Овдје ћете наћи архиву актуелности и саопштења Удружења из 2020. године.
Због корона вируса, вијенци на споменике палим борцима 1991/1999 неће бити положени на дан НАТО агресије на СРЈ већ на дан Удружења
Његомир Мараш Саша Стајић
С А О П Ш Т Е Њ Е
23.3.2020.
У знак поштовања мјера безбједности поводом корона вируса, Удружање бораца ратова од 1990 године Црне Горе (Удружење) неће 24. марта обиљежити 21 годину од НАТО агресије полагањем вијенаца на споменике палим борцима 1991/1999. године, већ ће то учинити на дан Удружења 15. септембра текуће године.
Но и да смо то хтјели, споменици у касарнама Војске Црне Горе били би недоступни. Наиме, на јавни захтјев Удружења предсједнику Владе Црне Горе да Министарство одбране на дан агресије на СРЈ одобри полагање вијенаца на споменике палим борцима у касарнама Војске Црне Горе, добили смо негативан одговор од начелника Генералштаба Војске Црне Горе, бригадног генерала Драгутина Дакића. У двје реченице, без образложења, Удружење је обавијештено да ће се полагање вијенца „одобрити само породици погинулог војника Александра Саше Стајића“, те да „организацијама, удружењима и физичким лицима неће бити дата сагласност за улазак у објекте Војске Црне Горе наведеним поводом“.
Како се ради о дисктиминацији и демонстрацији силе сарадника НАТО-а обољелих од вируса издаје, Удружење ће предузети низ мјера да се заробљени споменици у касарнама ВЦГ ослободе и приведу намјени одавања почасти борцима погинулим у отаџбинским ратовима 1991/1999.
Начелник Дакић би морао да зна да се истина не може заробити, нити од судбине побјећи. Саши Стајићу из Београда суђено је да 24.3.1999. погине као војник Војске Југославије од пројектила НАТО-а у Црној Гори, а Његомиру Марашу из Бијелог Поља да истог дана као млађи водник прве класе полиције погине у борби са албанским терористима на Косову и Метохији. Својом погибијом, упркос сврставању црногорског државног врха на страну НАТО-а, посвједочили су вјековно заједништво народа Црне Горе и Србије и савезништво њихових ратника и изборили се за право на једнак третман пред Богом и људима.
Подсјећамо да је у злочиначком подухвату албанских терориста, НАТО и оружаних снага Албаније 1998/1999, погинуло преко 1000 припадника Оружаних снага Југославије. Међу њима су 52 борца из Црне Горе - 42 војника Војске Југославије (ВЈ) и 10 полицајаца Министарства унутрашњих послова Србије. Њих 42, од којих 15 током служења војног рока, погинули су на територији Србије. У Црној Гори, обављајући војнички задатак, страдало је 10 припадника ВЈ. Такође, у намјерном вођењу рата против цивилног становништва, убијено је преко 1200 цивила, међу којима су и троје дјеце и троје одраслих из маленог Мурина.
Свима њима нека је слава с надом да ће НАТО убицама и његовим ратним савезницима, међу којима је и званична Црна Гора, бити суђено.
Радан Николић, директор
„И кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама“.
С А О П Ш Т Е Њ Е
25.5.2020.
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе са поносом се сјећа битке на планини Паштрик близу Призрена, од 26. маја до 14. јуна 1999, када су припадници 55. граничног батаљона и 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, успјели да одбране границу у низу даноноћних силовитих напада од стране око 6000 припадника УЧК из правца Албаније, уз подршку Војске Албаније која је у ту сврху мобилисала око 12.000 војника, бригаде албанских добровољаца из Сјеверне Америке и НАТО-а који је, током бројних бомбардовања положеја ВЈ у том рејону, 30 и 31. маја са земљом сравнио села Планеју и Шех махалу.
Уз битку коју је ВЈ водила у рејону Кошара, битка на Паштрику, у којој су, упркос убједљивој премоћи у броју нападача и њиховом наоружању, наспрам 26 погинулих војника Војске Југославије погинула 453 припадника УЧК, одлучујуће је допринијела одустајању агресора од укључивања у копненену офанзиву прко 10.000 војника НАТО који су били распоређени уз границу са Југославијом, гдје се налазила и њемачка оперативна група "Јастреб".
