Овдје ћете наћи архиву актуелности и саопштења Удружења из 2021. године.
Санкционисати напад на Садиковића новокомитских хулигана чији је идеолог предсједник Црне Горе Мило Ђукановић
Активисти комитско-патриотског покрета Сеад Садиковић
С А О П Ш Т Е Њ Е
21.3.2021.
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе најоштрије осуђује напад новокомитских хулигана на новинара Сеада Садиковића.
Очигледно је да иза овог криминалног чина стоје снаге поражене на прошлогодишњим парламентарним изборима и скорашњим локалним изборима у Никшићу, чији је идеолошки вођа актуелни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, који не зна да губи и највећа је пријетња грађанском миру, успостављању владавине права и функционисању црногорских државних институција.
Позивамо Владу премијера Кривокапића и надлежне државне органе да, поред санкционисања починилаца овог гнусног дјела које садржи елементе више тешких кривичних дјела, покрене поступак пред Уставним судом за забрану рада комитско – патриотског покрета због подстрекавања на међунационалне и међувјерске сукобе, угрожавања живота, безбједности и здравља грађана и насилног ометања функционисања правног поретка Црне Горе.
Нападом на Садиковића, новинара бритке ријечи, борца против неправде, насиља и других видова угрожавања права и слобода грађана, институционалног безакоња и организованог криминала, бачена је у лице рукавица не само државним органима Црне Горе већ и организацијама Европске уније и страним амбасадама у Црној Гори, као и свим организованим снагама које се залажу за заштиту слободног истраживачког новинарства и безбједност новинара.
Упозоравамо, васкрснуо је ратоборни Ђукановић с почетка деведесетих. Његови разбојници и деструктивци на разним пољима морају се зауставити док није касно. То обавезује политичке странке и коалиције, конституенте нове власти, да збију редове, а премијера Кривокапића да се окане аутократске владавине и, под хитно, реконструише Владу зарад њеног јачања и обезбиједи услове за ефикасно функционсање свих државних органа.
Мада са Садиковићем различито видимо узроке ратова из деведсетих и поједина ратна дешавања, његов новинарски рад изузетно цијенимо и поручујемо му да смо, не само ријечју, уз њега.
Радан Николић, директор
Влада Кривокапића подупире политичку корупцију и продужава дискриминацију које је увела власт Ђукановића повлашћивањем СУБНОРА
Ђукановић са руководством СУБНОРА
С А О П Ш Т Е Њ Е
5. 4. 2021. године
Настављање повлашћеног финансирања Савеза организација бораца народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе (СУБНОРА) Предлогом закона о буџету Црне Горе за 2021. годину, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) оцјењује противуставним и незаконитим чином којим се продужава политичка корупција и дискриминација које је увела бивша власт у области финансирања борачких удружења.
Отежавајућа је околност што је то учињено уз игнорисање налаза Заштитника људских права и слобода Црне Горе да се на тај начин чини дискриминација према другим борачким организацијама са истим статусом невладиних удружења и препоруци Заштитника да се изнађе модел њиховог финансирања на равноправном основу.
Одмах по формирању Владе Здравка Кривокапића, Удружење је поднијело министру финансија и социјалног старања Милојку Спајићу захтјев да, у сусрет доношењу предлога закона о државном буџету за 2021. годину, министарство на чијем је челу поступи по препорукама Заштитника. Уз захтјев су приложени необориви докази којима се разобличава манипулација „институционалног препознавања“ некадашњег Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Црне Горе (СУБНОР) и његове потрошачке буџетске јединице Савез удружења бораца кроз коју се финансирао по закону из 1991. године, као основа за пуњење касе СУБНОРА, основаног под називом Савез бораца народноослободилачког рата Црне Горе средином 2000. године.
Услиједило је ћутање министра Спајића, као и министра правде Владимира Лепосавића и премијера Здравка Кривокапића који су игнорисали више пута поновљене молбе Удружења да одговоре на захтјев Удружења и приме на разговор представника Удружења.
Поново указујемо министру Спајићу да СУБНОР као правно лице не постоји већ двије деценије и да је позајмљивање од њега назива буџетске потрошачке јединице Савез удружења бораца за финансирање СУБНОРА, својеврсно поткрадање државног буџета које и даље опстаје. И све то на задовољство предсједника Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, заштитника СУБНОРА, који је од свог политичког сервиса за производњу подјела на идеолошком, националном и вјерском основу, направио парадржавну организацију повлашћену не само буџетским финансирањем, већ и располагањем државном имовином и другим погодностима.
