Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе

Овдје ћете наћи архиву актуелности и саопштења Удружења из 2010. године.

САОПШТЕЊЕ

понедјељак, 11 јануар 2010

Месић раме уз раме са Харадинајем, Чекуом и Тачијем

Божићном посјетом предсједника Хрватске Стјепана Месића Приштини и његовим одликовањем »златном медаљом независности« заокружено је албанско-хрватско политичко и ратно савезништво у злочинима над српским народом и отимању Србији Косова и Метохије.

Месић прима признање од Сејдиуа, предсједника тзв Косова

Пријемом одликовања тзв. државе Косово, одлазећи предсједник Хрватске и један од највећих непријатеља Србије у њеном постојању, јавно је стао раме уз раме са Харадинајем, Чекуом и Тачијем, огрезлим у српској крви, са јасним циљем да пред свој политички одлазак што више поквари односе Хрватске и Србије. О таквој намјери свједочи и Месићев антицивилизацијски чин уочи посјете Приштини, када је помиловао ратног злочинца, Хрвата Синишу Римца, који је из шовинистичких побуда учествовао у свирепој ликвидацији три члана српске породице Зец крајем 1991. године у Загребу.

Тиме је најуспјешнији балкански разбијач велике и мале Југославије и политички глумац и режисер са титулом почасног грађанина Подгорице и Приштине, симболично окончао двадесетогодишњи политички аганжман који је протекао у изузетно успјешној производњи сукоба и зла и поново показао своје право лице конфликтне особе, недемократе и србомрсца. Оно исто лице некадашњег главног тајника национал-шовинистичке Хрватске демократске заједнице и предсједника Владе Хрватске, који је обећао Србима у Хрватској да ће »сви стати под један кишобран« и потрудио се за доношење дискриминаторског Устава Хрватске на католички Божић 1990. године, којим је трасиран пут за касније тешке ратне злочине над српским народом попут оних у »Бљеску«, »Олуји«, »Лори«, Медачком џепу, Пакрачкој пољани и иним стратиштима у Хрватској.

Удружење ће памтити одлазећег предсједника Хрватске Стјепана Месића као најуспјешнијег хрватског политичара у организацији и спровођењу оружане сецесије Хрватске и агресије на Босну и Херцеговину, геноциду над Србима у Хрваској, утјеривању ратне кривице Србији и бившој ЈНА и стављању званичне Црне Горе под своју политичку контролу. Контролу која је, уз процват антисрпства, резултирала фалсификовањем истине о протеклим ратним дешавањима, једностраним споразумом о гоњењу починилаца ратних злочина и тешким колективним квалификацијама и дискриминацијом војника бивше ЈНА, учесника протеклих ратних дешавања из Црне Горе.

Посебно упечатљив показатељ »успјешне« политике Стјепана Месића у Црној Гори је договорено хрватско-црногорско заташкавање злочина хрватских оружаних снага деведесетих година над држављанима Црне Горе, како над припадницима бивше ЈНА у »Лори« и Херцеговини под ратном контролом Хрвата, тако и над цивилима који су убијани, хапшени, мучени и проблачени у униформе ЈНА како би били размијењени за заробљене хрватске војнике. Стјепан Месић одлази али ће ова срамота, неправда и гријах над жртвама и њиховим породицама остати и свакако неће допринијети добросусједском односу грађана Црне Горе и Хрватске.“

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

15 јануар 2010

Влада Црне Горе саборац ОВК

Одлуку Владе Црне Горе о успостављања дипломатских односа са тзв. Косовом Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује нарученим провокаторским и недобросусједским чином према Србији и крајњом неодговорношћу према виталним интересима Црне Горе и њених грађана.

Уједно то је велика превара оних грађана који су на референдуму гласали за независну Црну Гору вјерујући тој истој Влади и њеном предсједнику да између назависне Црне Горе и Србије неће бити граница већ братски однос и посебно интезивна сарадња.

Тачи - Ђукановић

Умјесто да се посвети санирању економског хаоса у Црној Гори за који је одговорна, црногорска Влада се потрудила да грађанима Црне Горе приреди и политички и породични хаос из сличних антисрпских разлога из којих је сад већ бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић надавно посјетио Приштину.

Удружење упозорава да у Црној Гори подјела власти и владавина права постоје само формално и да неконтролисана власт Владе Црне Горе постаје опасност за Црну Гору, њене грађане и стабилност у региону. Такву позицију и несмјењивост црногорска Влада осигурава безусловним испуњавањем налога Америке, НАТО-а и интересних група који од Црне Горе праве колонију за војне циљеве и нелегалне послове попут тзв. Косова.

Како је прогнозирао бивши лидер терористичке ОВК Адем Демаћи пред црногорски референдум о независности, »можда ће Косово и Црна Гора једног дана да се уједине, никад се не зна«. Међутим, послије успостављања дипломатских односа Црне Горе са тзв. Косовом, зна се да је тим чином са очекиваним ефектима пљувања изнад себе, црногорска Влада учинила још један велики корак ка дестабилизацији властите државе зарад туђих интереса и постала саборац тзв. Ослободилачке војске Косова која је у терористичким нападима и у садејству са НАТО агресором, 1998/1999. године на Косову и Метохији убила преко 30 војника и полицајаца из Црне Горе.

Будући амбасадор тзв. Косова у Црној Гори за Удружење ће бити само персона нон грата, а амбасадор Црне Горе на тзв. Косову персона које се Удружење унапријед јавно одриче.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

 

 

САОПШТЕЊЕ

19 јануар 2010

Црногорске телевизије прећуткују злочине у Лори

Како у Црној Гори ниједна од телевизијских кућа није нашла за сходно да током протеклих година емитује било који од документарних филмова који се баве ратним злочинима које су деведесетих година починиле хрватске оружане снаге у Хрватској и Босни и Херцеговини, укључујући и злочине над припадницима бивше ЈНА и цивилима из Црне Горе, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обавјештава грађане Црне Горе да ће српска ТВ Б-92 у сриједу 20.01.2010. године са почетком у 21 час приказати документарни филм »Лора«.

О звјерствима у Војно-истражном центру »Лора«, Сплит од 1992 до 1995. године, до сада је снимљено више докумантарних филмова као што су: »Лора-досије смрти«, Предрага Миљковића, »Лора-свједочанства«, Ненада Пуховског или »Лора«, Дениса Цвјетичанина. Ови филмови, као и други филмови о злочинима оружаних формација Хрватске попут »Олује над Крајином«, Божидра Кнежевића, »Павиљона 22«, Ненада Пуховског, »Паулиног двор«, Драгутина Хедла, су под својеврсном забраном приказивања у Црној Гори.

Припадници бивше ЈНА из Никшићко-шавничке групе звјерски мучени и убијени у »Лори« и Херцеговини под ратном контролом хрватских оружаних снага 1992. године

Овакав медијски приступ уз фалсификовање истине о ратним дешавањима деведесетих година у Хрватској на штету Србије и бивше ЈНА и срамни однос црногорских државних органа према жртвама рата из Црне Горе, производ је политичког договора званичне Црне Горе и Хрватске и активности хрватско-хашког лобија који контролише огромну већину електронских медија у Црној Гори.

Због тога Комисија за нестала лица Владе Црне Горе неће из Београда да преузме документацију о ратним злочинима над својим грађанима, као ни дјелове њихових посмртних остатака из Бања Луке, а Државно тужилаштво Црне Горе упорно избјегава да покрене истрагу о ратним злочинима над припадницима Никшићко-шавничке групе.

Удружење упозорава да је свако гурање почињених ратних злочина под тепих гријех над жртвама и својеврсно кривично дјело које ће кад тад ескалирати новим сукобима, због чега јавно позива званичну Црну Гору и контролисане медије да то не чине.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

24 јануар 2010

Талибански бјеже борци иду на њих Црногорци

Посјета предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића Америци и предсједника Скупштине Црне Горе Ранка Кривикапића Њемачкој свела се на понуду беспоговорног служења званичне Црне Горе интересима ових моћних држава о трошку Црне Горе и њених грађана.

Изјаве Ђукановића и Кривокапића о извјесном и хитном приступању Црне Горе НАТО-у, као и рекламирање слања црногорских оружаних снага у мировну мисију у Авганистану, јасно показују да је Црна Гора стављена на пуно располагање САД и НАТО-у и да нема ништа од непосредног изјашњавања грађана по овом изузетно важном питању.

Послије оваквих изјава високих црногорских званичника Талибани су свакако схватили да су Црногорци анте портас и регистровали Црну Гору као непријатељску земљу и потенцијалну мету за нападе попут оних у Мадриду 2004. и Лондону 2005. године, који су услиједили као одговор на учешће војника тих земаља у НАТО-овим операцијама на Блиском истоку.

Како је то прошле године из Хрватске најавио Ранко Кривокапић, Црна Гора у НАТО иде “хрватском пртином”, што значи без спроведеног референдума, а за чије интересе се прти објаснио је један врсни познавалац НАТО-а, управо из Хрватске, који је рекао да НАТО савез може бити заштита само оних домаћих снага које су уз асистенцију свјетског поретка опљачкале властиту државу и стекле економску и политичку моћ које настоје да сачувају и репродукују.

Удружење је више пута упозорило да би приступање Црне Горе НАТО-у у много већој мјери био чин окупације о властитом трошку и угрожавања природних, државних и људских ресурса Црне Горе, него што би се тиме допринијело црногорском систему одбране. Томе у прилог говори и чињеница да чланице НАТО-а задржавају право да не интервенишу у одбрани нападнуте земље чланице.

Грађани Црне Горе треба да знају да ће приступањем овој офанзивној војној алијанси Црна Гора, осим губитка суверености, бити увучена у ратне сукобе и друге проблеме које су широм свијета, војним интервенцијама са свим обиљежјима међународног тероризма, направиле САД и њени савезници. Такође треба да знају да уласком у НАТО Црна Гора увози тероризам и НАТО базе у којима се складишти нуклеарно оружје. Има најава да је једна од таквих база планирана на простору Бара и Улциња, а шта ће се у њој дешавати и складиштити неће знати нико изузев високих званичника НАТО-а. Случај више војних база у Италији, гдје је тајно ускладиштен читав арсенал атомских бомби, опомиње на реалну могућност да се то деси и Црној Гори. Поготову ако се зна намјера НАТО-а да већину база из западне Њемачке пребаци у нове земље чланице. Зато Удружење јавно пита предсједника Скупштине Црне Горе Ранка Кривокапића да ли је било »незваничних« разговора на ову тему приликом његове посјете Њемачкој.

НАТО свакако није војска мира, а приступање Црне Горе НАТО-у није ништа друго до подршка инвазијама САД-а на друге земље о трошку црногорских грађана које је политика Ђукановића и Кривокапића довела до просјачког штапа са перспективом слугу белосвјетских моћника. А у каквом је стању свијест подржавалаца цнрогорске власти показује пјесма која се ових дана чула у једном кафићу на сјеверу Црне Горе: «Талибански бјеже борци, иду на њих Црногорци.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

29 јануар 2010

Црна Гора је инфицирана фалсификатима историје

Николић - Растодер

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе поново позива Савјет за опште образовање и Завод за школство да заштите ученике од лажи и фалсификата у уџбеницима историје о ратним дешавањима деведесетих година прошлога вијека, а Црну Гору од јавног срамоћења.

То што је по одлуци Савјета за опште образовање, поред спорног, стављен у употребу и стари уџбеник историје за четврти разред гимназије, а наставницима историје препуштено да сами процијене како ће презентовати ученицима наставно градиво јесте мали помак, али се на томе не смије стати већ је потребно стручно и јавно преиспитати садржај свих уџбеника историје који се баве ратним дешавањима 1991/99. године.

