Овдје ћете наћи архиву актуелности и саопштења Удружења из 2018. године.
Министру одбране Предрагу Бошковићу васпитна мјера трајног колективног презира!
С А О П Ш Т Е Њ Е
7. 8. 2018.
Послије саопштења Министарства одбране којим се учешће официра Војске Црне Горе на прослави злочиначке „Олује“ квалификује као „безазлени цивилизацијски чин“, односно „редовна активност на позив домаћина у складу са дипломатским протоколом“ јасно је да иза ове националне бруке стоји министар одбране Предраг Бошковић и Влада премијера Душка Марковића.
У вези са тим, а како је илузорно очекивати пад Владе и смјену министра одбране јер о томе одлучују моћници са стране, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) изриче министру одбране Предрагу Бошковићу васпитну мјеру трајног колективног презира“.
Поред скандала учешћем у прослави “Олује”, разлози за изрицање ове васпитне мјере су Бошковићево увођење забране представницима Удружења и породицама палих бораца да поводом годишњице НАТО агресије на СРЈ положе вијенце на споменике борцима палим у ратовима 1991/1999. године у касарнама Војске Црне Горе у Подгорици и Даниловграду, саучесништво у дискриминацији Удружења, као и поразно вазалство Министарства одбране у односу на НАТО и Хрватску, а на штету Црне Горе и њених грађана.
Подсјећамо да је исту васпитну мјеру Удружење својевремено изрекло Новаку Килибарди који се, као и Бошковић, „почетком деведесетих нарочито истицао у ратном полету и екстремном национализму, да би касније обојица, зарад материјалног и политичког профитерства, пошли у другу крајност безрезервног политичког слуганства и негирања самога себе.
Упркос тврдњи Министарства одбране да “Црна Гора не жели никад више да бије туђе битке“, они који је представљају бију најпрљавије битке за Хрватску, тзв. Косово и НАТО, о чему свједочи вођење спољне политике актуелне власти и њено учешће у кривотворењу истине о ратовима из деведесетих на штету Црне Горе и њених грађана од којих, по неразуму, издвајамо: недавно полагање вијенца погинулим дубровачким бранитељима од стране црногорског амбасадора у Хрватској, довођење у питање већ утврђених граница са Косовом од стране црногорског премијера и бившег Предсједника и актуелно учешће црногорског војног аташеа на прослави “Олује“.
Удружење, напомиње, памти и осуђује масовне ратне злочине над Србима у Хрватској почињене током сукоба 1991/1995. у бројним војним операцијама попут: „Масленице 93“ (Равни Котари); „Медачког џепа“ (Госпић), „Тигра“ (Јужна Далмација), „Бљеска“ (Западна Славонија) и „Олуја“ (Книнска Крајина) у којима су, неселективним убијањем и прогоном, Срби у Хрватској сведени са 12% у 1991. години, на свега 4%.
Посебно памтимо и славимо своје суграђане, војнике ЈНА и Војске Републике Српаке Крајине, погинуле током оружане сецесије у Хрватској и заробњене саборце над којима је извршен ратни злочин у злогласном логору “Лора” у Сплиту и на другим локацијама у Хрватској и тзв. Херцег Босни.
Вазална Црна Гора се у корист Хрватске одрекла својих жртава, плаћа одштету и одаје почаст њиховим убицама и слави језиви злочин у “Олуји” над крајишким Србима. Такво безумље и државничка срамота, незампаћена на овим просторима, говори све о врху актуелне власти, која наводно чува црногорску државност, а спроводи упутства из Хрватске, са Косова и из НАТО-а која цијепају темеље црногорске државности које чини православни живаљ уз настојање “да Срби практично нестану” како то поручи Фрањо Туђман са Бриона у очи “Олује” 31. јула 1995. године“.
Радан Николић, директор
Не дирајте споменик борцима палим у ратовима 1991/1999. године
С А О П Ш Т Е Њ Е
9.11.2018.
Поводом најављеног преуређења простора касарне Маслине у Подгорици Радан Николић, директор Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе, обратио се отвореним писмом градоначелнику Подгорице Ивану Вуковићу упозоравајући га да је у тој касарни спомен обиљежје борцима из деведесетих, које је општина дужна да заштити.