Херојски отпор припадника ВЈ на Кошарама и Паштрику, резултирао је промјеном политике агресора. Услиједио је Војно – технички споразум у Куманову 9. јуна и дан касније Резолуција Савјета безбједности УН 1244, којима је, између осталог, договорен: прекид непријатељстава НАТО и Оружаних снага Југославије, распоређивање цивилног и безбједоносног присуства на Косову и Метохији под покровитељством УН, повлачење ВЈ и српске полиције са КиМ и демилитаризација УЧК и других наоружаних група Албанаца.
Као што је познато, Кумановски споразум и Резолуција 1244 показали су се као средства својеврсне превара од стране НАТО држава и УН, који су, у циљу истрајавања у отимању Србији КиМ и проглашења независне државе Косово, заборавили на обавезу разоружања УЧК и затварали очи пред геноцидним прогоном, киднаповањем и убијањем тамошњих Срба, Црногораца и других мањинских заједница од стране косовских Албанаца.
Такав исход не умањеује славу припадника ВЈ и МУП-а Србије који су бранили своју земљу од огољеног војног и политичког насиља НАТО-а и међународне заједнице на челу са САД. Напротив, чини их већим, трајнијим и препознатљивим у Шaнтићевим стиховима: „И кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама“.
Са уважавањем које припада најбољима, Удружње подсјећа да је у ратним сукобима у мају и јуну 1999-те, погинуо и у вези са ратом страдао 31 припадник Оружаних снага Југославије из Црне Горе. Већина њих је погинула од НАТО-а и албанских терориста на КиМ, међу којима су и млади војници – хероји: Жељко Бошковић (20) из Бијелог Поља, Ранко Вуковић (21) из Мојковца, Славко Ђуровић (21) из Подгорице, Вукоман Тешовић (21) из Пљеваља и Зоран Фатић (21) из Берана.
Сима њима и њиховој браћи - саборцима из Србије, погинулим током маја и јуна 1999. на Пештрику нека је вјечна слава.
Радан Николић, директор
Прва промјена власти на изборима шанса за укупни бољитак Црне Горе
С А О П Ш Т Е Њ Е
14. 9. 2020.
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе поздравља коначне резултате парламентарних избора у Црној Гори и честита грађанима прву промјену власти на изборима и тиме створену шансу за укупни бољитак Црне Горе и уклањање са њеног ткива свих видова противуставног и незаконитог понашања и злоупотребе државних ресурса.
Свјесно историјског тренутка и могућих негативних ефеката због колективних предрасуда према борцима из деведесетих иза којих стоји одлазећа власт, Удружење се није јавно експонирало током трајања изборне кампање, нити се оглашавало поводом постизборног дивљања поражених бранитеља приватне државе, организованог криминала, стечених привилегија и насилне промјене идентитета Црне Горе по упутима из вана.
Чинимо то сада јер је чињеница да обнови државе Црне Горе, коју је власт Ђукановића неконтролисаном и неодговорном владавином једне партије и човјека довела на руб економске и здравствене пропасти, потребна енергија свих њених одговорних грађана без обзира на њихову разноликост по било ком основу.
Само у правима једнаки грађани, националне и вјерске зајденице и друге групе организоване у складу са законом, могу успјешно градити и штитити нашу заједничку кућу Црну Гору. Зато Удужење очекује од нове власти да кроз законодавну активност и поступања на основу Устава, закона и налаза и упутстава Заштитника људских права и слобода и других ауторитета заштити све дискриминисане, међу којима је и Удружење.
Због укупног лошег стања које одлазећа власт оставља за собом, чекају нас тешка времена. Једини лијек су што брже конституисање нове власти, а потом опште прегалаштво и дисциплина. Зато, позивамо све грађане Црне Горе на мобу за успостављање владавине права, знања и одговорности, како би преданим радом на сваком животном пољу заштитили себе, егзистенцију и здравље своје породице и доградили државне институције у складу са Уставом и потребама грађана.
Радан Николић, директор
Oчекујемо да Влада премијера Кривокапића истраје на курсу најважнијег програмског циља - служења Црној Гори и њеним грађанима
С А О П Ш Т Е Њ Е
6.12.2020.