Удружење очекује од Савјета за опште образовање и јавно објашњење како је дошло до тога да Шербо Растодер буде и аутор уџбеника и члан Савјета који је одобрио тај уџбеник и шта је препоручило истог да има монопол над писањем уџбеника историје. Оно што га свакако у нормалним околностима не би препоручило је политичка острашћеност и служење дневној политици, као и његови претходни покушаји најгрубљег фалсификовања историје на штету Србије и српског народа иза којих стоји национална и вјерска нетрпељивост и мржња.

Због тешких неистина и увреда у тим уџбеницима на рачун припадника бивше Југословенске народне армије и Војске Југославије Удружење ће тражити утврђивање одговорности аутора уџбеника и издавача. Такође, у оквиру ширег пројекта који се бави истином о протеклим ратним дешавањима, организоваће округли сто на тему кривотворења истине о тим дешавањима у уџбеницима историје, као и трибине на исту тему за црногорске матуранте.

Очигледно је ситуација око спорног уџбеника изазвала праву панику код домаћих невладиних организација и медија препознатљивих по нарученом и добро плаћеном фалсификовању истине о ратним дешавањима деведесетих година на штету Србије и Црне Горе и припадника бивше ЈНА и ВЈ. Том бизнис лажирању и етикетирању по први пут се осјетио отпор од стране дијела црногорске власти, што Удтружење поздравља као најаву прекида са једностраним суочавањем са ратном прошлошћу.

Удружење, по ко зна који пут, упозорава да без подјеле одговорности међу свим учесницима протеклих ратова, на бази пуне истине о њиховим узроцима, току и посљедицама, као и утврђивања и индивидуализације кривице за све почињене ратне злочине и једнаког уважавања ратних жртава, неће бити нормализације односа и стабилног мира у региону, као и националне и вјерске толеранције унутар новостворених држава на простору бивше СФРЈ. Напротив, имаћемо наставак националних хомогенизација и нетрпељивости према припадницима других народа на унутрашњем и спољном плану.

Крајње је вријеме да се у Црној Гори под лупу јавности и надлежних органа стави дјелатност појединих невладиних организација, адвокатских канцеларија и медија који су на бази утјеривања једностране ратне кривице Србији и Црној Гори, односно бившој ЈНА и ВЈ развили приватни, породични и професионални бизнис. Бизнис који се највећим дијелом финансира из вана, а у коме се окрећу милиони евра и за пружене услуге примају веома високе плате. Слично као и организованим криминалом, Црна Гора је тешко инфицирана и овим срамним бизнисом који озбиљно пријети да угрози мир и стабилност у Црној Гори.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

16 фебруар 2010

Чарапић да поднесе оставку

Николић - Чарапић

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе позива Ранку Чарапић врховног државног тужиоца Црне Горе да због негоњења учинилаца кривичних дјела и других кажњивих дјела која се гоне по службеној дужности, поднесе неопозиву оставку на ту функцију.

Њено нечињење пред дужевременим изазивањем националне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости у Црној Гори, као и пред увредама, клеветама и позивањем на свргавање предсједника Црне Горе Филипа Вујановића од стране представника Црногорске православне цркве и групе њихових истомишљењака, има за посљедицу опасно угрожавање грађанског мира у Црној Гори и ометање нормалног функционисања појединих државних органа.

Ранка Чарапић је такође одговорна за негоњење починилаца кривичног дјела ратног злочина над црногорским држављанима, припадницима бивше ЈНА и цивилима, деведесетих година у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, као и због неспремности на гоњење вођа организованог криминала у Црној Гори.

Удружење оцјењује да Државно тужилаштво Црне Горе, Скупштина Црне Горе и њена тијела морају реаговати на увреде и позив на свргавање Предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, као и на поруке мржње према Србима и Србији са скорашњег протестног скупа о црногорском идентитету у Подгорици. Такође очекује реакцију званичне Црне Горе на непримјерене нападе појединих државних органа и медија на предсједника Покрета за промјене и народног посланика Небојшу Медојевића.

Удружење посебно указује на политичку, националну и вјерску пристрасност уредника и појединих новинара Телевизије Црне Горе и њихово саучесништво у нападима на Вујановића, Медојевића и званичну Србију, због чега треба преиспитати њихову одговорност, као и финансирање овог медија из Буџета Црне Горе.

Симптоматично је да су непримјерени напади на Вујановића и Медојевића у вези са настојањем званичне Србије да се обрачуна са организованим криминалом и настојањем предсједника Вујановића и Бориса Тадића да се изгладе поремећени односи између Црне Горе и Србије.

Присталице унијаћења православног народа у Црној Гори и гурања Црне Горе у унију са Хрватском, чија се активност обилно финансира из сумњивих извора, зато су на нож дочекале позив на обрачун са организованим криминалом, као и заједничко учешће црногорских и србијанских званичника на недавним светосавским свечаностима у Подгорици и Бијелом Пољу и изјаве Вујановића о канонском устројству Цркве и српског патријарха Иринеја да су Црногорци и Срби један народ.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

26 фебруар 2010

Тузовић у политичке сврхе производи ратне жртве

Радан Николић

Јавни Апел Хусеина Тузовића, предсједника Савјета Форума Бошњака Муслимана за реализацију Спомен парка цивилним жртвама ратова на просторима бивше Југославије од, као наводи, 1991 до 2001. године, на локацији Побрежје у Подгорици, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као још један у низу покушаја беспризорног манипулисања управо тим жртвама и фалсификовања новије историје.

Попут политиком мотивисаног, вишеструког умножавања бошњачких жртава у Сребрници, Форум Бошњака Муслимана сада заокружује и трајање протеклих ратних дешавања на 10 година, а његов челник Тузовић, с позивом на цивилизацијске тековине, препознаје само бошњачко-хрватске жртве. Нијесу ваљда чули и за српско-црногорске жртве у Босни и Херцеговини, Хрватској, на Косову и Метохији и НАТО агесији на бившу СРЈ 1999. године, када су и окончани ратни сукоби.

Питамо Форум и господина Тузовића који су то ратови вођени 2000. и 2001. године и на којим просторима бивше Југославије, као и које су то жртве из тих »ратних« година и жртве »заробљених Конављана и других из логора Морињ, код Рисна«.

Господин Тузовић би када говори о овако осјетљивој теми морао да зна да нема лигитимитет да говори у име свих жртава ратова, као ни да процјењује ко се може сматрати цивилном жртвом рата. Поготову неби смио да у политичке сврхе производи ратне жртве и менипулише истинским жртвама рата уз њихову дискриминацију и вријеђање посмртног достојанства.

Очигледно је да Форум Бошњака Муслимана преко Тузовића пласира причу о изградњи спомен обиљежја свим цивилним жртвама рата само као маску да кроз реализацију тог пројекта истакну и уваже своје бошњачке жртве, а бошњачки народ представе као колективну недужну жртву у протеклим ратним дешавањима. Чињенице, да одреднице »свим« нема у предложеном називу »Спомен парк цивилним жртвама ратова 1991-2001. године«, да је за изградњу споменика предложена локација у Подгорици која је у народу препознатљива као »турско гробље«, као и политичка оцјена Тузовића да би то био »први конкретан корак у спровођењу Декларације Скупштине Црне Горе о Сребрници«, о томе јасно свеједоче.

Нехумано је, супротно општецивилизацијским начелима, а и кажњиво, да се кроз подизање спомен обиљежја цивилним жртавама рата манипулише тим жртвама и врши њихова дискриминација, као и да се искривљују чињенице о догађају за који се споменик подиже. Зато Удружење јавно позива Министарство културе, спорта и медија, које у складу са Законом о спомен–обиљежјима у крајњем одлучује о изградњи споменика, као и Министарство за људска и мањинска права, да у евентуалном наставку поступка изградње овог споменика спријече злоупотребу цивилних жртава ратова и фалсификовање датума окончања ратних сукоба на просторима бивше Југославије.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

22 март 2010

Кривокапић и Ђукановић тргују суверенитетом,

безбједношћу и будућношћу Црне Горе

 

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оптужује предсједнике Скупштине и Владе Црне Горе Ранка Кривокапића и Мила Ђукановића да, зарад опстанка на власти, тргују са лидерима НАТО-а суверинитетом, безбједношћу и будћношћу Црне Горе.

Амерички адмирал Марк Фицџералд, командант здружених снага НАТО у Напуљу

Изјаве Кривокапића и Ђукановића да су у Црној Гори против НАТО-а они који су «са њим ратовали», односно који су «против независности Црне Горе», представљју чин производње подјела, односно унутрашњих непријатеља и бацања прашине у очи са циљем укривања чињеница да је, учешћем црногорске војске у мисији НАТО-а у Авганистану, Црна Гора о властитом трошку постала учасник ратних сукоба који је се не тичу и угрозила војни и државни буџет, животе својих војника и егзистенцију грађана. А какво економско благостање и сигурност пружа НАТО и колико кошта државе партнере и чланице довољно је погледати ситуацију у Грчкој, Румунији, Бугарској, или сусједној Хрватској чија је војска банкротирала због обавеза према Алијанси.

Удружење упозорава да званичници НАТО-а, због озбиљне кризе у обезбјеђењу војника и финансија за мисију у Авганистану, задњих мјесеци врше притисак на мале балканске земље да учествују у тој мисији и приступе НАТО-у. У вези са тим подсјећа да је на недавном годишњем скупу чланова Атлантског савјета Сједињених Држава у Вашингтону бивши генерални секретар НАТО-а лорд Џорџ Робертсон изјавио да се НАТО “налази на ивици амбиса”, да се европска јавност “све више окреће против операције у Авганистану” и да би иста могла доживјети неуспјех.

Ових дана, стигла је нова порука Робертсона да мале балканске земље морају да тијесно сарађују са Алијансом и да ће за 10 година свака од њоих бити чланица НАТО-а.

На истом курсу је и посјета команданта здружене команде савезничких снага НАТО-а у Напуљу адмирала Марка Фицџералда Македонији и Црној Гори прошле недјеље. Наиме, у потрази за новим војницима и финансијским средствима за мисију у Авганистану, Фицџералд је приликом те посјете прво издиктирао истовјетне задатке македонском и црногорском министру одбране Мирославу Стојановском и Бору Вучинићу, а потом на конференцијама за медије похвалио Македонију и Црну Гору за кооперативност. Фицџералд је том приликом изјавио да ће Македонија и Црна Гора бити ускоро чланице НАТО-а, а ефекат његове посјете Македонија је преузета обавеза да та земља почетком наредног мјесеца пошаље у Авганистан још 79 својих војника. Какву је обавезу преузела Црна Гора видјеће се ускоро.

Удружење позива све слободне и владавини права одане снаге у Црној Гори да се успротиве понижавању, поробљавању и експлоатацији Црне Горе и њених ресурса од здружених снага НАТО-а и црногорске власти и њиховој намјери да црногорским грађанима ускрате могућност да путем референдума одлуче о приступању Црне Горе НАТО-у.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

31 март 2010

Декларација о Сребреници прилог сатанизацији српског народа

Славица Ђукић Дејановић, предсједница Скупштине Србије

Доношење Декларације о осуди ратних злочина у Сребрници у Скупштини Србије Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као срамни чин отуђених представника српског народа којим се званична Србија придружила сатанизацији сопственог народа, фалсификовању истине о протеклим ратним дешавањима, дискриминацији ратних жртава и атацима на Републику Српску.

Овим нарученим чином, попут оног када је Хашком трибуналу испоручен државни, војни и полицијски врх који је бранио Косово и Метохију од здруженог дејства НАТО агресора и албанских терориста, потврђено је да се Србијом управља извана и да су овакве одлуке донесене у кабинетима оних истих који су разбили двије Југославије, а српски народ прогласили колективним кривцем за ратна дешавања 1991-1999. године.

