Саопштење Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе је одлучило да организује обиљежавање 100 година од Мојковачке битке, једне од најсјајнијих побједа Црногорске војске у историји Црне Горе, која се одиграла за вријеме божићних празника 1916. године.

Удружење ће настојати да око обиљежавања стогодишњице Мојковачке битке окупи што већи број њених поштоваоца из земље и иностранства, а у текућој години иницираће санирање споменика учесницима Мојковачке битке поред Таре, на прилазу Мојковцу.

Са парастоса у Храму христовог рођења

Парастосом јунацима Мојковачке битке у Храму Христовог рођења у Мојковцу 8. јануара 2013. године и полагањем вијенаца на споменике погинулим херојима Мојковачке битке и њиховом легендарном команданту - дивизијару сердару Јанку Вукотићу, Удружење је обиљежило 97. година од Мојковачке битке.

Удружење се са дивљењем сјећа војника и старјешина Мојковачке битке из прослављене Прве санџачке дивизије, Колашинске бригаде, Бјелопољске бригаде, Ровачког батаљона, Првог и Трећег регрутског батаљона, Дробњачког батаљона, Ускочког батаљона и Васојевицког одреда, који су фанатичним борбеним моралом, борбом прса у прса, у суровим зимским условима, успјели да побиједе у свему надмоћнију аустроугарску војску.

Представници Удружења полажу вијенац на споменик јунацима Мојковачке битке

Овом побједом Црногорска војска је сачувала војничку част и национално достојанство Црне Горе и омогућила одступање српској војсци према Албанији.

Међутим, ускоро је услиједила капитулација Црне Горе. Краљ Никола 1 Петровић са породицом, већи дио Владе и Двора, су 19. јануара 1916. избјегли у Албанију, а потом из луке Медова бродом за Италију. Министри који су остали у земљи донијели су 21. јануара 1916. одлуку о распуштању Црногорске војске.

Ријечи прекора војводе Божа Петровића краљу Николи: „Да си имао памети, ти би узео оно перјаника и једну чету регрута, одавде из Скадра, па погинуо на Ловћену и остао као Лазар на Косову“, остале су да сурово свједоче да је „цару јунака“, ратне 1916 године, била спрешнија властита безбједност од судбине црногорског народа и државе.

Задивљујуће дјело мојковачких јунака Удружење ће предано чувати од заборава и упорно указивати на новије преправљање црногорске историје којима се, по наруџби политике, пере дио неславне биографије краља Николе и покушава негирати вјековно заједништво српског и црногорског народа чији је симбол управо Мојковачка битка.

Испред споменика дивизијару Јанку Вукотићу

Због наведеног, обиљежавање и слављење дана Мојковачке битке је за актуелну власт у Црној Гори непожељно, о чему свједочи прошлогодишња одлука мојковачког парламента да се дан те битке више не слави као дан Општине Мојковац.

Директор: Радан Николић