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе честита премијеру Здравку Кривокапићу, министрима, политичким странкама побједничких коалицијама и грађанима нову - 42. Владу Црне Горе изниклу из прве промјене власти на изборима. То обавезује да сви удруже стручни и демократски потенцијал, политичко искуство и добру вољу зарад бољег сјутра за Црну Гору и њене грађане.
Од нове Владе, чији Програм у цјелости подржавамо, очекујемо да на старту, прије свега, покажу посвећеност здравственој заштити и социјалној сигурности становништва и владавини права елиминисањем дискриминације и корупције.
Посебне честитке упућујемо министаркама у Влади премијера Кривокапића при чему је за дјелатност Удружења посебно важно да се поново успостави сарадња са Министарством одбране на челу са министарком Оливером Ињац.
Истичемо да први велики испит Владу и нову парламентарну већину очекује већ наредних дана приликом припреме и доношења закона о државном буџета за наредну годину, чији је нацрт урадило Министарство финансија Дарка Радуновића које Удружење оцјењује најгорим у току владавине ДПС-а и памти по безочној дискриминацији, не поступању по препоруци Заштитника људских права и слобода Црне Горе, самовољи и обмањивању јавности.
Сигурни смо да Нацрт закона о буџету Црне Горе за 2021. годину, сакривен од јавности, као и у претходној години, као потрошачке јединице буџета, садржи бројне привилеговане политичке сервисе бивше власти, од којих је већина годинама бесправно припојена на државни буџет. Ти сервиси, препознатљиви по наводном антифашизму и борби за Црну Гору, годинама су некажњиво подстицали на подјеле на идеолошком, вјерском и националном основу и агресивно подржавали све што је долазило од власти.
Зато су протеклих дана, у парламентарној расправи о програми и избору нове владе, посланици бивше власти истицали наводну угроженост антифашизма и Црне Горе, па смо могли чути и то да антифашизам није оно што је одувијек био већ поступање званичне Црне Горе по захтјевима центара моћи извана.
У вези са тим, очекујемо да Влада премијера Кривокапића истраје на курсу најважнијег програмског циља - служења Црној Гори и њеним грађанима и вођења вањске и унутршње политике подређене том циљу.
Као допринос раду Владе и изради законитог и праведног државног буџета за наредну годину, јавно истичемо досадашње привилеговано противправно финансирање невладиног удружења Савез удружења бораца НОР и антифашиста Црне Горе, скраћеног назива СУБНОРА, кроз потрошачку јединицу буџета под називом непостојећег правног лица „Савез удружења бораца“. Са појединачног аспекта то није толико битно али јесте с аспекта посвећености принципа владавине права и јавног интереса коме треба да служе и на којима треба да се заснива сарадња државе и невладиног сектора.
Радан Николић, директор
Иза зидина Старог града Дубровника 6. 12. 1991. године, гранатирани су полжаји ЈНА на Срђу
Владимир Ковачевић „Рамбо“ у судници
С А О П Ш Т Е Њ Е
7. 12. 2020.
Акција за људска права, Центар за грађанско образовање и Центар за суочавање с прошлошћу – Документа из Загреба издали су заједничко саопштење поводом гранатирања Старог града Дубровника 6.12.1991. године у коме су навели како су “тада припадници ЈНА из Црне Горе убили 19 и ранили 60 људи”, а што представља тешку неистину којом се, по козна који пут, произвољно и колективно атакује на част и углед припадника бивше ЈНА из Црне Горе и истину о том догађају. И све то зарад оправдања добијеног новца за пројекат Акције за људска права „Ка правди за жртве ратних злочина“ који је прошле године подржан у оквиру Регионалног пројекта о ратним злочинима који имплементира Развојни програм Ујдињених нација, док пројекат Удржења бораца ратова од 1990. године Црне Горе ( Удружење) „Ратни злочини над црногорским држављанима - борцима ратова 1991/1999. године“, није подржан.