Суочавати се са ратном прошлошћу на начин како је то урађено Декларацијом о осуди злочина у Сребрници, није ништа друго до намјерно замагљивање узрока избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини и разлога одмазде српских снага у Сребрници 1995. године. Истовремено то је и чин својеврсног унижавања српских жртава у истој општини и околини, које су у највећем дијелу чинили цивили, а који су претходних ратних година, на крајње свиреп начин, стрдали од оружаних снага Би Х на челу са Насером Орићем. Ову неправду, гријех и срамоту Скупштина Србије неће моћи да заташка и спере никаквом накнадном декларацијом о осуди злочина над припадницима српског народа.

Удружење подсјећа да је ратним сукобима у Босни и Херцеговини претходила Исламска декларација Алије Изетбеговића којом је тврђено да »нема мира ни коегсистенције између исламске вјере и неисламских друштвених и политичких институција”, те да се прије муслиманске Сребрнице десила српска Сребреница.

Канадски генерал Луис Макензи је тврдио да је „Насер Орић, босански заповедник у Сребреници, одговоран за убиство истог броја српских цивила колико је и војска босанских Срба одговорна за масакр над босанским Муслиманима у том граду", а француски генерал Филип Морион да Орић „не узима затворенике" и да његова масовна убиства из „безбједне зоне" објашњавају осветољубивост Срба по заузимању Сребренице.

Удружење ни по коју цијену неће пристати на фалсификовање истине о протеклим ратним дешавањима и залагаће се за утврђивање одговорности на бази чињеница и индивидуализацију кривица за почињене ратне злочине уз једнако уважавање цивилних ратних жртава.

Није спорно да је било масовних убистава муслимана у Сребреници, али неби требало да буду спорне ни српске жртве у тој општини и околности њихјовог страдања. Оно што је спорно и што свакако не доприноси нормализацији односа и миру у Босни и Херцеговини и региону је то што су починиоци масовних ратних злочина над Србима, попут Насера Орића, на слободи и што се умножавањем ставрног броја муслиманских жртава у Сребрници наставља са причом о геноцидном српском народу, с једнем и невином, бошњачком народу, са друге стране.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

Округли сто

„Захтијевамо правду и једнак третман за све жртве ратних злочина“

субота, 17 април 2010

У организацији Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, а уз подршку Центра за грађанско образовање, у Подгорици је одржан округли сто под насловом »Правда и једнак третман за све жртве ратних злочина«.

У раду округлог стола учествовали су Радан Николић, предсједник Управног одбора Удружења; Далиборка Уљаревић, директор Центра за грађанско образовањ; породице страдалих резервиста ЈНА из Никшићко-шавничке групе; Вукан Ковач, предсједник Удружење логораша регије Требиње; Тончи Мајић, предсједник Далматинског комитета за Људска права; Мило Марковић, предсједник бораца НОР-а југословенска опција, Коча Павловић и Будимир Алексић, народни поисланици и чланови Одбора за људска права Скупштине Црне Горе; Бранимир Јукић, амбасадор Босне и Херцеговине у Црној Гори; и бројни други учесници.

У уводном излагању Радан Николић је казао да су 1992. године оружане снаге Хрватске у Херцеговини заробиле 14 резервиста бивше ЈНА из Никшићко-шавничке групе који су по заробљавању мучени и ликвидирани у Војно истражном центру Лора, Сплит и Дувну.

Николић је потом саопштио:

„Посмртни остаци њих 12, послије измјештења са мјеста злочина и нејмање три премјештања на друге локације, званично су пронађени на територији Босне и Херцеговине, у периоду 1993-2006. године. Један резервиста из те групе, Лука Аџић из Никшића, у изузетно лошем психофизичком стању размијењен је уз посредство Међународног црвеног крста, 06.08.1992. гдине код Неметина, али је од посљедица злостављања у «Лори», умро и сахрањен у Никшићу почетком марта 1993. године. Посмртни остаци једног цивилног лица из те грпе, Милоша Перуновића из Никшића, још нијесу пронађени.

О околностима заробљавања, масакра и ликвидације црногорских резервиста и проналажења, идентификације и реобдукције њихових посмртних остатака постоји обимна документација и бројни свједоци.

Најважнија документација о ратном злочину над припадницима Никшићко-шавничке групе још увијек се налази код Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, а коју званична Црна Гора, упркос бројним апелима Удружење и породица палих резервиста још увијек није преузела.

Са ратним злочином над црногорским резервистима у Хрватској и Босни и Херцеговини лично сам упознао бившег предсједника Владе Црне Горе Жељка Штурановића, бившег Врховног државног тужиоца Црне Горе Весну Меденицу, бившег министра здравља, рада и социјалног старања Миодрага Радуновића, бившег предсједника Комисије за нестала лица Владе Црне Горе Жељка Томовића, доставио им документацију о том ратном злочину коју је сакупило Удружење и указао им на занчај преузимања наведене документације из Београда.

У својству предсједника Управног одбора Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење), 12.12.2006. године, обратило сам се Весни Меденици, врховном државном тужиоцу Црне Горе и доставио јој Информацију о Никшићко-шавничкој групи са иницијативом да у сарадњи са државним тужиоцем Хрватске Младеном Бајићем, а у складу са хрватско-црногорским Споразумом о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида, предузме радње из своје надлежности, како би Жупанијско државно одвјетништво из Сплита новом истрагом о злочинима над ратним заробљеницима у «Лори» обухватило и ратне заробљенике из Никшићко-шавничке групе».

Како повратне информације није било Удружење се 12.02.2008. год. поново обратило Врховном државном тужиоцу Црне Горе са захтјевом да обавијести јавност и породице страдалих резервиста шта је учињено на покретању истраге о ратним злочинима почињеним над припадницима никшићко-шавничке групе. Писани одговор је изостао, али је 18.02. 2008. године на сајту Врховног државног тужилаштва Црне Горе, истакнуто саопштење под насловом «Поступање црногорског државног тужилаштва у предметима ратних злочина – општина Чајниче и «Лора», у којем је, између осталог, наведено:

«Канцеларији Врховног државног тужиоца Црне Горе, 26. децембра 2006. године, обратило се Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе достављајући информацију о никшићко-шавничкој групи упућујући на доказе за лица која су била жртве ратног злочина у Војно-истражном центру «Лора» у Сплиту.

Комплетна документација је достављена Жупанијском државном одвјетништву Сплит, захтијевајући да се наводи преиспитају и да се достави повратна информација.

Жупанијско државно одвјетништво у Сплиту је 12. априла 2007. године обавијестило Канцеларију Врховног државног тужиоца Црне Горе да су на основу достављеног материјала предузели криминалистичку обраду у циљу откривања кривичног дјела и починилаца.

Обавијештени смо да ће Жупанијско државно одвјетништво у Сплиту наставити поступак и о исходу поступка обавијестиће Канцеларију Врховног државног тужиоца Црне Горе».

На крају саопштења је стајало «Канцеларија Врховног државног тужиоца», без потписа.

Тужилаштво у Сплиту, почетком јануара 2009. године, подигло је оптужницу против 5 особа које се терете да су 1992. године починили ратни злочин против ратних заробљеника у Лори. Оптужница је објављена 08.01.2009. године на интернет страници Државног тужилаштва Хрватске, а у њој се наводи да су хрватски држављани: Томислав Дуић – заповједник Лоре, Тончи Вркић – његов замјеник и стражари Емилио Бунгур, Анте Гудић и Анђелко Ботић оптужени за психичко и физичко малтретирање и мучење ратних заробљеника Бојана Весовића из Крагујевца, Душана Јелића из Требиња и Владе Савића из Невесиња и да су криви за њихову смрт која је наступила као посљедица батинања.

Поменутом оптужницом, дакле, нијесу обухваћени ратни заробљеници из Никшићко-шавничке групе, жртве оптужених, који су били у Лори у исто вријеме кад и страдали војници бивше ЈНА из Србије и Републике Српске. Због тога је Удружење, дана 10.01.2009. године, издало саопштење за јавност којим је оптужило Државно тужилаштво Црне Горе и Владу Црне Горе да су због нечињења одговорни што хрватском истрагом и оптужницом нијесу обухваћени и војници бивше ЈНА из Црне Горе и то оцијенило као грубу дискриминација жртава ратних злочина у “Лори” и нови злочин над црногорским резервистима.

На ово саопштење Удружења услиједила је реакција и из Жупанијског државног одвјетништва Сплит, средином јануара 2009. године и из Врховног државног тужилаштва Црне Горе почетком априла 2009. године.

Наиме, замјеник општинског државног тужиоца у Сплиту Микеле Квићимаро је изјавио да због злочина над црногорским војницима у сплитском војном затвору "Лора" никада није било сарадње са државним тужилаштвом Црне Горе нити обраћања Канцеларије Врховног државног тужиоца Црне Горе. Квићимаро је нагласио да је хрватско тужилаштво у случају “Лора” имало комуникацију искључиво са тужиоцима из Србије и Босне и Херцеговине. Исто је потврђено из загребачког тужилаштва са напоменом да сарадња са црногорском страном у истрази за мучење хрватских цивила и војника у логору "Морињ" иде на »обострано задовољство«.

Наведене реакције којим су демантвани наводи из саопштења Канцеларије Врховног државног тужиоца Црне Горе прећутане су од старне те канцеларије, а спорно саопштење уклоњено је са њеног сајта.

На позив Лидије Вукчевић, замјеника специјалног тужиоца Одјељења за сузбијање организованог криминала, тероризма и ратних злочина Врховног државног тужилаштва Црне Горе, 8.априла 2009. године дао сам писану изјаву и приложио документацију о страдању резервиста из никшићко-шавничке групе. Изјава је садржала и податке о институцијама, организацијама и лицима која располажу значајном документацијом и информацијама о тој групи, као и податке о породицама страдалих резервиста. По давању изјаве, саопштено ми је да ће Удружење бити обавијештено о предузетим радњама. До дана одржавања овог округлог стола таква информација није достављена.

И док поводом ратног злочина хрватских оружаних снага над припадницима никшићко-шавничке групе и других резервиста бивше ЈНА из Црне Горе црногорско и хрватско тужилаштво ни послије 18. година нијесу покренули истрагу, црногорски средњошколци из уџбеника историје (аутори: Шербо Растодер, Драгутин Паповић и Саит Шаботић) уче да су “заробљене црногорске резервисте из јединица ЈНА хрватске власти спровеле у логор Лора код Сплита, гдје су их мучили«. При томе се не наводи да је било убијених и колико је црногорских резервиста прошло кроз Лору, али се наводи несхватљива неистина да је »због овог ратног злочина пред хрватским правосуђем пет лица 2006. осуђено на затворске казне.”

Дакле, над припадницима никшићко-шавничке групе извршен је троструки злочин. Први - приликом њиховог заробљавања, мучења и ликвидација 1992. године. Други – десетогодишњим сакривањем и вишеструким прекопавањем њихових посмртних остатака на разне локације. Трећи - хрватско-црногорским споразумним затапкавањем овог ратног злочина.

Зашто и куда то води ?

Зашто истраге, оптужнице и суђења за ратне злочине над хрватским држављанима у Морињу, али не и за много теже злочине над црногорским држављанима у Лори; за ратне злочине над буковичким Муслиманима, али не и за злочине буковичких Муслимана над Србима у општини Чајниче; за ратне злочине над Албанцима у Калуђерском лазу, али не и за злочине над црногорским држављанима на Косову и Метохији ?«

Вукан Ковач, Веско Бојовић и други логораши говорили су о страхотама »Лоре« и истакли да помирења међу грђанима, народима и државама са ратом захваћених подручја не може бити без пуне истине о ратним дешавањима и док све починиоце ратних злочина не стигне правда.

Тончи Мајић је истакао да о злочину над црнегорским резервистима постоје бројни свједоци који су спремни да свједоче и саопштио да Младен Бајић, врховни државни тужилац Хрватске, врши опструкцију гоњењу починилаца ратног злочина над резервистима из Никшићко-шавничке групе у »Лори« и да ће, у вези са тим, Далматински комитет за људска права до краја године поднијети кривичну пријаву.