У писму Николић наводи:
„Обраћам Вам се испред Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење), а у вези са Вашим састанком са министром одбране Предрагом Бошковићем на коме је једна од тема била планирано преуређење простора касарне Маслине у којој се налази споменик војницима бивше Југословенске народне армије (ЈНА) и Војске Југославије (ВЈ) погинулим у ратовима 1991/1999. године.
Наведени споменик, на коме су уписана имена погинулих Подгоричана, као и других војника ЈНА који су служили војни рок у касарни Маслине и распоређени у ратне јединице , заједно су подигли некадашња Команда Друге армије ВЈ и Удружење 2003. године.
У вези са тим, молимо за информацију да ли ће се, односно како ће се намјенско преуређење простора касарне Маслине одразити на поменути споменик у тој касарни?
Наиме, медији су ових дана објавили вијест да је на простору касарне у Маслинама планирана изградња војне болнице за потребе Војске Црне Горе и грађана, да је у току избор људи који ће урадити елаборат касарне у Маслинама, те да су радови на том простору већ почели.
Како медијски извјештаји не помињу да је на Вашем састанку са министром Бошковићем разговарано о наведеном споменику палим борцима у касарни Маслине, а како имамо негативно искуство са Министарством одбране од прошле године када Удружењу, породицама и другим поштоваоцима палих бораца није одобрено полагање вијенаца на тај споменик на дан агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, у знак одговорности пред породицама палих бораца, овај допис чиним јавним.
Подсјећам Вас да је Законом о спомен обиљежјима прописано да општине, преко органа локалне управе, обезбјеђује заштиту спомен-обиљежја на својој територији од оштећења или уништења, као и од неовлашћене измјене, дораде, измјештања, замјене или уклањања.
Надамо се да ћете, као грдоначелник Подгорице, показати разумијевање за садржај овог дописа, бити отворени за сарадњу са Удружењем и нашим општинским удружењем чије чланство, осим бораца, чини и осјетљива популација породица палих бораца.
У вези са наведеним спомеником, по свим питањима, у потпуности смо отворени и спремни за сарадњу уз поштовање законске регулативе и воље породица палих бораца.
Молимо за одговор или позив на разговор на ову тему“.
До када ће неборци Зувдије Хоџића да глуме борце НОР-а и антифашисте, а да служе политици домаћих и страних насилника и фашиста
Радан Николић Зувдија Хоџић
С А О П Ш Т Е Њ Е
10.11.2018.
На пријему делегације Савеза удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе (СУБНОРА), уприличеном 9. новембра поводом Међународног дана борбе против фашизма, антисемитизма и ксенофобије, предсједник Мило Ђукановић је, како стоји у саопштењу из његовог кабинета, честитао СУБНОРА јубилеј, 70 година од оснивања. Ђукановић је истакао да СУБНОРА има видан углед у друштву и изразио увјерење у наставак сарадње државе са том борачком организацијом на, како је казао, темељима свијетле црногорске антифашистичке традиције коју његују и у овом времену.
У вези са тим, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) указује на чињеницу да је СУБНОРА, као невладина организација, основана и уписана у Регистар НВО 2000. године под називом Савез бораца НОРА Црне Горе, те да је 2008. године промијенила назив у СУБНОРА. Дакле, Ђукановић је честитао “јубилеј 70 година од оснивања” наводној организацији бораца НОР-а која постоји 18 година и у којој, укључујући руководство у саставу: Зувдија Хоџић, предсједник, Слободан Симовић, потпредсједник и Драган Ђуровић, генерални секретар, нема лица са статусом борца НОР-а.
Изјава Ђукановића о наставку сарадње државе са том тзв. борачком организацијом није ништа друго до најава наставка гажења темељних уставних начела и законске регулативе повлашћивањем СУБНОРА, како у погледу финансирања, тако и у погледу располагања државном имовином.
