Саопштење за јавност Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе
Софија – „Вјечна ватра“
Протеклог викенда, у организацији Бугарског општенародног савеза „Борбено пријатељство“, у Софији је одржан састанак удружења ветерана из балканских земаља.
Скуп, чији је основни циљ био решавање проблема са којима се суочавају ратни ветерани и очување мира и добросусједства на Балкану и шире, поздравили су: пуковник Јавор Генов, предсједник Бугарског општенародног савеза „Борбено пријатељство, пуковник Генадиј Михајлович Шорохов, извршни секретар Међународне уније удружења ветерана „Борбено братство“, пуковник Сергеј Николаевич Књазев, први замјеник предсједника Сверуске организације ветерана „Борбено братство“ и Дан Виго Бергтун, потпредсједник Свјетске федерације ветерана.
Испред Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, састанку је присуствовао Радан Николић, директор Удружења.
Представници организација су положили вијенац и цвијеће на спомен обиљежју „Вјечна ватра“ у Софији.
На састанку су донијете четири резолуције које се тичу заједничке мисије асоцијација ветерана, решавања проблема са којима се сусрећу ветерани у појединим земљама и актуелног стања у Украјини.
По поздрављању скупа, Радан Николић је саопштио:
„Моја држава Црна Гора је мала земља великог срца, препознатљива, током своје бурне историје, по слободарству и ратничкој одважности, а данас и по гостољубивости, добросусједству и природним љепотама.
Велики руски пјесник Александар Сергејевич Пушкин посветио је црногорским ратницима чувену пјесму „Бонапарт и Черногорцы“, која почиње стиховима: „Черногорцы? что такое?Бонапарте вопросил:Правда ль: это племя злое,Не боится наших сил“?
Усуђујем се рећи да је мало ко љубио слободу и цијенио пале борце као стара Црна Гора чије су духовне и световне вође Свети Петар Цетињски и Петар 2 Петровић Његош оставиле у аманет етичко начело да одбрана слободе и људског достојанства нема цијену.
Наше Удружење је специфична борачка организација из разлога што њено чланство чине војници бивше Југословенске народне армије и Војске Југославије, легалних оружаних сила држава којих више нема.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија, моћна и угледна држава и на Западу и на Истоку и оснивач Покрета несврстаних земаља је, нажалост, разбијена кроз међусобне оружане сукобе, за шта кривицу сносе неодговорне политичке елите и дио међународне заједнице на челу са Америком и Њемачком.
Учесници скупа из Републике Српске, Црне Горе и Србије
Савезна Република Југославија, уз гажење Повеље Уједињених Нација, међународног права и правила ратовања, 1999. Године је претрпјела агресију НАТО-а.
Истичем да је Повеља Уједињених нација кључни међународни документ чији су циљеви: одржавање међународног мира и безбједности, развијање међу нацијама пријатељских односа и постизање међународне сарадње.
Свједоци смо како се према Повељи УН и њеним циљевима односи поменути дио међународне заједнице и њена оружана сила НАТО, па питам треба ли да се деси још један свјетски рат да би свјетске силеџије привели к познанију права?
Ово што се ових дана дешава у Украјини је, у основи, њихово дјело.
Оно због чега смо данас ми овдје, у основи је садржано у преамбули Повеље УН која, у циљу спаса будућих покољења од ужаса рата, очување правде и поштовања обавеза које проистичу из уговора и других извора међународног права и заштите основних права човјека, достојанста и вриједности људске личности и равноправности нација, упућује и нас да:
- ујединимо своје снаге ради одржања међународног мира и безбједности кроз своје активности и инсистирање на поштовању Повеље УН и међународног права;
- будемо трпељиви и да заједно живимо у миру једни с другима као добри сусједи;
- допринесемо да се оружана сила не употребљава изузев у општем интересу, у складу са одлукама Савјета безбједности;
-осудимо све акте насиља у и над сувереним државама, повреде њихових граница и мијешање у унутрашње послове других држава;
-допринесемо санирању посљедица оружаних сукоба с краја прошлог и почетка овог вијека и процесуирању и санкционисању почињених ратних злочина и проналажењу несталих лица.
Поред наведеног, мислим да би наш заједнички задатак требао да буде да у државама из којих долазимо, обезбиједимо:
-већи ниво одговорности држава и политичких елита према борцима, односно припадницима оружаних снага које шаљу у ратне сукобе, војне интервенције и мировне мисије, како у погледу доношења одлука о томе, тако и у погледу обезбјеђења адекватне обуке и здравственог и социјалног третмана;
-задовољавајући ниво борачко-инвалидске заштите за све категорије бораца и посебно, ратних војних инвалида и породица палих бораца;
-обавезни специјализовани третман у оквиру система јавног здравља за припаднике оружаних снага који су прошли кроз оружане сукобе, заробљавање и друге трауматичне догађаје;
-позитивну дискриминацију борачких организација од стране државе у погледу финансирања њиховог рада и подршке њиховим пројектима;
-отвореност органа власти на државном и локалном нивоу за сугестије и предлоге борачких организација и решавање њихових проблема.
Братско дружење Срба и Црногораца у паузи, испред хотела „Јасмин“
Овај скуп доживљавам првенствено као скуп слободних и добронамјерних људи спремних да обједине своју енергију и енергију организација из којих долазе, зарад заједничких безбједоносних и хуманих циљева чије су највеће вриједности мир и слободан и достојанствен човјек.
Зато сматрам да први закључак са овога скупа треба да буде инсистирање на поштовању Повеље УН и међународног права, јер како је пјевао наш Његош: „Вук на овцу своје право има ка тиранин на слаба човјека; ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветлија“, закључио је Николић.
В.Н