Народни посланици Коча Павловић и Будимир Алексић обећали су породицама страдалих резервиста да ће у Скупштини Црне Горе иницирати расправу о неактивности Врховног државног тужилаштва Црне Горе и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе у случају Никђићко-шавничке групе.

Организатори округлог стола су на крају саопштили своје ставове и захтјеве који су прихваћени као закључци округлог стола:

»Ниједан ратни злочин не смије бити заташкан, а жртве тих злочина морају се једнако уважити без обзира на било које њихово лично својство или припадност било ком колективитету.

Државе са ратом захваћених простора и њихови надлежни органи треба да успоставе хитну и пуну сарадњу у процесуирању и решавању предмета ратних злочина и несталих лица, као и да обезбиједе услове за самосталан, независан и ефикасан рад својих тужилаштава, судова, комисија и других радних тијела.

Досадашња искуства по питањима ратних злочина и несталих лица указују на потребу образовања међудржавне регионалне комисије која би се на ефикасан, непристрасан и транспарентан начин бавила овом проблематиком.

Захтијевамо од Владе Црне Горе да по питањима ратних злочина и несталих лица обезбиједи пуну срадњу са Републиком Србијом и, у вези са тим, хитно преузимање документације од Комисије за нестала лица Владе Републике Србије.

Очекујемо да Врховни државни тужилац Црне Горе у сардњи са државним тужиоцима Републике Хрватске и Босне и Херцеговине предузме гоњење починилаца ратних злочина над припадницима Никшићко-шавничке групе у Војно истражном центру Лора, Сплит и Дувну, као и гоњење држављана Црне Горе починилаца ратног злочина над српским цивилима у општини Чајниче«.

Конференција за медије

27 април 2010

Уводно излагање Радана Николића, предсједника Управног одбора

Оптужнице и суђења за „Буковицу“, „Морињ“ и

„Калуђерски лаз“ у служби политике

Радан Николић

„Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује да су оптужнице Врховног државног тужилаштва Црне Горе, подигнуте против седам припадника бивше Војске Југославије и црногорског МУП-а за наводно почињене злочине против човјечности у Буковици код Пљеваља 1992. и 1993. године, у служби предстојећих локалних избора у 14 црногорских општина.

Пљевљаци Радмило Ђуковић и Радиша Ђуковић, Слободан Цветковић, Ђорђије Гогић, Милорад Брковић, Славиша Свркота и Радоман Шубарић у међувремену су ухапшени, а оптужница им ставља на терет да су „у вријеме међународног оружаног сукоба у БиХ“, кршили правила међународног права, злостављајући и угрожавајући здравље и тјелесни интегритет Муслимана и Бошњака на подручју Буковице, и застрашујући их у циљу принудног исељавања.

Крајње дрско и неутемељено оптужница је усмјерена на ову групицу обичних војника и полицајаца, а протагонисти, као се у оптужници наводи, „ширег и систематског напада против цивилног становништва бошњачко-муслиманске националности“ остају анонимни и нијесу предмет пажње оптужнице.

С друге стране у црногорском уџбенику Историја за четврти разред гимназије, (аутори Шербо Растодер, Драгутин Паповић и Саит Шаботић), о истом догађају, записано је: »Црногорске војне и полицијске снаге, као и паравојне снаге Републике Српске, у периоду 1992-1996. упадале су у муслиманска села Буковице код Пљеваља, гдје су малтретирали, пребијали, пљачкали, палили и убили шест људи«.

Овај груби несклад у интепретацији овог догађаја између тужилачких и образовних црногорских институција, представља својеврсни државни скандал и необориви доказ слабости тих институција услед потпуне доминације дневне политике над правом и науком у Црној Гори.

Несклад и слабости поменутих институција још су израженије у случају ратног злочина над 14 припадника бивше ЈНА из Црне Горе, почињеног 1992. године у Војно истражном центру Лора, Сплит и у Босни и Херцеговини под ратном контролом Хрвата.

И док црногорско и хрватско државно тужилаштво још увијек нијесу ни покренули истрагу о том злочину, у поменутом уџбенику историје пише: »Заробљене црногорске резервисте из јединица ЈНА хрватске власти су спровеле у логор Лора код Сплита, гдје су их мучили. Због овог ратног злочина пред хрватским правосуђем пет лица је 2006. године осуђено на затворске казне«.

Овакво завјереничко ћутање црногорског тужилаштва и циљно пласирање грубе неистине у уџбеницима историје о наводном судком епилогу у Хрватској у случају „Лора“, просто паралишу здраво расуђивање и упућују на суноврат институција и моралних и других цивилизацијских вриједности у Црој Гори.

Паралелно са подизањем оптужнице за »Буковицу« у Вишем суду у Подгорици завршено је и суђење шесторици припадника бивше ЈНА у случају »Морињ«, а пресуда је најевљена за 15 мај.

У мају је планирано и то да се неколико бошњачких породица врати у обновљене куће у Буковици, што Удружење искрено подржава али не и политичку манипулацију актуелне власти у вези са тим догађајем.

По испробаном шаблону селективног подизања оптужница, одређивања притвора и утјеривања кривице припадницима бивше југословенске војске, што је већ виђено уочи последњих парламентарних избора у Црној Гори, оптужница за »Буковицу«, повратак прогнаних у Буковицу и пресуда за »Морињ« имају исту политичку позадину и треба да послуже да актуелна власт и за мајске локалне изборе задржи манипулацијама стечену колективну политичку подршку Бошњака, Муслимана и Хрвата у Црној Гори. За Албанце, у исте сврхе, ту је и суђење за „Калуђерски лаз“.

Нама из Удружења је јасно коме и чему служи жртвовање и фалсификовање пуне истине о протеклим ратним дешавањима, селективно гоњење починилаца ратних злочина и изостајање правде и једнаког третмана за све жртве ратних злочина, уз колективно дискриминисање, јавно срамоћење и произвољно оптуживање припадника бивше југословенске војске и српског народа. Ипак, јавно питамо премијера Црне Горе Мила Ђукановића и врховног државног тужиоца Црне Горе Ранку Чарапић до када ће институције на чијем су челу да ћуте о злочинима које су починили припадници бошњачког, муслиманског, хрватског и албанског народа над припадницима југословенске војске и српског и црногорског народа? Да ли се селективним и исконструисаним оптужницама доприноси мултиетничком складу у Црној Гори и стабилности у региону или се на тај начин црногорски грађани и припадници народа са донедавно ратом захваћених простора поново хушкају једни на друге? Зашто се оружана побуна у Хрватској и грађански рат у Босни и Херцеговини у црногорским оптужницама за »Морињ« и »Буковицу« погрешно квалификују као међународни оружани сукоби ? Шта је са командном и политичком одговорношћу у тим случајевима и да ли су тачни наводи у црногорским уџбеницима историје у вези са тим ? Да ли је у Буковици било убистава, под којим околностима и ко су жртве и починиоци? Шта је са гоњењем починилаца ратног злочина у случајевима „Чајниче“ и „Лора“ и ко персонално стоји иза шпекулативног акта Канцеларије Врховног државног тужиоца од 18.02.2008. године, са насловом “Поступање црногорског државног тужилаштва у предметима ратних злочина - општина Чајниче и "Лора"?

Због јавног интереса и интереса популације коју окупља, Удружење ће и даље истрајно подржавати утврђивање пуне истине о свим ратним сукобима на просторима двије Југославије и дешавањима у вези са тим у Црној Гори. Истовремено упозоравамо на потребу правилног квалификовања тих догађаја, индивидуализације кривице и неселективног и на праву заснованог гоњења починилаца злочина. Ово што се за сада у вези са тим дешава у Црној Гори је изнуђени и режирани процес иза кога стоје притисци извана и унутрашња политика актуелне власти који заједно погодују несмјењивости те власти и одржавању подјела на којима она опстаје. До када ће то да траје, уз економски и свеопшти хаос, одговорност је, у крајњем, ипак на грађанима Црне Горе“.

 

 

 

САОПШТЕЊЕ

петак, 14 мај 2010

Кости мученика из „Лоре“ и Дувна и даље путују

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обавјештава јавност да је дана 14. маја 2010. године, у 13 часова, на граничном прелазу Враћеновићи, Оперативни тим за тражење несталих лица Републике Српске допремио дио посмртних остатака резервиста бивше ЈНА из Никшићко-шавничке групе Луке Газиводе, Драгана Јаковљевића и Павла Поповића и предао их њиховим породицама. Примопредаји су присуствовали представници Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе.

Лука Милана Газивода, Драган Момчила Јаковљевић, Павле Николе Поповић,

рођен 1955. г. у Цетињу рођен 1967. г. у Никшићу                   рођен 1957. г. у Никшићу.

Удружење подсјећа да су Газивода, Јаковљевић и Поповић заробљени од стране хрватских паравојних формација у Мостару 15. априла 1992. године.

О њиховом заробљавању, суровом мучењу, ликвидацији и сакривању посмртних остатака на територији Хрватске и Босне и Херцеговине постоје бројни свједоци и обимна документација, али и послије 18 година од тог догађаја недостаје спремност државних тужилаштава ових држава и Црне Горе да се овај ратни злочин истражи и санкционише.

Већи дио посмртних остатака Газиводе, Јаковљевића и Поповића пронађен је у секундарној гробници на локацији Међине код Мостара крајем фебруара 2004. године, а завршна идентификација је обављена 3. марта 2004. године на Војно медицинској академији у Београду. Њихови посмртни остаци допремљени су у Црну Гору и сахрањени у родним мјестима 5. марта 2004. године.

Мањи дио посмртних остатака Газиводе, Јаковљевића и Поповића, заједно са посмртним остацима њиховог саборца и суграђанина Боривоја Зиројевића, накнадно је пронађен 23. августа 2006. године, у примарној гробници Кологај код Томиславграда. Због трогодишњег застоја у раду Комисије за нестала лица Владе Црне Горе ти посмртни остаци су у међувремену били похрањени у Бања Луци.

Удружење дубоко саосјећа са породицама страдалих резервиста из Никшићко-шавничке групе и свим капацитетом потрудиће се да тим монструма - мучитеља и убица на челу са Томиславом Дуићем, управником Војно истражног центра Лора, Сплит и Иваном Криштом званим Дугоњче из Томиславграда, буде приведен правди.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

 

 

САОПШТЕЊЕ

15. МАЈ 2010

Пресуда за Морињ трули компромис

Радан Николић

Пресуду Вишег суду у Подгорици припадницима бивше ЈНА Млађену Говедарици, Иву Гојнићу, Бору Глигићу, Златку Тарлеу, Шпиру Лучићу и Иву Мензалину, којом су проглашени кривим за наводно почињене ратне злочине у случају »Морињ«, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује и трулим компромисом чији је једини позитивни исход што ће се већина осуђених лица, због истека временске казне на коју су осуђени, наћи на слободи.

Овом својеврсном политичком декларацијом са неутемељеном квалификацијом да се у случају „Морињ“ ради о кривичном дјелу ратног злочина над ратним заробљеницима, нанесена је колективна штета припадницима бивше ЈНА, а једнако третирање свих оштећених лица представља у судској пракси незабиљежени правни егзибиционизам на штету оштећених хрватских држављана – цивилних лица која су током 1991 и 1992. године била притворена у војном затвору у Морињу.

Знајући да се у случају „Морињ“ ради о наметнутој политичкој обавези да се један број припадника бивше ЈНА оптужи и прогласи кривим, Удружење је овакву пресуду најавило још приликом подизања оптужнице и упозорило да су у овом случају већина оштећених лица били учесници оружане побуне у Хрватској, на коју је јавно позвао хрватски лидер Фрањо Туђман у Трогиру 5. маја 1991. године.