Јавна је тајна да је СУБНОРА политички сервис актуелне власти у циљу покривања Ђукановићеве погубне политике угледом бораца НОРА које у државном политичком позоришту без граница, за плате, позамашне функционерске додатке и друге привилегије, игра дружина небораца - профитера Зувдије Хоџића. То јасно потврђује и поменуто саопштење са пријема у кабинету Ђукановића када је делегација СУБНОРА извршила још један задатак актуелне власти указивањем, како су истакли, на потребу истрајности државних органа у одлучном ставу да се ријеше питања цркве и црквене имовине и уклони црква са Румије и осудом догађаја везаних за 1918. годину којима се, по њиховом мишљењу, велича нелегитимна Подгоричка скупштина и њене одлуке које су довеле до укидања црногорске државности.
За Удружење је посебно занимљиво да је делегација СУБНОРА на сатанку са Ђукановићем изразила очекивање да се “посебним законом ријеши положај и улога СУБНОРА”, чиме су признали да су Влада Црне Горе и Министарство финансија, без ваљаног правног основа, прикључили СУБНОРА на државни буџет са годишњим издвајањем око 110 000 еура. У вези са тим, Удружење подсјећа да је пред Уставним судом покренуло Иницијативу за провјеру уставности Закона о финансирању савеза удружења бораца НОР-а Црне Горе из 1991. године, чијом се злоупотребом финансира СУБНОРА.
Удружење пита Зувдију Хоџића и његово друштво партијских посленика - мрчипушака до када намјеравају да се лажно представљају као борци НОР-а и чиме то заслужују посебни закон који би важио само за њих.?
По чему су то важнији борци НОРА од бораца против Турака, бораца ослободилачких ратова 1912-1918, од припадника Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату од 6. до 17. априла 1941. године или у саставу савезничких армија, па и од бораца из деведесетих који су као легитимна војска бранили уставни поредак и територијални интегритет СФРЈ И СРЈ? Поготову, ако је њихов статус изједначен Законом о борачкој и инвалидској заштити.
Шта је са налазом Заштитника људских права и слобода Црне Горе да се, буџетским финансирањем само СУБНОРА, у односу на СОБНОР и Удружење чини дискриминација?
До када мисле да у вишепартијском систему, уз помоћ државе, намећу идеологију једноумља која припада прошлости, да ометају пуну историјску истину о народноослободилачком рату 1941-1945 ( који је имао и обиљежја револуције и грађанског рата) и правду за све жртве? До када ће да глуме антифашисте ,а да служе политици домаћих и страних насилника и фашиста? Када ће показати истинско поштовање и оданост према Црној Гори поштовањем њеног устава и загарантованог једнаког права грађана на рад, удруживање, слободу говора, заштиту од дискриминације?
У вези са наведеним, испред Удружења позивам господина Зувдију Хоџића на јавни дуел на телевизији коју изабере, како би грађани Црне Горе сазнали ко је ко у нашој Црној Гори чију слободарску традицију и антифашизам угрожавају управо Хоџић и његови политички ментори.
Радан Николић, директор
Ђукановић креира Црну Гору по упутима проусташке Хрватске и њених заштитника
С А О П Ш Т Е Њ Е
21. 11. 2018. године
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) поздравља и подржава све манифестације којима се обиљежавају значајни историјски датуми, међу којима су и ослобођење Црне Горе од аустроугарског окупатора и Подгоричка скупштина у новембру 1918. године.
У вези са тим, изражавамо протест због каљања имена ослободилаца Црне Горе и учесника Подгоричке скупштине уз грубо кривотворење историјске истине, у чему се посебно истичу предсједник Црне Горе Мило Ђукановић и НВО Савез удружења бораца НОР и антифашиста Црне Горе (СУБНОРА).
Наглашавамо да је најављена резолуција власти о Подгоричкој скупштини суштински само копија Деклерације Црногорског сабора од 12. јула 1941. године иза које су стајали италијански окупатор и црногорски сепаратисти на челу са Секулом Дрљевићем, повјереником Анте Павелића, вође нацифашистичког усташког покрета у Независној Држави Хрватској (НДХ) и ратног злочинца.
Подсјећамо да је предсједник Ђукановић на скорашњем скупу у Колашину у организацији СУБНОРА изјавио да је Подгоричка скупштина била једна велика издаја, те да „свако ко позива да се слави тај дан, позива да се слави издаја и пропаст Црне Горе“. Није изостала ни пријетња Ђукановића да неће дозволити потомцима учесника Подгоричке скупштине да угрозе државност Црне Горе.