Подсјећамо да су 6.12.1991. године Стари град гранатирали припадници 3. батаљона 472. моторизоване (требињске) бригаде ЈНА, по наређењу команданта капетана прве класе ЈНА Владимира Рамба Ковачевића, директно потчињеног команди 9. војно-поморског сектора под командом адмирала Миодрага Јокића. До команде је дошло пошто су у борбама 9. батаљона и хрватске паравојске око утврђења Империјал на Срђу и гранатирању њеног положаја из ширег подручја Дубровника, погинули млади војници ЈНА: Јожеф Месарош из Суботице, Салајдин Ризвани из Тетова, Нинослав Благојевић из Пирота, Божо Дивљан из Гацка и Мирослав Тасовац из Требиња. Супротно Конвенцији за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба која забрањује војну употребу културних добара, тога дана зидине Старог града, коришћене су као војничко ратно гнијездо.
За разлику од тврдње из саопштења да је тога дана убијено 19 и рањено 60 људи, у оптужници против Владимира Ковачевића за ратни злочин против цивилног становништва и гранатирање Дубровника, 6. децембра 1991. године коју је, због његовог Ковачевићевог “психотичног стања”, Хашки трибунал уступио Тужиластву за ратне злочине Србије, наведено је да су тога дана, због гранатирања, „два цивила изгубила животе, а три цивила рањена“.
Мада су се на простору Дубровника и Мостара команде, јединице и припадници ЈНА понашали у складу са војничком чашћу, добрим обичајима рата и Женевском конвенцијом, не споримо да је на Дубровачком ратишту, као и на сваком другом ратишту, било нечасног и агресивног поступања појединих војника и старјешина ЈНА попут управо адмирала Миодрага Јокића, осуђеног од стране Хашког трибунала на затворску казну од седам година, а на кога, по запису ратног предсједника Црне Горе Момира Булатовића, државни органи Црне Горе нијесу имали никаквог утицаја.
Слажемо се са наводом из саопштења да се не смије заборавити нити једна жртва напада на Дубровник, под условом да се не заборави ниједна жртва напада хрватске паравојске на јединице ЈНА које су дискриминисане управо у садејству потписница саопштења и Државног тужилаштва Црне Горе. О томе јасно свједоче подигнуте оптужница и донасене пресуде у случајевима: „Морињ“, „Депортација Муслимана“„Буковица“, „Калуђерски лаз“, „Владо Змајевић“ и друге оптужнице против припадника ЈНА и ВЈ и ниједна подигнута оптужница за неупоредиво теже ратне злочине почињене над њима у случајевима „Лора 3“, „Црноглав“, „Чепикуће“, „Иваница“, „Осојник“, „Граб“, „Равно“ и другим случајевима, као и изостанак оптужница због ратног злочина над цивилима из или поријеклом из Црне Горе, попут случаја „Породице Шутаковић“ и других цивила - жртава албанских и хрватских ратних злочинаца.
У таквој ситуацији, очекивање потписница саопштења од нових власти у Црној Гори „да попут државних власти у Хрватској, покажу спремност за суочавање са прошлошћу и злочинима“, звучи као ругање ратним жртвама из Црне Горе.
Свима који не дискриминишу жртве ратних злочина и имају на чињеницама заснован однос према ратовима из деведесетих, Удружење ће бити искрени и дјелотворни партнер, али и критичар безочним профитерима на рачун жртава ратних злочина и истине о тим ратовима попут прве потписнице саопштења Тее Горјанц Прелевић.
Радан Николић, директор
Директорке ХРА, ЦГО и Документа из коритољубља конструишу ратне злочине на рачун припадника ЈНА из Црне Горе
Теа Горјанц Прелевић Далиборка Уљаревић и Весна Тершчалич
САОПШТЕЊЕ
18.12.2020.
Директорке Акције за људска права (ХРА), Центра за грађанско образовање (ЦГО) и Центра за суочавање с прошлошћу-Документа из Загреба (Документа) Теа Горјанц Прелевић, Далиборка Уљаревић и Весна Тершчалич поново су издале саопштење којим настављају са приписивањем искључиве кривице припадницима бивше ЈНА из Црне Горе за ратна разарања Дубровника и погибију цивила и дубровачких оружаних формација током ратних сукоба 1991/1992. године.