Наиме, овом пресудом је одступљено од судске праксе у некадашњој заједничкој држави да оружани сукоби са паравојним формацијама бивших република СФРЈ - Словеније и Хрватске, до дана њиховог међународног признања од стране Генералне скупштине ОУН, 22.05.1992. године, имају карактер кривичног дјела оружане побуне из Основног кривичног законика Југославије.

Не доводећи у питање потребу да се нечовјечно и непрописно поступање према притвореним лицима у свим случајевима и околностима санкционише, Удружење упозорава да у случају »Морињ« намјерно није утврђено ко је од притворених лица био учесник у оружаној побуни, а ко цивилно лице. Напротив, сви они су намјерно стрпани у исти кош, како се неби покренуло питање кривичне одговорности појединих »ратних заробљеника« из Мориња и како би свима њима остала отворена врата за одштетне захтјеве према држави Црној Гори.

Тако ће порески обвезници у Црној Гори, укључујући и породице убијених црногорских резервиста доћи у здравом разуму несхватљиву ситуацију да финансирају плаћање одштете Зденку Булићу, предсједнику Удружења логораша Морињ који је диљем Хрватске и Босне и Херцеговине ратовао од 1991 до 1996. године, као и његовим саборцима који су као припадници хрватских паравојних формација убијали припаднике бивше ЈНА из Црне Горе.

Интересантно је да је у сусрет пресуди у случају »Морињ« Телевизија Црне Горе репризирала серијал »Велики рат«, као и да је пресуда пласирана на дан када се навршава 18 година од подмуклог и ничим изазваног ратног злочина муслиманских паравојних формације над припадницима ЈНА на Брчанској малти у Тузли, када је убијено око 150 војника и старјешина, а око 100 њих рањено и заробљено.

Све то скупа свједочи о циљном истрајавању званичне Црне Горе на оптуживању бивше ЈНА за дешавања на простору бивше СФРЈ деведесетих година и заташкавању и одобравању ратних злочина почињених над њеним припадницима.

Послије овакве пресуде јасно је да је у случају »Морињ« и тужио и судио политички кадија и да у Црној Гори не станују самостално тужилаштво и независно судство“

Радан Николић, предсједник Управног одбора

 

 

 

СРПСКЕ НОВИНЕ

22 мај 2010

Округли сто

„Тражимо правду и једнак третман за све жртве ратних злочина“

Зашто истраге, оптужнице и суђења за ратне злочине над хрватским држављанима у Морињу, али не и за много теже злочине над црногорским у Лори; за злочине над буковичким Муслиманима, али не и за злочине буковичких Муслимана над Србима у општини Чајниче; за ратне злочине над Албанцима у Калуђерском Лазу, али не и за злочине над црногорским држављанима на Космету...- запитали су учесници овог скупа

Са скупа у Подгорици

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе, уз подршку Центра за грађанско образовање, организовао је у петак 16. априла значајан скуп под називом „Захтијевамо правду и једнак третман за све жртве ратних злочина“, на којем је најављена нова кривична пријава против лица одговорних за мучење и убиства припадника тзв „никшићко-шавничке групе“ извршена у логору „Лора“.

Иако су позвани, скупу нијесу присуствовали представници Канцеларије Врховног државног тужиоца Црне Горе и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, чиме су још једном потврдили своју незаинтересованост за судбину сопствених грађана страдалих у логорима на најсвирепији начин, који људски ум не може ни замислити. Изнијета је општа констатација да црногорска власт настоји на сваки начин да избјегне било какво помињање ове теме, како би избјегла своју одговорност у ратним догађајима. Од владе је затражено да утиче на хитно преузимање документације Комисије за нестала лица Србије која се тиче „никшићко-шавничке групе“, коју су им ови и званично неколико пута нудили, а што је црногорска страна упорно игнорисала. Оцијењено је да је то и разлог што са скупа одсуствује предсједник црногорске Комисије за нестала лица Веселин Вукчевић, јер, како наводи „ зна да би морао да објашњава скандалозно понашање, за које нема објашњења, нити га може бити“.

Подвала црногорског тужилаштва

- Наше удружење се у неколико наврата обраћало Влади Црне Горе, државном тужилаштву и другим институцијама нудећи им доказе о старадњу „никшићко-шавничке групе“, - казао је Радан Николић, предсједник борачке организације ратова од 1990. године. – Обратили смо се званично и Весни Меденици, тадашњем Врховном државном тужиоцу, али нас она није удостојила своје реакције.

Поновили смо то и фебруара 2008. године, опет узалудно, али је на сајту тужилаштва 18. фебруара 2008. године, истакнуто саопштење у којем је наведено да је црногорско тужилаштво „комплетну документацију о никшићко – шавничкој групи доставило Жупанијском државном одвјетништву у Сплиту, захтијевајући да оно поступи по прикупљеним доказима“. У овом саопштењу без потписа, наглашено је и да је „успостављена комуникација са хрватским колегама“ и да је наше тужилаштво добило информацију да ће „Жупанијско државно одвјетништво наставити поступак и о његовом исходу обавијестити Канцеларију Врховног државног тужиоца“.

Никшић, март 2004.г. Дочек посмртних остатака резервиста из Никшићко-шавничке групе

Међутим, у оптужници коју је почетком јануара 2009. године подигло сплитско тужилаштво, нема ни помена црногорских грађана, мучених и страдалих у „Лори“! Замјеник општинског тужиоца у Сплиту Микеле Квићимаро је објаснио да „због злочина над црногорским резервистима, никада није било сарадње са државним тужилаштвом Црне Горе“ из којег им се „нико и никада није по овом питању обратио“! Исто је потврђено и из загребачког тужилаштва, које је нагласило да се сарадња два тужилаштва по питању „случаја Морињ“ одвија интензивно „на обострано задовољство.Послије ових реакција хрватских колега, саопштење Канцеларије државног тужиоца је једноставно - избрисано са сајта!

Влади прече козе од жртава

Након толико времена, Влада Црне Горе није нашла за сходно да се укључи у предмет процесуирање извршитеља злочина над њиховим грађанима у логорима Хрватске и Босне, казао је Вукан Ковач, предсједник Удружења логораша Источне Херцеговине. - Данас смо овдје у Подгорици да помогнемо породицама страдалих да добију било какву сатисфакцију и да се пронађу и казне кривци за њихово мучење. Црногорско руководство је показало веће интересовање за краве и козе из Конавала, него за своје, зверски мучене, грађане!

Посланик Будимир Алексић, члан парламентарног Одбора за људска права, подсјетио је да су у ратним годинама, на власти у Црној Гори били исти људи као и данас. – Није случајно што не можете наћи архиву дневника „Побједа“ из појединих периода тих година, - казао је Алексић закључујући да власт није „срећна“ када се помињу ти догађаји. Слично мисли и Коча Павловић, посланик и члан истог Одбора. Павловић је додао да пролази вријеме када су се земље у региону понашале по принципу „наши злочинци су пречи и дражи од туђих жртава“ и изразио наду да ће правда стићи све кривце.

Говорили су још и Мило Марковић, предсједник борачке организације НОР-а, амбасадор Босне и Херцеговине у Црној Гори Бранимир Јукић.

Учесници и представници медија на овом округлом столу, носе посебно мучне утиске послије свједочења троје преживјелих логораша чији су описи тортуре превазилазили оквире нормалног ума. Од присутних представника породица „никшићко-шавничке групе“, којима су ријечи учесника често изазивали сузе, нико није желио да говори.

Учесници скупа су се запитали зашто ниједан од десетак снимљених документарних филмова о злочинима у хрватским логорима не може бити приказан ни на једној од црногорских телевизија. На жалост свих присутних, није било никог од званичника ко би им на ово и слична питања пружио одговарајући одговор.

Лора и Морињ не могу да се пореде

Тончи Мајић, предсједник Далматинског комитета за људска права је најавио да ће овај комитет покренути нову кривичну пријаву која се тиче страдања црногорских резервиста.

- Овај посебан скуп и учешће на овом скупу, убрзали су тај поступак. Мислили смо да то процесуирамо за који мјесец или за годину, али на овај начин ће ићи једним другачијим и бржим темпом. Сви логораши чија смо свједочења скупили, посебно су помињали бруталност и невјероватна звијерства према црногорским резервистима. Имамо и важног свједока који помиње имена егзекутора, тај податак нема тужилаштво, али ће га добити од нас, - казао је Мајић.

Тончи Мајић

По завршетку округлог стола, Мајић је прикупио контакте са породицама пострадалих припадника никшићко-шавничке групе и потом се љубазно одазвао нашој молби да за „Српске новине“ одговори на пар питања.

С обзиром да сте дуже у причи процесуирања хрватских злочина, да ли због тога имате неке непријатности у Сплиту?

Неких неугодности данас немамо, али када је прича о Лори започињала, добијали смо пријетње телефонским путем. У једној емисији Хрватске телевизије новинар је емитовао такву пријетњу, коју смо ми претходно снимили. Од тада ево седам година, ми нисмо нити једну пријетњу евидентирали, што је необично. Ја закључујем да оне нису биле спонтане, већ оркестриране из једног центра. Није могуће да су сви који су пријетили гледали ту емисију и напрасно престали. Они вјероватно пријете и узнемиравају гдје имају резултата.

Каква је сарадња Далматинског хелсиншког комитета са сличним удружењима у земљама које су учествовале у ратним збивањима?

Једина организација од које смо имали користи је „Веритас“ Сава Штрпца. Драгоцјено је што ме је господин Штрбац упознао са Миланом Мићићем, бившим пилотом ЈНА и заточеником логора, који је уживао велики ауторитет код других заробљеника. Захвалан сам Мићићу што ми је поклонио повјерење, које су аутоматски стекли и други заробљеници, што је условило успјех Далматинског комитета у овом случају.

Пратите ли случај „Морињ“ и каква је ваша оцјена о поступку који се тренутно води у црној Гори?

Поздрављам процесуирање свих тих догађаја, у свијетлу потребе да се утврди пуна истина о свим злочинима.

Међутим, у Морињу није било онаквих масакара и убистава, каквих је било у Хрватској и то не само у Лори. Подсјетићу да је у Хрватској постојала читава мрежа затвора, који су заправо претворени у својеврсне концентрационе логоре и у свима њима су се, у већој или мањој мјери, дешавали случајеви тешких злочина. Ту су и Керестинец, Кулине, Метковић и многи други, о којима ће јавност тек чути.

Да ли вам је чудно то што црногорска држава процесуира Морињ, преко тог процеса изглађује односе са Хрватском, а о својим мученицима упорно ћути?

С обзиром на ужасна мучења и убиства која су се догодила вашим грађанима, мислио сам да ће данас скупу присуствовати високи представници владе и тужилаштва. Морам признати да је то необично, али и веома индикативно.

Горан Ћетковић

 

 

САОПШТЕЊЕ

01 ЈУЛ 2010

Хрватска да процесуира ратне злочине над црногорским држављанима

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе позива црногорске званичнике и Ива Јосиповића, предсједника Хрватске, који је у посјети Црној Гори да коначно отворе питање ратних злочина хрватских оружаних формација над 14 припадника ЈНА из Црне Горе, почињеним у Војно-истражном центру »Лора«, Сплит 1992. године, као и над црногорским цивилима у Хрватској почетком деведесетих година прошлог вијека.

Добри међусусједски односи подразумијевају, прије свега, добре односе међу грађанима Црне Горе и Хрватске, а њих не може бити све док се не истраже и санкционишу ратни злочини који су почињени и са једне и са друге стране.

Јосиповић и Вујановић, 1. јул 2010. године

Срамота је и за Хрватску и за Црну Гору да и послије скоро двије деценије од почињеног ратног злочина над црногорским држављанима затварају очи пред тим гнусним чином и притом се хвале да су односи двије државе примјер сарадње у региону.

Изградња спомен обиљежја жртвама »Лоре«, коју је најавио хрватски предсједник, за Удружење је неприхватљива све док се не процесуирају сви ратни злочини почињени у том стравичном затвору. У противном то би био чин стављања тачке на већину почињених злочина у »Лори«, за које још увијек није покренута истрага у Хрватској.