Позивамо народне посланике да у скупштинској процедури разматрања Предлога закона о буџету Црне Горе за 2021. годину, не прихвате дискриминаторску потрошачку јединицу Савез удружења бораца, који није ни пуни ни скраћени званични назив СУБНОРА који је фактички корисник опредијељених средстава у издашном износу од 110.000 €, од чега око 65.000 за плате и остала лична примања запослених и функционера. Ово првенствено из разлога што ће опредјељење за и против бити опредјељење за и против дискриминације, односно за и против безакоња и владавине права.
Радан Николић, директор
Изградити јединствен споменик црногорском борцу - слободару
С А О П Ш Т Е Њ Е
13. 7. 2021.
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежило је у слободарском Никшићу 13. јул - Дан државности Црне Горе и Дан устанка народа Црне Горе полагањем цвијећа на спомен плоче легендарним црногорским и херцеговачким јунацима Новаку Рамову Јововићу и Стојану Ковачевићу крај Саборне Цркве Светог Василија Острошког Чудотворца и на споменик под Требјесом родољубима стријељаним 1941/1944. године од стране италијанског окупатора, међу којима је и Љубо Чупић чији је пркосни осмјех остао да вјечно кријепи слободу.
На овај свијетли датум, Удружење упућује иницијативу Влади Црне Горе да изгради јединствени споменик црногорском борцу – слободару који је кроз вјекове бранио Црну Гору и државне заједнице у чијем је саставу била Црна Гора. Такав споменик, симболизовао би снагу оружја и родољубља црногорских бораца у многим одбрамбено – отаџбинским ратовима и објединио борце који су у борби са турским поробљивачем извојевали независну државу Црну Гору на Берлинском конгресу 13. јула 1878. године и борце који су масовно и непоколебљиво устали 13. јула 1941. године да одбране слободу и част Црне Горе од италијанског окупатора и присталица Секуле Дрљевића који су дан раније пољубили скуте фашисте Пирца Биролија и предали му срце Црне Горе - Његошево Цетиње.
Како је политика Јосипа Броза Тита у Црној Гори 1948. године резултирала Голим отоком на коме су масовно утамничени, мучени и убијани тринаестојулски устаници, борци НОР-а и недужни грађани, страдали због политичког става, изговорене, односно подметнуте ријечи, Удружење апелује на државне органе Црне Горе да под хитно припреме и донесу акт о њиховој рехабилитацији. Битно је морално, а не материјално обештећење и ред је да макар неколико њих за живота дочека да држава Црна Гора зажали због неправде и терора који су им нанесени.
Радан Николић, директор
Делибашић „У вртлогу времена“ свједочи храбро, истинито, конкретно и надасве људски о злу званом рат и брани част погинулих сабораца
С А О П Ш Т Е Њ Е
7. 8. 2021. године
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе јавно захваљују Вукосаву Делибашићу, аутору антиратнoг аутобиографског романа „У вртлогу времена“, којим апелује на пуну истину о ратовима 1991/1999. године, брани част и дјело погинулих војника ЈНА и ВЈ и подржава рад Удружења.
У вези са тим, представници удружења и породица палих бораца посјетили су сајам књига у Никшићу и Вукосаву Делибашићу, ратнику – санитету са прве борбене линије на Мостарском ратишту 1991/1992. године, честитали на прегнућу да напише „У вртлогу времена“ у коме свједочи храбро, истинито, конкретно и надасве људски о злу званом рат и братоубилаштво, раздваја часно и нечасно, осуђује ратне злочине и мржњу међу људима и црногорске државнике који су 1991. године жестоко подстицали на ратни обрачун са хрватским и словеначким сепаратистима, а касније се одрекли својих бораца представљајући себе као миротворце, европејце и заштитнике људских права и слобода.
Радује чињеница да је ова књига пробила границе некад зараћених република у бившој СФРЈ, а сада независних држава и да више доприноси разумијевању међу људима, а тиме и миру у региону од свих активности државника и неладиних организација које финансирају фондови ЕУ, друге стране фондације и владе држава у којима дјелују да би шминкали ратну прошлост како њима одговара.