Самопроглашени чувар независности и државности Црне Горе Ђукановић при томе, као змија ноге, крије да је на задатку креирања нове Црне Горе по упутима савремене проусташке Хрватске и њених моћних заштитника, дакле на оном истом задатку на коме је био и Секула Дрљевић 1941. године, када је по узору на НДХ на издајничком петровданском сабору проглашена „независна Држава Црна Гора“.
То се јасно види из резултата политичког савезништва Црне Горе са Хрватском, Албанијом и тзв. Косовом; текућих и реализованих пројеката промјене идентитета Црне Горе и њеног православног живља; уставних промјена 2007. године и закона који се односе на службени језик, државне симболе, образовни систем; заговарања аутокефалне црногорске цркве; атака на Србе и Српску православну цркву у Црној Гори и традиционалне савезнике Србију и Русију. Такође, то се види из текућих квалификација власти о наводној окупацији Црне Горе од стране Србије 2018 године коју је, по њима, противно вољи црногорског народа прогласила Подгорича скупштина, а које су Ђукановић и његове присталице позајмили из садржаја поменуте петровданске Декларације Црногорског сабора.
Слављење 13 јула, антифашизма и тековина НОР-а, подизање споменика Јосипу Брозу Титу и брига за државност Црне Горе од стране Ђукановића и СУБНОРА, само су маска за прикривање такве политике, која Црну Гору истински води у пропаст.
Удружење се клања сјенима бораца ослободилачких ратова 1912-1918, учесника Подгоричке скупштине и краља Николе, који је важио за цара јунака и највећег Србина свога времена и заговорника уједињења са Србијом и словенском браћом у једну државу, али и осуђује потписивање капитулације Црне Горе 2016. године, што је резултирало Подгоричком скупштином која је несумњиво била израз народне воље, а њени учесници оно најбоље што је Црна Гора могла дати у том времену и околностима.
Подсјећамо „антифашисте“ Ђукановића и СУБНОРА да је посланик Подгоричке скупштине био и Никола Ковачевић, један од најистакнутијих људи КПЈ и НОП који је, међу бројним високим партијским и државним функцијама, био и предсједник скупштине Народне Републике Црне Горе. У чувеној бици на Сутјесци учествовало је седам чланова његове породице, од којих је погинуло њих четворо, међу којима су и Николин син Драган чије име носи предшколска установа у Никшићу и брат Сава, народни херој. Други Николин син Митар, који је са мајком и сестром Вјером такође борац са Сутјеске, послије рата проглашен је за народног хероја.
Уз Његошеву поруку „нема посла у плаха главара“, позивамо Ђукановићу да, умјесто себи, својима и странцима, почне да служи Црној Гори и свим њеним грађанима и државност Црне Горе биће јака као бедем и достојна њене славне слободарске прошлости.
Радан Николић, директор
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе се придружује протестним окупљањима испред Скупштине Црне Горе
С А О П Ш Т Е Њ Е
4. 12.2018
Доношење и потврда рјешења о двомјесечном затварању народних посланика Небојше Медојевића и Милана Кнежевића од стране Вишег суда у Подгорици и Апелационог суда, представља груби атак на Устав Црне Горе који народним посланицима гарантује имунитет и обавезује на независност судова и владавину права. Истовремено то је свјесно гажење слободе говора и других права и слобода Кнежевића и Медојевића и воље грађана који су им подарили посланички мандат.
Поразна је чињеница да је гангстерско хапшење Медојевића, коме је накнадно додата затворска казна од још два мјесеца, и намјера хапшења Кнежевића у ноћи доношења Резолуције о Подгоричкој скупштини (Резолуција) по решењу Вишег суда договорено са извршном и законодавном влашћу у циљу демонстрације силе ‘државе’ и застрашивања грађана и њихових представника у црногорском парламенту који се критички односе према власти која је приватизовала државу зарад политичког и материјалног профитерства.
Изјава потпредсједника Владе Зорана Пажина на сједници Скупштине на којој је усвојена Резолуција, „да је дошло вријеме да власт у Црној Гори једном за сва времена утемељи црногорски државни идентитет“ није ништа друго до најава насиља над националним идентитетом појединаца, етничких група, политичких странака и вјерских заједница са српским предзнаком.