При томе заобилазе кључне чињенице, да припадници ЈНА из Црне Горе на дубровачком ратишту нијесу били посебна јединица ЈНА, да је ЈНА у том периоду била једина легална оружана сила на простору бивше СФРЈ у чијем су саставу били и војни обвезници из Црне Горе, те да су припадници хрватских паравојних формација, све до међународног признања Хрватске у УН 22.5.1992. године, по важећем кривичном законику имали статус починилаца кривичног дјела оружане побуне.
Упозоравамо да се ово чини организовано у циљу подизања нових оптужница према „припадницима ЈНА из Црне Горе“, а тиме и према Црној Гори, те да у позадни стоји хрватско тужилаштво. На то указују наводи из реаговања ХРА, ЦГО и Документа, да је при крају попис људских губитака за вријеме рата у Хрватској, укључујући и Дубровник и да црногорско тужилаштво, осим процесуирања злочина у случају „Морињ“ на иницијативу хрватског тужилаштва, „није покренуло нити један поступак утврђивања појединачне одговорности“.
При томе се погинули војници ЈНА на херцеговачком, вуковарском и другим ратиштима, представљају као погинули на дубровачком ратишту и пласира ноторна лаж како су током опсаде Дубровника од погинулих „166 припадника ЈНА, сви или скоро сви били из Црне Горе“. У вези са тим, подсјећамо потписнице саопштења да управо 6.12.1992. године није било погинулих војника ЈНА из Црне Горе, али јесте 5 младих војника из 472. моторизоване требињске бригаде ЈНА која је, у континуитету, од првог напада 1.10.1991. на територији Требиња, била стална мета хрватских паравојних формација.
Као и до сада, мотив ХРА, ЦГО и Документа, које се наводно боре за правду за ратне жртве и регионално помирење, јесте огољено материјално профитерство. Њихово очекивање да нове власти у Црној Гори „попут државних власти у Хрватској, покажу спремност за суочавање са прошлошћу и злочинима“, није ништа друго до својеврсно упозорење да њих и Хрватску прихвате као ауторитете на том плану. И све то упркос чињеници да Хрватска није процесуирала нити један ратни злочин који су починили припадници хрватских оружаних формација над заробљеним припадницима ЈНА и ухапшеним цивилима из Црне Горе и да су томе управо допринијели ХРА, ЦГО и Дукумента.
У вези са наведеним, Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) очекује од нове Владе и Скупштине Црне Горе објективно суочавање с ратном прошлошћу и да, у циљу владавине права и правде и заштите интереса Црне Горе и њених грађана, по питању ратних злочина почињених деведесетих, преиспитају подрђеност Врховног државног тужилаштва Црне Горе Државном одвјетништву Хрватске кроз склопљени једнострани Споразум о сардњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида из 2006. године.
Како поменути споразум препознаје искључиво ратне зличине црногорских држављана над хрватским држављанима, али не и обратно, чиме се дискриминишу црногорске жртве ратних злочина, јавно позивамо министра правде Владимира Лепосавића да преиспита тај срамни споразум чија је посљедица потпуни изостанак истрага и оптужница за почињене ратне злочине над припадницима ЈНА из Црне Горе.
Понављамо став да се слажемо да се не смије заборавити нити једна жртва ратних сукоба у Хрватској (ни другдје) под условом да се то односи и на жртве напада хрватске паравојске на припаднике ЈНА, Србе и друге цивиле у Хрватској. Селективно, и дириговано суочавање са ратном прошлошћу, како су то до сада синхронизовано чинили хрватско тужилаштво, ХРА, ЦГО и Докуманта уз сарадњу црногорског тужилаштва, није ништа друго до тешка дискриминација и остајање на супротним позицијама. О томе илустративно свједочи њихово чињење у случају „Морињ“ и нечињење у случају сплитског ратног логора „Лора“- који је запањио свијет по суровости и обиму злочина над заробљеним припадницима ЈНА из Црне Горе. Због тога наводи потписница реаговања да у Удружењу негирају број убијених у гранатирању Дубровника 6.12.1991. године и релавитизују ратне злочине што изазива „непријатељство међу народима“ не одговарају истини и представљају класичну замјену теза. Убирати милионске приходе на рачун обештећења породица ратних жртава, што се више пута завршавало скандалом као у случају „Депортације Муслимана“ и „Мориња“, а глумити праведнике – помиритеље је благо речено дубоко неморално и грешно пред Богом.
Радан Николић, директор