Крајње је вријеме да се званична Хрватска суочи са одговорношћу за чин и посљедице оружане побуне у тој републици бивше СФРЈ и шовинистичком политиком из деведесетих година, која је резултирала масовним ратним злочинима и етничким прогоном Срба и другог нехрватског становништва, који се и даље заташкавају и славе.

Исто тако крајње је вријеме да званична Црна Гора, због политичке користи и заташкавања политичке и кривичне одговорности појединаца из својих редова, престане да асистира званичној Хрватској у искривљавању истине о протеклим ратним дешавањима, укључујући и заташкавање почињених ратних злочина.

Док се то не деси узајамне хрватско-црногорске хвале о сарадњи и добросусједству нијесу ништа друго до јефтини и испразни политички маркетинг.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

 

 

САОПШТЕЊЕ

петак, 23 јул 2010

Премоћ политике САД и њених над међународним правом

Радан Николић

Акт Међународног суда правде у Хагу којим је дато мишљење да доношење приштинске Декларације о независности Косова из 2008. године само по себи не представља кршење међународног права и реакција званичне Србије тим поводом су својеврсне манипулације које неће допринијети заштити масовног кршења људских права Срба на тзв Косову, као ни повратку око 230.000 прогнаних Срба са Косова и Метохије.

Овакав акт Међународног суда правде даје легитимитет Скупштини Републике Србије да донесе декларацију о не признавању тог истог акта, што указује на његову апсурдност.

У сваком случају, српска дипломатија је тражењем мишљења Међународног суда правде у Хагу очигледно постигла политички аутогол који захтијева политичку одговорност, а мишљење тог суда још једном показало премоћ политике САД и њених европских савезника над међународним правом.

Поновно активирање случаја Харадинај пред Хашким трибуналом уочи саопштавања мишљења Међународног суда правде очигледно је плод те политике у функцији замајавања српског јавног мњења.

Удружење позива Уједињене нације и Републику Србију да коначно предузму конкретне акције на заштити прва и обезбјеђењу услова за повратак прогнаних Срба са Косова и Метохије или да јавно признају да то не могу.

Послије добијања мишљења Међународног суда правде јасно је да испразна прича српских званичника о истрајавању на демократском решавању питања Косова и Метохије не пије воду и доприноси политичким игарама без граница на штету српског народа.

Пред званичном Србијом зато је је избор. Или заокрет у политици према Косову и Метохији у виду конкретног чињења са ефектима на плану заштите Срба са тог простора и заштите суверенитета цјелокупне Србије или провјера своје поклитике расписивањем ванредних парламентарних избора.

Радан, Николић, предсједник Управног одбора

 

 

САОПШТЕЊЕ

субота, 23 октобар 2010 10:47

Медији у функцији потчињавања Црне Горе Хрватској

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе упозорило је „да један број црногорских медија, кроз реализацију добро плаћених пројеката, дуже вријеме пружа противзаконите и нечасне услуге Хрватској при чему се толико ниско пада да су се поједини од њих буквално претворили у гласноговорнике хрватских ратних удруга“.

Саопштење, које је потписао предсједник Удружења Радан Николић, преносимо у цјелини:

„Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе упозорава да медијска харанга на припаднике бивше ЈНА у Црној Гори, уз безочно фалсификовање истине о протагонистима и мотивима разбијања бивше СФРЈ и дешавањима деведесетих година у Социјалистичкој Републици Хрватској, поприма карактер масовног вршења низа кривичних дјела из Кривичног законика Црне Горе, чији је крајњи циљ довођење Црне Горе у положај потчињености Хрватској.

Да ли то води и плаћању ратне одштете Црне Горе Хрватској и разграничењу ове двије државе по вољи Хрватске, остаје да се види.

Оно што је пак извјесно је чињеница да један број црногорских медија, кроз реализацију добро плаћених пројеката, дуже вријеме пружа противзаконите и нечасне услуге Хрватској при чему се толико ниско пада да су се поједини од њих буквално претворили у гласноговорнике хрватских ратних удруга.

То је посебно уочљиво задњих мјесеци, када су се ти медији, серијама документарних филмова о протеклим ратним дешавањима у Дубровачкој регији и другим дјеловима Хрватске, безочним конструкцијама, лажима, полуистинама, увредама и клеветама, свим расположивим капацитетима окомили на припаднике бивше ЈНА из Црне Горе и све оне који су се борили против хрватских сецесиониста - разбијача бивше заједничке државе и починилаца масовних ратних злочина.

Злочина попут “Олује” у којој је протјерано, убијено, запаљено и сравњено са земљом све са српским предзнаком или оних у ратном логору “Лора” у Сплиту над којима се згрозио читав цивилизовани свијет.

Зашто је Дубровник важнији од Книна, “Морињ” од “Лоре”, хрватске жртве од српских и црногорских, лаж и полуистина од истине ?

Учинак "Олује" који званична Хрватска и даље слави

Зашто на Телевизији ИН могу да гостују представници хрватских ратних удруга, а не и нашег Удружења и која је разлика између хушкања Црногораца на Хрвате преко РТВ Црне Горе 1991. године и Хрвата на Црногорце 2010. године?

Куда све то води када су у питању односи унутар Црне Горе и односи између Црне Горе и Хрватске?

У циљу заштите сјени погинулих сабораца и свог чланства, као и бољег међусобног разумијевања грађана Црне Горе и Хрватске, Удружење припрема низ пројеката у вези са ратним дешавањима деведесетих година, кроз које ће моћи да се чује и друга страна и допринијети да се различита виђења узрока, тока и посљедица тих дешавања, уз ангажовање ауторитета из научних дисциплина које се баве феноменом рата, непристрасно и у цјелини ставе под лупу јавности и државних институција.“

 

 

 

САОПШТЕЊЕ

уторак, 09 новембар 2010 10:53

Трагикомична извињења Коалиције за РЕКОМ

 

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оптужује Координационо вијеће Коалиције за РЕКОМ да у вези са познатим инцидентом са господином Мирашем Дедеићем у Сарајеву, у континуитету злоупотребљава статутарно овлашћење да представља и заступа Коалицију, претварајући је у Коалицију за политичка извињења и поповање око вјере у циљу промовисања неканонске Црногорске православне цркве и заштите угледа њеног поглавара.

 

Наташа Кандић и Мираш Дедеић

Посебна одговорност је на члановима Координационог вијећа из Црне Горе који су морали предвидјети да се може десити то што се десило, а потом подлегли притисцима политике и кренули у прикупљалње потписа за својеврсни ултиматум Наташи Кандић, модераторки скупа у Сарајеву, да хитно закаже ванредну сједницу Координационог вијећа у Београду, на којој су само аминовани захтјеви потписника из Црне Горе. Да је тако свједочи свјежа изјава Бранислава Радуловића, предсједника Удружења правника Црне Горе да је то удружење запријетило да ће се повући из свих даљих активности Коалиције уколико састнак у Београду не уроди “заузимањем званичног става да се на Цетињу уручи примјерено извињење владици Михаилу".

Јавно тврдити да је грађанском карактеру Коалиције за РЕКОМ непримјерено укључивање у расправе утемељене у црквеним прописима, а чинити све да се афирмише управо са тог аспекта спорна вјерска заједница, својеврсна је демагогија потписника поменутог ултиматума из Црне Горе, међу којима су угалвном присталице Црногорске православне цркве и они који у дужем периоду безочно фалсификују истину о задњим ратовима на простору бивше СФРЈ и дискриминишу жртве тих ратова по националном и вјерском основу.

Како би се смањио простор за манипулације, Удружење обавјештава црногорску јавност да на скупу у Сарајеву није било представника Митрополије црногорско-приморске, као ни других вјерских заједница из Црне Горе.

Удружење жали што задња дешавања у Коалицији за РЕКОМ доводе у питање и капацитет и искреност чланова Координационог вијећа у односу на прокламоване циљева те организације. Уз трагикомично демонстрирање накнадне памети у случају Сарајево, на то указују и крајње проблематичне одредбе из Нацрта статута РЕКОМ-а, који је недавно утврђен на сједници Коалиције у Загребу. Том правном акту, који у садашњој верзији од РЕКОМ-а прави наддржавно инквизиторско тијело по узору на Хашки трибунал, Удружење ће ускоро посветити конференцију за новинаре, а потом и округли сто у Подгорици.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

 

 

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ

УДРУЖЕЊА БОРАЦА РАТОВА ОД 1990. ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

(Подгорица, 23.11.2010. године)

Поводом предлога Статута Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и тешким кршењима људских права на подручју некадашње СФРЈ (Комисија), који је утврдила Скупштина Коалиције за оснивање РЕКОМ средином прошлог мјесеца у Загребу, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удужење) одржало је прес конференцију.

Радан Николић, предсједник Управног одбора Удружења, упозорио је да одредбе Статута дају Комисији карактер наддржавне организације са методама рада Хашког трибунала и упућују на то да нема ништа од објективног и непристрасног сагледавања ратне прошлости и једнаког третмана жртава ратних злочина.

Уз напомену да је Коалиције за РЕКОМ Статут Комисије дигла на ниво међународног уговора, а Комисију на ниво међународне организације, Николић је казао да спорни Статут треба да буде оснивачки акт Комисије.

„Предвиђено је да Статут буде усвојен и потписан на конференцији држава уговорница, које ће потом Статут ратификовати у својим парламентима и тиме га учинити дијелом домаћег правног поретка.

Шта то значи говори члан 9 Устава Црне Горе којим је прописано да су потврђени и објављени међународни уговори дио унутрашњег правног поретка и да имају примат над домаћим законодавством.

Наиме, Статут Комисије обавезује све органе власти, грађане и друга правна и физичка лица у државама уговорницама, да сарађују, односно да поред уставних и законских обавеза, извршавају и обавезе прописане тим актом.

Комисија, чији је мандат 3 године, између осталог, има овлашћења:

▪ да прикупи податке о случајевима тешких кршења људских права и ратним злочинима и несталим лицима;

▪ да одржи јавне сесије о дјеловању државних институција, политичких организација, културних и научних установа, цркава и вјерских заједница и медија у очи и у току оружаних сукоба, као и да обави друга јавна слушања, укључујући и узимање изјава;

▪ да истражи и квалификује политичке и друштвене околности које су довеле до избијања оружаних сукоба и обезбиједи интеграцију утврђених чињеница у образовне системе држава чланица попут измјене садржаја у уџбеницима историје и „стварања заједничког записа о злочинима из 1990-их“;

▪ да укаже да је одређено лице учинило ратни злочин, упути на одговарајућу пресуду и препоручи модел материјалних и симболичких репарација;

▪ да о свему да свој налаз у форми завршног извјештаја и препорука и обавеже парламенте и владе држава уговорница да размотре налаз и препоруке из тог извјештаја и обезбиједе спровођење препорука, итд.

Речено једноставним речником моћна Комисија има намјеру да кроз Статут наметне државама уговорницама свој налаз, суд и обавезе у вези са дешавањима на простору бивше СФРЈ у периоду од 1991 до 2001. године“, саопштио је Николић

Истичући да Статут Комисије тзв. Косово ставља у исту раван са Србијом, а Босни и Херцеговини обезбјеђује привилеговани статус са бројем чланова у Комисији колико имају Србија и Црна Гора заједно, Николић је упозорио на могуће посљедице доношења одлука прегласавањем квалификованом већином од 14 чланова и објаснио да Комисија има укупно 20 чланова, од којих Босна и Херцеговина - 5 , Хрватска, Косово и Србија по 3, а Словенија, Македонија и Црна Гора по 2 члана.

