томе не може се спровести без синхронизоване сарадње државних тужилаштава ових држава и црногорског тужилаштва.
У случају Лора 3 такве сарадње још није било, а што је нехумано према породицама жртава злочина које имају неспорно право на истину о страдању својих чланова и да захтијевају правду", оцијенио је Николић.
Пошто је, сматрају у удружењу, 25. априла 2012. године у Београду коначно потписан Протокол о сарадњи Комисије за нестала лица Владе Црне Горе и Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, очекује се да црногорско тужилаштво, по преузимању документације о никшићко-шавничкој групи, допринесе убрзању истраге у овом случају.
Захтјев за пријем чланова породица страдалих црногорских резервиста постављен је на сајту удружења.
Државно одвјетништво у Сплиту недавно је потврдило да је покренуло истрагу за случај Лора 3, односно, како стоји у саопштењу из ДОРХ-а, "криминалистичко истраживање због сумњи у смртно страдавање групе заробљеника - припадника никшићко-шавничке групе" у војном затвору у морнаричкој бази Лора у Сплиту. Тај затвор и поступци хрватских војних полицајаца били су или увијек јесу предмет два процеса. У првом од њих је правоснажно осуђено неколико припадника 72. бојне ВП хрватске војске.
У трећој епизоди истраге о Лори, хрватско правосуђе је сарађивало и са државним тужилаштвом Црне Горе, а користило је информације неименоване невладине организације. Подаци који су на тај начин добијени навели су их да покрену истрагу о групи заробљених црногорских резервиста са јужног бојишта који су припадали такозваној "никшићкој групи", а који су били доведени у Лору и тамо злостављани.
Свједоци мучења
Према подацима Удружења бораца ратова, међу онима који су, како се сумња, мучени и убијени у Лори су Радивоје Петковић, Недељко Јанковић и Миљан Шушић из Шавника, заробљени од стране ХВ-а изнад Чепикућа у Херцеговини у мају 1992, чији су посмртни остаци пронађени у Требињу. На херцеговачком ратишту заробљени су и Никшићани Ратко Симовић, Душко Баровић, Боривоје Зиројевић, Драгоман Докнић, Радомир Вулић, Милош Перуновић и Ранко Вујовић, који су такође прошли тортуру у Лори. Никшићки резервисти Павле Поповић, Драган Јаковљевић и Лука Газивода заробљени су у Мостару. За њих је Драго Боснић, исто тако заробљеник из Лоре, посвједочио да су заједно били мучени у сплитском логору, те да је Поповић од батина у Лори преминуо.
"Свакодневно смо у Лори били злостављани и тучени. Храну смо добијали сваки четврти дан, а униформисана лица нису нам дала да је поједемо, јер су нас за то вријеме тукла. Црногорцима сам изгубио траг кад су их крајем априла 1992. године одвели", свједочио је Боснић.
М. В. Ракичевић (Дан)