То се прије свега односи на Српску православну цркву у Црној Гори, којој је Резолуцијом, уз игнорисање уставног принципа одвојености вјерских заједница од државе, подметнуто кукавичје јаје у виду шизофрене измишљотине да је “одлукама Подгоричке скупштине омогућено незаконито и неканонско укидање аутокефалности Црногорске цркве'“.
Незаконити третман народних посланика Медојевића и Кнежевића као обичних грађана од стране судија Вишег суда у Подгорици и Апелационог суда како би над њима била извршена репресија, поменута изјава Пажина и изјава предсједника Скупштине Ивана Брајовића о наводним законским непрецизностима у вези са посланичким имунитетом, само потврђују мизерно подаништво представника судске, извршне и законодавне власти апсолутном носиоцу политичке моћи – предсједнику ДПС-а и предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу.
Због насиља актуелне власти над народним посланицима Медојевићем и Кнежевићем и опозиционим Демократским фронтом, Удружење позива своје чланство да подржи протестна окупљања опозиције и слободних грађана испред Скупштине Црне Горе.
Истовремено, упозорава Заштитника људских права и слобода Црне Горе, представнике Европске уније, стране амбасаде у Црној Гори, и све поклонике демократског друштва да у Црној Гори фактички нема подјеле власти, те да су владајуће странке корупцијом претворене у пуке корисничке сервисе једног човјека.
С друге стране, дискриминацијом и државним насиљем, власт настоји да ућутка истинску парламентарну опозицију, вође отпора грађана безакоњу и гажењу људских права, попут лидерке мајки са троје и више дјеца Жељке Савковић и представника дијела невладиног сектора који није под контролом власти.
Овако насилничко, безумно понашање власти, која није везана Уставом и законом, пријети не само да угрози грађански мир у Црној Гори већ да се прелије и запали регион што обавезује све грађане на стални и одлучан отпор.
Радан Николић, директор
Осуђујемо формирање Војске Косова као опасан чин по мир у региону
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) осуђује формирање Војске Косова као крајње опасан чин којим се провоцирају оружани сукоби у региону, дува у једра великој Албанији и руши Кумановски споразум и Резолуција Савјета безбједности 1244 који су обавезивали КФОР да разоружа тзв. Ослободилачку војску Косова.
Супротно томе, уз прећутну подршку назови мировњака, ОВК је ојачана и организовна као Косовске безбједносне снаге које се ових дана трансформишу у Војску Косова.
Удружење је годинама упозоравало да је мировна мисија међународне заједнице на Косову и Метохији једна велика превара, а после подршке САД, Енглеске, Њемачке, Француске и других држава формирању Војске Косова, јасно је да државе - агресори на СРЈ 1999. године, нијесу промијенили политику непријатељства према Србији и српском народу и навику гажења међународног права и ауторитета Уједињених народа.
Изјава генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга да жали што је косовски парламент донио одлуку о прерастању Косовских безбедносних снага у Војску Косова у погрешно вријеме само је потврда дволичности представника тог војног савеза који је и даље пуко оруђе у рукама САД и њених европских савезника.
Нажалост, оваквом исходу увелико је допринијела политика пузања званичне Србије према отимачима Косова и Матохије, као и политика званичне Црне Горе која је међу првима признала независност Косова и слањем свог официра у службу окупаторског КФОР-а симболично подржала непријатеље Србије и српског народа.
Могу Александар Вучић и Ивица Дачић данас да лију крокодилске сузе над судбином српског народа у терористчкој држави Косово и пласирају трагикомичне представе типа обиласка специјалних јединица Војске Србије на непознатој локацији, али је чињеница да су управо они потписивањем Бриселског споразума дали зелено свијетло Приштини да успостави власт над цијелом територијом Косова.
У ситуацији када се услед формирања Војске Косова над регионом поново надвила опасност избијања ратних сукоба, који би били далеко суровији и разорнији од оних из деведесетих, неодговорно је ћутати, па Удружење даје пуну подршку активностима Србије и Русије да се одлука Скупштине Косова о формирању Војске Косова расправи у Савјету безбједности УН и предузму одлучне мјере у циљу заштите Срба, Црногораца и других мањина у тој окупраној покрајини Србије.