Ових дана изаћи ће из штампе и друго измијењено и допуњено издање спомен-књиге „Задња линија одбране“ чији је приређивач Удружење и стати раме уз раме са романом „У вртлогу времена“ да се не забораве свијетли гробови палих бораца и побиједе човјечност, истина и правда.
Мир и стабилност у региону се не гради на неистинама, наметањем политике моћних, кривотворењем новије историје, заташкавањем ратних злочина и дискриминацијом ратних жртава. Нема помирења без помирења обичних људи које су почетком деведесетих политичке „елите“ отровале мржњом на националном и вјерском основу и повеле у оружане сукобе. Зато је сваки глас истине, правде и разума веома битан.
Крајње је вријеме да у Црној Гори снажније одјекне глас бораца који су деведесетих кушали ратну чорбу запржену изнутра и из вана и да тај глас чује и подржи актуелна власт. „У вртлогу времена“ је управо такав глас који посебно чини чујним вапај црногорских резервиста уморених у „Лори“ и опомиње да некажњено живи злочин и нечојство њихових џелата.
Радан Николић, директор
У историји Црне Горе, нико није тако обрукао Црну Гору као Ђукановић и његове присталице
С А О П Ш Т Е Њ Е
7. 9. 2021.
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, његова Демократска партија социјалиста и политички и криминогени привесци покушали су 5. септембра да на непријављеном скупу на Цетињу, насилно спријече устоличење митополита Јоаникија у Цетињском манастиру. И све то у циљу дестабилизације Црне Горе, као прве фазе планираног државног удара.
Од пораза на прошлогодишњим парламентарним изборима, скоро да нема кривичног ђела против слободе вјеровања и исповиједања вјере, јавног реда и мира, опште сигурности људи и имовине, државних органа, уставног уређења и безбједности Црне Горе, које Ђукановић и његове присталице у континуитету не чине, што обавезује актуелну власт на евидентирање и процесуирање починилаца.
Нико, у историји Црне Горе, није тако пред свијетом и патријархом Порфиријем обрукао Црну Гору као Ђукановић и његове присталице подмећући са Туђмановим евивашима кукавичко јаје Његошевом Цетињу.
Два дана након протеста јасно је да је главни организатор Мило Ђукановић и да су птотестанте свих вјера, од којих двотрећинска већина није била са Цетиња, предводили његови политички активисти, носиоци бивше власти на државном и локалном нивоу - тамничари и пљачкаши Црне Горе. Јасно је и то да је покушај спречавања устоличња митрополита Јоаникија првенствено био у функцији политичког циља, дестабилизације Црне Горе и рушења актуелне власти зарад повратка изгубљених политичких позиција које су им обезбјеђивале недодирљивост пред законом и очување и умножавање нелегално стеченог богатсва.
По пропасти свог разбојничког и превратничког наума, Ђукановић се зато окомио на црногорску Владу, полицију и војску покушавајући да пред јавношћу насилне протесте својих присталица, којима је командовао његов савјетник Вељовић, представи као мирне протесте грађана Цетиња. На крају, иритиран звонима Цетињског манастира у част устоличења митрополита Јоаникија, Ђукановић је покушао да охрабри своје присталице, изјавом да су то заправо „звона упокојења мисији СПЦ и цетињске митрополије у црногорском пријестоном граду“. Јасно је Ђукановићу, да од тога нема ништа и да је на Цетињу доживио нови пораз који заправо води галопирајућем упокојењу његовог политичког ауторитета, због чега губи контролу и даље остаје велика пријетња Црној Гори са владавином права.
Та пријетња се мора отклонити што обавезује Владу и парламентарне странке које чине скупштинску ваћину на међусобно поштовање и јединствено ђеловање, којег нажалост још нема јер се страначки циљеви стављају изнад итереса државе и грађана. Зато, осим истраге и санкционисања организатора незаконитог окупљања на Цетињу и починилаца напада на полицију, очекујемо договор свих носилаца власти, који ће вратити Демократски фронт у парламент, како би у цјелини били реализивани циљеви и задаци законодавне и извршне власти у складу са Уставом и законом.
Испред Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, користим прилику да одам јавно признање црогорској полицији и Влади Црне Горе на предузетим мјерама у циљу обезбјеђења устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру. Митрополиту честитке на устоличењу и држању, а патријарху Српске православне Цркве Порфирију извињење због непријатности којима га је изложио актуелни предсједник Црне Горе ћуди отроване Мило Ђукановић. Дешавања на Цетињу упозоравају да је крајње вријеме да Влада Црне Горе и Српска православна црква потпишу темељни уговор који би Митрополији црногорско - приморској и другим епархијеама СПЦ у Црној Гори обезбиједили заштиту и помоћ државе Црне Горе у остваривању својих вјерских и других права.
