Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе, заједно са породицама погинулих бораца, обиљежило је 14. година од агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију.
Вијенци су положени на споменике палим борцима из 90-их у касарни Даниловград, касарни Маслине – Подгорица, Никшићу, Мојковцу, Беранама и Андријевици.
На споменик палим борцима у Даниловграду, на коме је уписано име војника Саше Стајића из Београда, прве жртве НАТО-а у Црној Гори, вијенце су положили чланови породице Стајић, као и делегације Удружења бораца ратова од 1990. Даниловград, Српског националног савјета Црне Горе, Југословенских комуниста Црне Горе, Бораца НОР-а југословенска опција и Лиге антифашиста Црне Горе.
Чланови породице Стајић Саше и делегације поштоваоца пред спомеником у Даниловграду
Подсјећајући да Удружење обињежава 14 година од агресије НАТО-а на СРЈ и величанствени отпор припадника оружаних снага Савезне Републике Југославије, од којих је преко 1000 погинуло, а међу њима и 46 из Црне Горе, Радан Николић, директор Удружења је истакао да они не смију бити заборављени и позвао НАТО да се извини породицама жртава.
„Ко њих заборави заборавио је на људско у себи и пристао на насиље топузине Сједињених Америчких Држава зване НАТО, коме трагови широм планете жестоко смрде нечовјештвом. Бог воли оне који воле слободу, а наши јунаци пали у одбрани отаџбине и војничке части, силно су љубили слободу и у њу уткали своје младе животе чиме су заслужили дивљење свих слободних људи свијета“, поручио је Николић и истакао да се Удружење противи приступању Црне Горе НАТО-у јер би то значило придружити се међународном насиљу којим управљају САД и пристати на поробљавање Црне Горе о трошку њених грађана.
Радан Николић
„Зар се може бити уз оне који нијесу презали ни од убијања наше дјеце и других цивила да би Србији отели Косово и Метохију? Данас тзв. Косово експлоатишу управо најжешћи пропагатори бомбардовања СРЈ, попут Медлин Олбрајт, Веслија Кларка и Бернара Кушнера. Но крв је људска рана наопака на нос ће им почети скакати, а оне којих овдје данас нема јер се боје шта би на то рекао НАТО подсјетићу на народне изреке да „ко неће брата за брата имаће туђина за господара“ и „ко неће да храни своју војску храниће туђу“.
„Помолимо се за душе свих жртава НАТО-а окађене милошћу Божјом и нека им је вјечна слава и хвала“, закључио је Николић.
Отац погинулог војника Саше Стајића Душан Стајић, видно потресен, захвалио је присутнима што нијесу заборавили Сашу и друге пале борце и саопштио да његовој обољелој супрузи и њему најтеже пада то што их нико у њиховом Београду не препознаје као родитеље погинулог сина јединца - прве жртве НАТО-а и што на обиљежавању годишњица агресије на СРЈ нема старјешина страдалих војника.
Делегација Удружења бораца ратова од 1990. године и породице палих бораца из Подгорице, положили су вијенац на споменик у касарни Маслине.
Са полагања цвијећа на споменик палим борцима у касарни Маслине, Подгорица
Послије полагања вијенаца, присутнима се обратио Данило Перковић, предсједник Скупштине Удружења и истакао: “Овај споменик чува истину о погинулима чија су имена урезана на овом мермеру, али и у нашим срцима . Данас се клањамо сјенима поносних војника ЈНА и ВЈ који су вољели отаџбину и слободу и за њих дали своје животе. Данас се молимо за њихове душе и упиремо прстом у зло које их је убило, а они нам поручују да не станемо уз њихове убице, већ да их слиједимо у отпору међународном насиљу чији је симбол НАТО“.
Присутнима се обратила и Савета Срдановић, супруга палог борца Радисава Срдановића која је замјерила одсутним породицама палих бораца из Подгорице да не његују успомену на пале борце на начин како то они заслужују.
Борци и породице палих борацаиз Никшића положили су вијенце на споменик борцима из 90-их на тргу Шака Петровића.
Блажо Ђурковић, директор никшићког Удружења бораца ратова од 1990. године, одржао је кратку бесједу чија је главна порука била да се не смије дозволити да се патриоти, ратници и жртве минулог рата ућуткају и тихо уклоне из историје коју пишу дезертери, профитери и бјелосвјетске слуге.
Полагање вијенаца палим борцима у Никшићу
„Право на то нам не дају пали борци“, саопштио је Ђурковић и истакао да „од ратног времена страшније може бити само поратно, када се од жртве тражи да слави џелата, а још је страшније кад жртва на то пристане“.
Бројни грађани и породице погинулих бораца из Берана положили су цвијеће на споменик палим борцима испред зграде Општине, а Саво Вучетић, директор беранског Удружења бораца ратова од 1990. године, истакао је да је тај споменик светилиште које свједочи да су људи са тог подручја давали своје животе за одбрану своје домовине и у ратовима из 90-их.
Полагање цвијећа на споменик палим борцима у Беранама
„Те људе, који су оличење патриотизма, чојства и јунаштва, не смијемо заборавити. Тужно је што их је заборавила актуелна власт која се и за вријеме њихове погибије, а и дан данас понаша кукавички“, поручио је Вучетић.
Вијенци палим борцима положени су и на споменику палим борцима из Мојковца, а присутној родбини и саборцима погинулих обратио се Божо Вучетић, директор мојковачког Удружења бораца ратова од 1990. године.
“Животе 13 мојковчана, који су се са поносом одазвали позиву да бране своју отаџбину, а чијим се сјенама данас клањамо однијело је немилосрдно вријеме ратова из 90-их које су подмукло наметнули разбијачи велике и мале Југославије. За заслужени незаборав, Удружење ће свим борцима из Црне Горе, палим у ратовима 1991/1999. године, посветити спомен књигу чија је припрема у току”, саопштио је Вучетић.
Сa полагања вијенаца у Мојковцу
У организацији Удружења бораца ратова од 1990. године Андријевица, уз присуство породица палих бораца, 14. година од агресије НАТО-а обољежено је полагаљем вијенаца на споменик палим борцима из 90-их на Књажевцу.
По полагању вијенаца присутнима се обратио Стајић Милорад који је истакао величину жртве девет палих бораца из Андријевице којима се тај крај поноси и сачуваће их од заборава.
Делегација Удружења из Андријевице положила је вијенац и на споменик жртвама НАТО-а из Мурина - дјеци Мирославу Кнежевићу, Оливери Максимовић и Јулијани Брудар и другим страдалим цивилима.
В.Н.