„Мада чланове Комисије у крајњем бирају предсједници држава уговорница на предлог селекционог одбора, Коалиција за РЕКОМ се потрудила да кроз тај одбор и дискриминаторске одредбе Статута обезбиједи пролаз својих кадрова, који би имали плате међународних посленика и уживали доживотни имунитет од свих врста правних поступака у односу на изражено мишљење и поступање у оквиру обављања дужности.

Наведено указује да је предлог Статута Комисије опасна дрскост којом се трасира пут за завршни посао великог инквизитора. Главна трасерка тог пута, поплочаног користољубљем водећих чланица Коалиције за РЕКОМ и препознатљивом политиком њихових политичких ментора, је самозвана координаторка Коалиције за РЕКОМ Наташа Кандић“, закључио је Николић и најавио скоро одржавање округлог стола на ову тему у Подгорици.

Веско Бојовић, војник бивше ЈНА који је са 19 година почетком априла 1992. године заробљен од стране припадника хрватских оружаних формација код Коњица и прошао кроз пакао Војно-истражног центра „Лора“, Сплит, уз напомену да тешко говори о томе јер је под сталном траумом и препуштен сам себи, истакао је да је био у „ Лори“ у исто вријеме кад и припадници Никшићко-шавничке групе.

„То што су нама радили снашло њих и оне који их штите. И данас сам пренеражен сазнањем да људско биће може бити горе од најкрволочније звијери. Навиђена мржња, убиства, масакрирања, садистичка иживљавања над тијелом и душом заробљеника, присиљавање да то и сам радиш својим ратним друговима. И никоме ништа. За то до данас нико није одговарао иако се о злочину над нама зна све. И имена убица и мучитеља и бројних свједока који су спремни да свједоче. А још није ни покренута истрага о томе.

Охрабрује ме да у Хрватској има људи попут Тончија Мајића, директора Далматинског комитета за људска права и Мариа Баришића, војног полицајца из Шибеника који је ризиковао живот и породицу и проговорио о злочинима у „Лори“. Ја вјерујем у такве људе а њих нема у тој Коалицији за оснивање Регионалне Комисије.

Лично нијесам спреман да допринесем сопственој трауми новим разочарењем у људе из Црне Горе, чланове Коалиције за РЕКОМ, којима ни до сада с правом нијесам вјеровао, а којима су пуна уста приче о правди за све жртве рата, а своје суграђане, жртве хрватскох злочинаца, читаво вријеме не чују и не виде“, закључио је Бојовић.

Газивода Предраг, брат Луке Газиводе, војника бивше ЈНА над којим је 1992. године извршен ратни злочин у „Лори“, исказао је неповјерење у Коалицију за оснивање РЕКОМ, истичући:

„За 18 година од стравичног злочина над мојим братом и још 13 припадника бивше ЈНА из Никшићко-шавничке групе Наташа Кандић, Шербо Растодер и друштво из Коалиције за РЕКОМ, не само да нијесу допринијели да се тај злочин расвијетли, већ су били саучесници у заташкавању ратних злочина хрватских оружаних формација и пласирања лажи и увреда на рачун војника бивше ЈНА.

Коме да вјерујем?

Коалицији за РЕКОМ коју чине све сами активисти СДП-а, Либералне партије и Бошњачке странке, који скоро двије деценије пљују по војницима ЈНА и српском народу ?

Шербу Растодеру који је у уџбенику историје за матуранте гимназије пласирао бестидну лаж да је у Хрватској донесена осуђујућа пресуда због злочина над припадницима Никшићко-шавничке групе?

Наташи Кандић, личној пријатељици Стјепана Месића, које сам имао прилике да видим на Хрватској телевизији како се грле и љубе прошлог мјесеца приликом сусрета на Скупштини Коалиције за РЕКОМ у Загребу“, запитао се Газивода.

Тврдњом да је Месић у вријема заробљавања резевиста из Никшићко-шавничке групе у Херцеговини 1992. године, боравио у Широком бријегу говорећи да је то Хрватска и хушкајући на ЈНА и херцеговачке Србе, Газивода је поткријепио своје неповјерење у Коалицију за РЕКОМ и запитао се:

„Зар они да објективно утврде и пресуде шта се десило деведесетих година ? За мене је то невиђени безобразлук и црни хумор. Ја и породице страдалих припадника Никшићко – шавничке групе и даље инсистирамо да државна тужилаштва Црне Горе и Хрватске покрену истрагу о злочину над члановима наших породица. А вјерујемо само оним невладиним организацијама попут Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе и Далматинског комитета за људска права који су од почетка били уз нас и улагали напоре да се овај злочин расвијетли и санкционише“.

 

 

САОПШТЕЊЕ

06.12.2010.године

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује да је скорашња најава удружења босанско-херцеговачких породица чији су најближи сродници депортовани из Црне Горе 1992. године, да ће због руковођења том акцијом и злоупотребе њихове несреће поднијети кривичну пријаву против бившег полицајца МУП-а Црне Горе Слободана Пејовића, изазвала праву панику међу црногорским манипулаторима тим несретним догађајем.

Свјесни тежине упереног прста у Слободана Пејовића и препознавајући себе као оне „који се иза њега крију“, фрустрирани манипулатори су ангажовали свог портпарола Милана Поповића који је, у соло наступу на ТВ Вијести од 5. децембра, прогласио бившег предсједника Црне Горе Момира Булатовића крунским свједоком у случају депортације, а његово свједочење отвореним признањем да је крив, односно да иза тог ратног злочина стоји тадашњи државни врх Црне Горе. По Поповићу, наводно признање је морало резултирати проширењем оптужнице на Момира Булатовића и Мила Ђукановића.

Без намјере да изигравамо адвоката Булатовића и Ђукановића, истине и јавног интереса ради, подсјећамо да је Момир Булатовић о случају депортације дао изјаву и свједочио пред судом да се поклања свим невиним жртвама, а посебно оним са списка депортованих, мада је увјерен „да их зла судбина није задесила кривицом државних органа Црне Горе, већ општим околностима које су владале у том тренутку“.

Питамо зато господина Поповића ко овдје, како каже, изврће истину и спрда се овим трагичним догађајем ? Момир Булатовић или он у име оних који из политичких и материјалних побуда годинама настоје да прикажу државно руководсто и полицијске структуре Црне Горе из деведесетих година као злочиначки колективитет ?

Милан Поповић

Надамо се, мада упућенији то већ знају, да ће удружење породица депортованих ускоро објавити и податак колики је дио од укупне новчане одштете коју су добили од државе Црне Горе, завршио у џеповима невладино-адвокатског друштва Милана Поповића.

Сматрамо да је свједочење Момира Булатовића у случају депортације највећи допринос утврђивању истине о том и с њим повезаним догађајима ратних деведесетих година у Црној Гори и региону. Зашто господина Поповића иритира та истина и зашто сматра да свједочење Булатовића угрожава његовог штићеника Пејовића ?

Убијеђени смо да Поповић, правник по струци и универзитетски професор, осим одредби из црногорског Кривичног законика о незастаривости ратних злочина, познаје и одредбе које се односе на кривична дјела клевете, повреде угледа Црне Горе, давања лажног исказа и сл., па би било пожељно да стави под контролу и прилагоди професионалној етици неприличне јавне иступе попут овог које је предмет нашег реаговања.

Радан Николић, Предсједник Управног одбора

 

 

САОПШТЕЊЕ

понедјељак, 13 децембар 2010

Са дискриминацијом се не иде у Европску унију

Радан Николић

Поводом Међународног дана људских права, којим се обиљежава доношење Универзалне декларацији о људским правима 10. децембра 1948. године, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе позива државне органе Црне Горе, њихове комисије и друга радна тијела, да на путу ка Европској унији обуставе дискриминацију бораца ратова 1991/1999. године и Удружења.

Супротно Универзалне декларацији о људским правима, Уставу Црне Горе и Закону о забрани дискриминације, у Црној Гори се, у 21 вијеку, више десетина хиљада грађана у континуитету дискриминише и игнорише из политичких разлога, односно због својства учесника у ратовима 1991/1999. године.

Да апсурд буде већи, Законом о борачкој и инвалидској заштити иста држава је тој популацији признала статус бораца. Статус који, осим ратним војним инвалидима и породицама палих бораца, борцима из ратова 1991/99. године не доноси ништа и који им није обезбиједио чак ни заштиту од огољене дискриминације.

Позивано Заштитника људских права и слобода да запита надлежне државне органе Црне Горе и њене комисије за расподјелу средстава невладиним организацијама зашто ниједан од пројеката Удружења годинама не може да добије финансијску подршку, те зашто се из Буџета Црне Горе финансира само једна од три борачке организације у Црној Гори. Посебно нас интересујуразлози зашто Комисија за расподјелу дијела прихода од игара на срећу Владе Црне Горе, годинама дојељује цивилним инвалидима рата стотине хиљада евра а ратним војним инвалидима које окупља Удружење ни један евро и зашто држава Црне Горе, преко својих комисија или директно, ни са једним центом није учествовала у изградњи споменика борцима палим у ратовима 1991/1999. године ?

Удружење уважава државу Црну Гору, подржава њен пут ка Европској унији и не жели да је тужека пред међународним организацијама и судовима. Међутим, инсистираће да се на том путу истражи стање поштовању људских права популације коју окупља и неће дозволити да се постојећа дискриминација према Удружењу заташка.

Надамо се да ће црногорски државни органи, парламентарне странке, НВО које се баве људским правима и слободама и други заинтересовани субјекти евидентирати овај проблеми допринијети његовом превазилажењу.

Предсједник Управног одбора Радан Николић

 

 

САОПШТЕЊЕ

(Подгорица, 17.12.2010. године)

Уредити финансирања невладиног сектора и мањинских савјета

Јавне захтјеве Иницијативе за људска права и Црногорског комитета правника да Скупштина Црне Горе поништи Одлука о коришћењу средстава Фонда за мањине (Одлука), односно да се распусти Управни одбор Фонда и заштити државна имовина, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује непринципијелним, закашњелим, неутемељеним и тендециозним.

Непринципијелним јер исте НВО годинама нијесу реаговале на мањкавости у расподјели средстава НВО и другим корисницима од стране скупштинске Комисије за расподјелу средстава невладиним организацијама и владине Комисије за расподјелу дијела средстава од игара на срећу. Закашњелим јер је расподјела средстава Фонда за мањине и за прошлу годину обављена на исти начин, па се накнадна пемет и у овом случају може окачити мачку о реп. Неутемељеним јер за поништење одлуке не постоји законски и етички основ. Теденциозним зато што су захтјеви поменутих НВО очигледно мотивисани незадовољством начином расподјеле, односно фактом да је већи дио од укупно расподијељених средстава опредијељен за пројекте са српским предзнаком.

Подсјећамо да је Фонд за мањине основан одлуком Скупштине Црне Горе на сједници другог ванредног засиједања 2008 године и да је истом прописана надлежност, органи и финансирање Фонда за мањине, као и састав Управног одбора и критеријум за расподјелу средстава.

Зграда Фонда за мањине, Подгорица

Као учесник конкурса чији је пројекат одбијен и Удружење има промједби на правичност расподјеле средстава Фонда. Међутим, очигледно је да нема законског, а ни етичког основа да Скупштина Црне Горе поништи Одлуку Управног одбора Фонда. Законског јер је Одлука донесена од стране надлежног органа и у прописаној процедури, уз коришћење прописаног критеријума да се средства распоређују у складу са процентуалним учешћем мањина у структури становништва. Етичког јер већину од 8 чланова у Управном одбору Фонда чине народни посланици.

Због тога и чињенице да се иза повике на Управни одбор Фонда крије намјера наношења штете Српском националном савјету, Удружење упозорава да би поништење одлуке имало карактер противправног и дискриминативног чина који се неби смио десити у држави која претендује на чланство у Европској унији.