У вези са тим, Удружење оцјењује срамним и по Црну Гору опасним политички ортаклук црногорске власти са Косовом, Албанијом и Хрватском на штету Србије и српског народа. Ваљда је предсједнику Црне Горе са ратним искуством Милу Ђукановићу и предсједнику Владе Душку Марковићу јасно да је звецкање оружјем малих држава најопаснијe управо за њих, да насиље и рат никоме не доносе добро и да се авет велике Албаније видљиво надвила и над Црном Гором. Затварати очи пред тим чињеницама крајње је неодговорно.
Радан Николић, директор
Спомеником црногорским комитима 1916-1929. у Никшићу стављени су у исту раван патриоте и побуњеници
С А О П Ш Т Е Њ Е
29.12.2018.
Скорашње откривање споменика црногорским комитима у Никшићу на коме пише да су се „борили за право, част и слободу Црне Горе 1916-1929.“, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као манипулаторски политички чин црногорске власти, која је, зарад крпљавине државног идентитета и самоистицања, спојила неспојиво: црногорске јуначке комите који су се борили против аустроугарског окупатора 1916-1918. и зеленашке комите 1919-1929., побуњенике против власти новостворене државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Том приликом, говорећи о значају овог споменика, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је саопштио да црногорски комити „нијесу пристајали ни на туђинско, ни на савезничко ропство и понижење“ и на тај начин ставио у исти кош окупаторе и ослободиоце Црне Горе у Првом свјетском рату. Ђукановић је такође оптужио српску владу из тог времена и њене, како је казао, црногорске повјериоце, да су радили све да Црна Гора нестане као држава и да се детронизује њена династија Петровић Његош. Притом је Подгоричку скупштину квалификовао „превратом који је спроведен након кривотворених избора, одлуком групе грађана која се окупила у Подгорици и себе прогласила Великом народном скупштином“.
Наведене тврдње Ђукановића и његово проглашење свих комита борцима за независну Црну Гору, у супротности су са историјском истином јер су управо комити, на збору у Добриловини 10. јула 1918. године, донијели резолуцију којом је закључено да се продужи борба против окупатора до коначног истјеривања из земље и уједињења Црне Горе и Србије под династијом Карађорђевића и да се не дозволи повратак краљу Николи и његовој породици у Црну Гору.
Као што је познато, ти закључци комитских бораца преточени су у одлуке Подгоричке скупштине које није прихватило укупно 90 комита који су прешли у зеленаше у току Божићне побуне 1919., а чији су организатори били италијански агент Ђовани Балдачи и бивши црногорски министар Јован С. Пламенац.
Удружење се клања сјенима црногорских комита који су се у народноослободилачком покрету 1916-1918. борили за своју земљу и народ, а жали и за страдалим зеленашким комитима који нијесу убијали и пљачкали свој народ и његове прваке зарад туђих и личних интереса. Што се тиче осталих зеленашких комита, историјска истина неумољиво свједочи о њиховом неславном служењу интересима Италије у Црној Гори и настојањима краља Николе да поново сједне на владарски пријесто супротно народној вољи. Уз то, дугачак је списак злодјела зеленашких комита над властитим народом, међу којима су и убиства учесника Подгоричке скупштине на подмукао и свиреп начин.
Дакле, спомеником свим црногорским комитима, циљано су стављени у исту раван слободарство и слуганство, патриоте и побуњеници, дјело и недјело, жртве и џелати. А све то уз истицање, како Ђукановић рече, историјске мисије савремене независне црногорске државе да се овим спомеником одужи комитима - претечама „покрета за обнову независне државе 2006. године“. Ђукановић при томе превиђа да су између два свјетска рата, на више мјеста у Црној Гори (Даниловград, Колашин итд.), били изграђени спомници комитским борцима 1916/1918., те да су они били претече уједињења у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, а не независне Црне Горе. Што се пак тиче зеленашких комита 1919-1929, они јесу били претече независне државе Црне Горе, али оне проглашене под италијанском окупацијом на Петровдан 1941. године, као и претеча текуђег насиља власти у име државе над онима који другачије мисле.
Радан Николић, директор