Радан Николић, директор
Првог октобра 1991. дубровачка паравојска у терористичким нападима у Иваници, Грабу, Осојнику и Чепикућама на подмукао начин убила 26, а ранила преко 50 војника ЈНА
Убијени припадници ЈНА из Црне Горе: Бојић , Булатовић В., Булатовић Т., Мурадбашић, Пандурица, Смоловић, Срдановић, Делибашић, Николић, Никчевић, Јаћимовић, Лучић и Ковачевић
С А О П Ш Т Е Њ Е
1. 10. 2021.
Данас се навршава тридесет година од терористичког напада дубровачкe правојске на јединице ЈНА на територији општине Требиње (Иваница, Граб) и у близини границе Дубровника са Босном и Херцеговином (Чепикуће и Осојник) у којима је, у склопу оружане побуне у Хрватској, вршећи кривично дјело убиства на подмукао начин, убијено 26, а рањено преко 50 припаднике ЈНА у чијем саставу су били и војници на одслужењу војног рока из разних крајева СФРЈ.
Масакр припадника ЈНА, од којих је половина била из Црне Горе, услиједио је по наредби хрватске владе од 13. 9. 1991. године да се нападну касарне и јединице ЈНА у Хрватској, на шта је војни врх ЈНА, у ноћи 20/21. 9. 1991. године, одговорио покретом јединица ЈНА из Црне Горе према Источној Херцеговини.
Подсјећамо да су тог крвавог 1. октобра 1991. године, у ничим изазваном гранатирању положаја Требињске бригаде са подручја Дубровника, у Иваници убијена деветорица припадника ЈНА, међу којима и Вукола Јаћимовић из Бијелог Поља, а на Грабу, у засједи дубровачких снајпериста, убијени никшићки резервисти Миња Делибашић, Петар Никчевић и Милутин Николић. Истог дана, у сачекуши дубровачких ЗНГ у једном усеку у Чепикућама, убијени су резервисти Ранко Бојић, Војислав Булатовић и Томислав Булатовић из Колашина, Жељко Пандурица и Милован Смоловића из Мојковца и Радисав Срдановић и Расим Мурадбашић из Подгорице, а на Осојнику, у засједи дубровачке паравојске, убијена су петорица припадника Требињске бригаде, међу којима Милија Лучић из Никшића и Зоран Ковачевић поријеклом из Грахова.
Погинулима је у Скупштини Црне Горе посвећена комеморативна сједница уз оштру осуду хрватсог сепаратизма, усташтва и напада на ЈНА, да би само десетак дана касније, у вези са раграничењем на Превлаци, предсједник те исте Скупштине др Ристо Вукчевић послао писмо хрватском колеги др Жарку Домљану у коме се наводи да Црна Гора „уважава ријешеност Републике Хрватске да постане суверена и независна држава“, а хрватске паравојне формације се називају „Армијом пријатељске Хрватске“. На одговор Домљана да је „наступила агресија на Хрватску са територије Црне Горе“ али да „Сабор није именовао Црну Гору као агресора већ Републику Србију и тзв. ЈНА“, Вукчевић се захвалио и Домљаново писмо назвао „гласом разума“.
Тако је, „гласом разума“ зачета издаја ЈНА и Србије у Црној Гори и фалсификовање истине о ратним дешавањима у Хрватској на штету Црне Горе и њених резервиста, што су хрватски најамници у Црној Гори искористили да 1. октобар 1991. године прогласе даном агресије ЈНА и Црне Горе на Дубровник. Под диригентском палицом из Загреба, у свему томе је саучествовао црногорски државни врх на челу са Милом Ђукановићем и Врховно државно тужилаштво Црне Горе.
Овог 1. октобра, послије посјете Ђукановића Хрватској, коначно је потпуно јасно ко заправо стоји иза сатанизације припадника ЈНА из Црне Горе и текуће дестабилизације Црне Горе и региона како би Хрватска задржала контролу над Црном Гором, те да је Ђукановић хрватски дјелатник - сарадник Сигуроносно обавјештајне агенције Хрватске.
