Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује да иза актуелних жестоких напада на предсједника Црне Горе Филипа Вујановића стоје препознатљиви профитери, идеолошки сљедбеници Секуле Дрљевића, који покушавају да угуше слободарску тринаестојулску Црну Гору и наметну јој нови идентитет, по мјери Хрватске демократске заједнице и њених моћних ратно-поратних спонзора.
Вујановићева изјава да поштује црногорску државну химну али да са истим емоцијама не слуша све њене строфе је политички избалансирана и добронамјерна, а то што некима смета што је предсједник Црне Горе антифашиста и легалиста који настоји да буде предсједник свих њених грађана, довољно говори о њима.
Није ваљда Вујановић крив што се не може опрати историјска срамота Секуле Дрљевића и његових присталица који су 12. јула 1941. године на Цетињу дочекали италијанског окупатора као ослободиоца и прогласили црногорску независну државу под италијанским протекторатом, уз атак на територијалну цјеловитост Црне Горе, њен традиционални идентитет и слободу грађана.
То првенствено треба да знају такозвани дукљански академици који су, упркос томе што је Секула Дрљевић народни издајник који је званично проглашен и ратним злочинцем, истог окарактерисали као «најистакнутијег црногорског нациолога, монтегринолога и идеолога народоносног, националног и државног питања између два свјетска рата« уз тврдњу да је »највећи дио интелектуалног насљеђа др Секуле Дрљевића уграђен у темеље данашње Црне Горе, њене независности и међународног статуса«.
Истина је да државни симболи Црне Горе садрже дио »интелектуалног наслеђа« Секуле Дрљевића и решења које је 1941. године наметнуо фашистички окупатор, али је истина и то да су такви државни симболи дубоко и непомирљиво подијелили Црну Гору и да би и за државу и за њене грађане било корисно да се те подјеле превазиђу. Изјаву Вујановића о химни Црне Горе доживљавамо управо као позив на превазилажење таквих подјела и истрајавање на антифашистичкој традицији што поздрављамо и подржавамо.
Радан Николић, предсједник Управног одбора