Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе представило је јуче у крипти Саборног храма Христовог васкресења у Подгорици спомен-књигу „Задња линија одбране“ – свједочење о погибијама 315 војника и полицајаца из Црне Горе на ратиштима велике и мале Југославије 1991/1999. године.
У Удружењу наглашавају да је спомен-књига настала као отпор колективном жигосању бораца из Црне Горе палим у ратовима 1991/1999. године од стране актуелне црногорске власти и бездушних кривотвораца новије историје.
На промоцији су говорили: академик Зоран Лакић који је написао предговор, Радан Николић испред Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе – приређивача књиге и Момчило Вуксановић испред Књижевне задруге Српског националног савјета Црне Горе – издавача књиге. Испред домаћина скуп је поздравио протојереј Предраг Шћепановић.
Лакић: Ово није само промоција него и комеморација
„Ово није само промоција него и комеморација. Ова књига је спомен погинулој младости Црне Горе у ратовима деведесетих, који у историји слови за ‘братоубилачки рат’, ‘изнуђени рат’, чак и за ‘договорени рат'“, казао је академик Зоран Лакић, напомињући да је у сваком случају ријеч о рату који је различито тумачен и у страној историографији.
Он је истакао да се приређивачи ове књиге не опредјељују за наведене називе тих трагичних збивања.
„Они су једноставно приредили спомен-књигу погинулима који заслужују незаборав и поштовање“, казао је Лакић, додајући да се такав однос према мртвима његује у цивилизованм свијету, док у Црној Гори имамо сасвим друге аршине, те „нисмо пописали жртве ни из Првог ни из Другог свјетског рата“.
Николић: Умишљени господари чине све да дигнемо руке сами од себе
Предсједник Удружења бораца Радан Николић подсјетио је на Гетеову мисао да је само једно зло неизлечиво – ако народ дигне руке сам од себе.
„У 21. вијеку, нажалост, умишљени господари новог свјетског поретка чине све да тако и буде – да народ дигне руке од себе и да слобода и људско достојнство не буду вриједности“, рекао је Николић.
Он је истакао да су борци којима се у књизи одаје почаст управо најбољи синови Црне Горе, оцијенивши да је катастрофално да се држава обрачунава са својим грађанима које је послала у рат и дискриминише ратне жртве.
Вуксановић: Отишли су у рат да оправдају заклетву, не зато што су неког мрзјели
„Ми смо као издавачи са великим поштовањем прихватили да штампамо ово издање и макар мало дамо допринос сјећању на ове изузетно часне и храбре људе који су страдали деведесетих година“, казао је у име издавача Момчило Вуксановић.
Он је истакао да они нису тамо отишли зато што су вољели рат и зато што им се ратовало, или зато што су некога мрзјели, већ зато да би чували уставни поредак своје државе, како би оправдали заклетву коју су дали на служењу војног рока.
Протојереј Шћепановић: Истинита прича која се догодила у души овога народа
„Захваљујем се приређивачу што је овом књигом ставио пред савјест историјску истину и фактографију свима онима који се буду бавили овим трагичним периодом“, казао је протојереј Предраг Шћепановић, истичући да своје поздравно слово посвећује Мариносу Рицудису, Грку који је одбио да бомбардује Србију и Црну Гору, који због тога одлежао затворску казну двије и по године и који је прије петнаестак дана од СПЦ примио одликовање Орден Светога Саве првог степена.
„Ова књига је истинита прича која се догодила у души овога народа“, казао је отац Предраг, подсјећајући на прву жртву НАТО бомбардовања – војника даниловградске касарне Сашу Стојића.