Ових дана свједочимо да, од Ђукановића, одговорнији однос према црногорским припадницима ЈНА погинулим 1. октобра, имају чак и дубровачки бранитељи који су их убијали. Наиме, на телефон Удружења имали смо позив једног од ратних снајпериста из Дубровника који се представио и интересовао како се звао Црногорац, припадник ЈНА, „крупни брко из Никшића“, који је погинуо на Грабу, те да жали због његове погибије и хтио би доћи да на његов гроб положи цвијеће. Поздравили смо тај гест и казали му да ће, уколико се одлучи да дође, имати нашу подршку. Јер, кад у човјеку људско побиједи злочиначко, лакше се прашта.
Нека је слава припадницима ЈНА погинулим 1. октобра 1991. године. Док је Удружења нећемо их заборавити и радићемо све како би коначни исход био истина о њиховој погибији и правда.
Радан Николић, директор
Полагање вијенаца на мјесту гдје нико није убијен, и изјаве које су услиједиле на штету су истине о случају „Морињ“ и угледа Црне Горе
С А О П Ш Т Е Њ Е
4. 10. 2021.
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе позива Владу Црне Горе да се огради од скандалозних изјава министра вањских послова Црне Горе Ђорђија Радуловића приликом јучерашњег полагања вијенаца на улазу у бивши ратни војни затвор у Морињу заједно са хрватским министром вањских и европских послова Радоманом Грлићем, градоначелником Дубровника Матом Франковићем, начелником општине Конавле Божом Ласићем, представницима Хрватске који се баве Хрватима изван Републике Хрватске и представницима Хрватског националног вијећа из Црне Горе.
Наиме, полагање вијенаца на мјесту гдје нико није убијен, и изјаве које су услиједиле на штету су угледа Црне Горе и истине о случају „Морињ“ који је окончан правоснажном пресудом Вишег суда у Подгорици, а бивши затвореници материјално обештећени, при чему им је црногорско тужилаштво и судство било жестоко наклоњено у односу на оптужене припаднике ЈНА и интересе Црне Горе.
Позивајући се на дух нове Црне Горе, министар Радуловић се заправо понио у духу вањске политике претходне власти на челу са Демократском партијом социјалиста која је безусловно прихватила хрватско виђење ратних дешавања из деведесетих и игнорисање жртава ратних злочина хрватске паравојске над припадницима ЈНА из Црне Горе.
Зато су на овом манипулаторском политичком скупу прања хрватских злочина у оружаној сецесији деведесетих и пребацивања кривице у туђе двориште, сви на исти начин говорили о „страхотама“ Мориња при чему ни једном ријечју нијесу поменути хрватски ратни логори и злочини у њима попут сплитске „Лоре“, као ни друга злочиначка стратишта у Хрватској и БиХ у којима су припадници хрватских оружаних формација звјерски мучили и клали црногорске држављане – заробљене припаднике ЈНА, попут оних двадесет двојице из никшићко – шавничке и барске групе.
У прављењу „добросусједства“ Црне Горе и Хрватске на једностраном приступу ратној прошлости, заташкавању хрватских ратних злочина и дискриминацији црногорских жртава, нажалост, посебно се истакао министар Радуловић за кога су црногорске жртве „све друге“, „злочин ствар појединца“, а Морињ мјесто гдје је прије 30 година „утихнуо дух црногорског јунаштва, а још више чојства“, а на које је он сада спреман да клекне попут Вилија Бранта „пред тамним понором њемачке историје“.
Овакав понор Радуловићеве дипломатије градоначелник Дубровника Франковић је оквалификовао као снажни одјек ријечи помирења. Иначе, како су то пренијели хрватски медији, Морињ је, по изјавама чланова хрватске делегације био злогласно мучилиште хрватских држављана из Конавла и Дубровника које су почетком деведесетих заробили резервисти ЈНА, „али и свим Хрватима из Боке који су тамо били заточени због неслагања с великосрпском идеологијом“.
Позивамо министра Радуловића и одговорно лице Хрватског националног вијећа у Црној Гори да се јавно огласе поводом наведене тврдње о заточењу Хрвата из Боке у Морињу, кад се већ нијесу огласили о скорашњем својатању Боке из Хрватске и, попут припадника бивше власти, никада нијесу нашли за сходно да се на постојећим споменицима и гробовима поклоне сјенима суграђана – погинулих припадника ЈНА.
Радана Николић, директор
