У Федерацији БиХ и даље правдају и славе ратне злочине над војницима ЈНА у Сарајеву и Тузли

Уторак, 15 Мај 2012 10:19
Print

Саопштење за јавност Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе

Поводом 20. година од ратног злочина муслиманске паравојске над припадницима ЈНА на Брчанској Малти у Тузли и претходног истовјетног масакра војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе упозорава да и даље нема правде за више стотина убијених, рањених и заробљених војника ЈНА.

Основни разлог томе је што власт Федерације БиХ, дјелујући по принципу јединства вјере и политике из Исламске декларације Алије Изетбеговића, покушава да судство и тужилаштво БиХ, претвори у инструмент за фалсификовање ратних дешавања из 90-их година и обрачун са Србима и Републиком Српском.

Нажалост, Федерација БиХ у томе и даље има подршку моћних појединаца из оних међународних снага које су одговорне за ратно разбијање бивше СФРЈ и нацртале мете на грудима њених одбрамбених снага - ЈНА и српског народа као најбројније етничке популације.

Зато властима Федерације БиХ и даље може бити да упорно негирају ратне злочине Бошњака почињене у име насилног стварања исламске државе на територији бивше СР БиХ и да опструирају спровођење Стратегије за процесуирање предмета ратних злочина у БиХ.

Удружење подсјећа да је Исламска декларација, кроз идеологију да „нема мира и коегзистенције између исламске вјере и неисламских друштвених и политичких институција, те да „Ислам искључује могућност дјеловања било које стране идеологије на свом подручју“, одлучујуће допринијела неповјерењу између Муслимана и Срба у СР БиХ, које је кулминирало избијањем међусобних оружаних сукоба.

Ако и данас у Федерацији БиХ стоје на позицијама из Исламске декларације, прослављају ничим испровоциране масакре над војницима ЈНА у Сарајеву и Тузли и доживљавају Србе и Републику Српску као непријатеље, поставља се питање сврхе, односно будућности институција БиХ.

У сваком случају, институције БиХ се не могу градити на мржњи и сакривању ратних злочина и није праведно и хумано да жртве злочина плаћају цех њиховог нефункционисања.

Радан Николић, предсједник Управног одбора