Крајње је вријеме да се у Црној Гори уреди начин финансирања невладиног сектора и мањинских савјета, како би се избјегле постојеће импровизације, неправичности и злоупотребе у тој области. Када су у питању мањински савјети основ за то је садржан у новим одредбама Закона о мањинским правима и слободама, али се исте не могу примијенити на спорну - претходно донесену одлуку Управног одбора Фонда.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

 

САОПШТЕЊЕ

(18.12.2010. године)

Црну Гору не занимају ратни ветерани

са посттрауматским стресним синдромом

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује да се поводом скорашње трагедије породице Савељић из Подгорице, када је обољели ратни ветеран Александар Савељић, осумњичен да је убио мајку и сестру и потом нестао, не може искључити одговорност државе односно министарстава која се баве здрављем и социјалним старањем. Ово из разлога што је Црна Гора једина од држава са скорашњим ратовима захваћених простора која се није организовано бавила проблемом посттрауматског стресног синдрома (ПТСС) код ратних ветерана, односно евиденцијом и адекватним третманом те популације.

Александар Савељић

Није ово први случај у Црној Гори да обољели ратни ветерани, препуштени породици и сами себи, почине тешке злочине или изврше самоубиства. У вези са тим треба истаћи да је у ратовима од 1990. године рањено преко 500 и трауматизовано неколико хиљада бораца из Црне Горе и да око 40 % рањених ратних ветерана није остварило статус ратног војног инвалида. Од њих 292 који су то пак успјели, чак 240 је разврстано у пет задњих категорија инвалидитета са просјечном инвалиднином која износи око 60 евра. Сви они су потенцијални носиоци ратне трауме пред којом су, услед непрепознавања проблема, породице трауматизованих лица немоћне и изложене опасностима које собом носи ескалација обољења.

Подсјећамо да су у државама у непосредном окружењу, по окончавању ратних дешавања 1991/1999. године, основани специјализовани центри за ратну трауму, који су заједно са министарствима за здравље и социјално старање покренули низ пројеката са циљем евидентирања ратних ветерана са ПТСС-ом и њиховог лијечења.

У Црној Гори не само да није препозната потреба посебног бављења ПТСС-ом већ су, да апсурд буде потпун, они који су то били дужни да ураде, спријечили Удружење да својим пројектима ради на истицњу и решавању тог проблема.

Годинама смо покушавали да убиједимо државу да отвори причу о ПТСС-у и направи социјални и здравсени картон свих рањених и обољелих бораца, као основу за пружање разних видова помоћи тој популацији. У том циљу нудили смо и своје услуге у виду конкретних пројеката, али смо наилазили само на упорно игнорисање. А онда кда се деси трагедија у виду почињеног убиства или самоубиства, неко се узгред присјети да је то лице ратни ветеран који се »чудно понашао по повратку са ратишта« И, уз узгредно пребацивање одговорности за психички обољеле са државе и министарства здравља на породицу и локалну заједницу, све се на томе заврши.

Ако се зна да одговорна друштва врше надзор над здрављем припадника својих оружаних снага – учесника у ратним сукобима и мировним мисијама, те да се трауматизована лица, благовременим препознавањем симптома ПТСС-а и адекватним третманом у врло високом проценту могу излијечити, поставља се питање колико људи је у Црној Гори платило или још увијек плаћа данак нечињењу надлежних органа и докле ће такав однос да траје. Ово посебно из разлога што се припадници Војске Црне Горе упућују у ризичне мировне мисије које са собом носе опасност од трауме.

Радан Николић, предсједник Управног одбора

САОПШТЕЊЕ

понедјељак, 20 децембар 2010

Носилац медаље Призренске лиге позива на дискриминацију

Диноша - Николић

Јавни наступи Ферхата Диноше, министра за људска и мањинска права, којима упорно ставља лично испред професионалног и позива на дискриминацију, представљају велику препреку на путу Црне Горе ка Европској унији.

Тај министар, носилац медаље Призренске лиге, који је албанско насиља над Србима на Косову и Метохији у Скупштини Црне Горе правдао пословицом „ко се не освети тај се не посвети“, још је једном атаковао на Србе у Црној Гори и Српски национални савјет.

Умјесто да се огласи поводом објављивања извјештаја Дика Мартија о трговини органима киднапованих Срба са Косова и Метохије, Ферхат Диноша позива на поништење Одлуке о коришћењу средстава Фонда за мањине за 2010. годину, уз образложење да „нико није имао на уму да ће и Срби у Црној Гори формирати Савјет“, те да је „мало неукусно“ што „тај савјет живи и користи двотрећински дио средстава Фонда за мањине“.

Подсјећам министра вампира, задуженог за људска и мањинска права, на одредбе Устава Црне Горе којима се забрањује дискриминација и изазивање или подстицање мржње или нетрпељивости по било ком основу.

Министар Диноша би морао да зна и то да је свако, па и власт, дужан да се придржава Устава и закона. Фонд за мањине основан је Одлуком о оснивању Фонда за мањине, коју је донијела Скупштина Црне Горе, а којом су, између осталог, прописани надлежност и органи Фонда за мањине, састав Управног одбора Фонда, као и критеријум за расподјелу средстава Фонда.

Министар Диноша добро зна да већину у Управном одбору Фонда чине посланици Скупштине Црне Горе, да су свајети мањина заступљени са по једним чланом, те да су чланови Управног одбора Фонда и секретар Министарства за заштиту људских и мањинских права, као и предсједник Одбора за људска и мањинска права. Код оваквог стања ствари Скупштина би, евентуалним поништењем спорне Одлуке Управног одбора Фонда, осим незаконитог поступања, демантовала саму себе и почупала за уши властите представнике у Управном одбору Фонда на исти начин како то у континуитету чини министар Диноша са секретаром министарства на чијем је челу.

Факат је да је Одлука о коришћењу средстава Фонда за 2010. годину донесена у прописаној процедури од стране надлежног органа и у складу са прописаним критеријумом да се средства распоређују у складу са процентуалним учешћем мањина у структури становништва. Зато упозоравам министра Диношу да нема законског основа да Скупштина Црне Горе поништи поменуту одлуку Управног одбора Фонда, те да би његово испољавање нетрпељивости по националном основу, кроз намјеру наношење штете Српском националном савјету, морало бити санкционисано.

Радан Николић, предсједник Управног одбора Удружења

 

СМИЉА АВРАМОВ

Реприза Аушвица у режији Тачија

24. децембар, 2010

»Трговина људским бићима и њиховим органима надмашила је нацистичке злочине у вршењу медицинских експеримената над живим људима. Доктор Менгеле био је аматер у односу на „монстере“ – чудовишта која су изашла испод кишобрана НАТО“

Хашим Тачи, Бернард Кушнер, ген. Мајкл Џексон, Агим Чеку и ген. Весли Кларк

У књизи Карле дел Понте, бивше главне тужитељке тзв. „Трибунала“ у Хагу за суђење ратним злочинцима на простору некадашње Југославије, први пут је јавно проговорено о стравичним злочинима – киднаповању људи, вађењу и продаји њихових органа. Током летњих месеци 1999. године, наводи Дел Понтеова, „косовски Албанци транспортовали су камионима преко границе Косова, ка северу Албаније, 300 киднапованих лица“. Најпре су их затворили у шупе и друга склоништа, на локалитету градића Кукса и Тропоје. Према изворима новинара који су идентификовани као албански Косовари, поједини заробљеници, млађи и у бољој физичкој кондицији, храњени су, посећивани од лекара, и никад нису били шибани. Пресељени су потом у затворе у Бурел и смештени у једну од барака, унутар једне „жуте куће“, двадесетак километара јужно од града. Једна просторија унутар те куће, према информацијама новинара, оспособљена је као оперативна сала; овде су хирурзи вадили органе затвореницима. Затим су ови органи „превезени преко аеродрома близу Тиране у хируршке клинике у иностранству и пресађивани пацијентима који су то плаћали.“ Обично је један од „информатора“ пратио пошиљку до аеродрома. Жртва, којој је извађен само један бубрег, враћена је у бараку и ту остајала до момента вађења другог бубрега, или других виталних органа, што је обично означавало и крај живота жртве. „На тај начин затвореници у баракама били су свесни шта њих чека.“ Међу затвореницима, наводи даље аутор књиге, „биле су жене са Косова, из Албаније, Русије и других словенских земаља; две од њих помагале су при изношењу лешева и пребацивању на оближње гробље.“ Све то догађало се „са знањем и уз активно учешће В функционера ОВК на осредњим и високим положајима. Жртве које су на тај начин окончале живот проглашене су несталим, и тиме је проблем  скинут са дневног реда“.

СЕМЕ БУДУЋЕГ РАТА

За ове страшне злочине Дел Понтеова покушава на неубедљив начин да скине одговорност са себе и тзв. „Трибунала“, али тиме отвара други проблем: морални лик својих ментора, „заштитника и бораца за људска права“. Трибунал наводно није имао изворну документацију, и додаје „да су ти злочини почињени под надзором или командом ОВК на средњем или високом нивоу… жртве су биле киднаповане по завршетку ваздушне кампање НАТО, у једном периоду у којем су на Косову врвили страни мировњаци, легионари, истраживачи, разне хуманитарне организације, којима није било јасно да ли злочини почињени у ово јадно време падају под надлежност Трибунала“.  Дел Понтеова признаје да постоје тешкоће у комуницирању са Албанцима, и подсећа да су истражни органи у Берну и Бриселу били фрустрирани бавећи се криминалном активношћу албанских организација. Ни у обраћању шефу УНМИК-а Бернару Кушнеру није имала успеха. УНМИК и КФОР, наглашава Дел Понтеова, сматрали су Тачија и Чекуа нешто више од опасности по безбедност особља УНМИК и КФОР и њихове мисије: сматрали су их опасношћу за целокупну иницијативу за мир на Балкану. „Теоријски, Тачи и Чеку су у позицији да потпале Македонију, и средњу Србију, и све зоне где живе Албанци.“ У разговору са Кушнером Дел Понтеова је изразила мишљење да све те „тајне операције немају основа“.
Од фундаменталног значаја за разрешење овог проблема јесте опис посете Карле дел Понте Вашингтону, марта 2002. године. У разговору са представницима САД иступила је са тезом да, уколико се жели остварити неки консензус са Србијом, потребно је открити злочине ОВК. „Неправда је семе будућег рата“, истакла је наводно у разговору Дел Понтеова. САД су, по њеним речима, просто игнорисале њен став. И поред вербалне подршке Трибуналу, „Вашингтон није добро гледао на оптужбе против лидера ОВК, јер би те оптужбе компликовале међународне напоре да контролишу нове институције на Косову и Пентагон би био принуђен да одложи пребацивање трупа са Косова у Авганистан и на друге фронтове. Приликом њене посете Лондону, у октобру 2003. године, шеф Министарства спољних послова одбио је да о томе разговара. Када је потом посетила Београд, Наташа Кандић ју је обавестила да „албански сведоци не желе да говоре о овом инциденту“. За Кандићеву то је, дакле, био само „инцидент“.

Наташа Кандић и Карла Дел Понте

После неколико месеци истражитељи Трибунала и УНМИК посетили су „жуту кућу“ која је у међувремену префарбана у бело, али идентификована само као локација у којој су убијана киднапована лица. У њиховој пратњи налазио се и албански тужилац. „На лицу места истражитељи су нашли комаде газе, један искоришћени шприц, две пластичне флаше за инфузију окореле од блата и празне флашице лекова, од којих је једна била од „миорилассанте“, који се обично користи за хируршке интервенције. На зидовима једне просторије у кући видели су трагове крви. Албански тужилац, обраћајући се присутнима, изјавио је: „Овде нема гробова Срба. Али ако су доводили Србе преко границе Косова, и овде их убијали, добро су урадили.“ После свега Дел Понтеова је сматрала да случај треба препустити локалним органима Косова, Албаније и УНМИК-y.

ПРЕДУЗЕЋА ПАКЛА

Књига Карле дел Понте могла је да изазове шок само код лаковерних људи који нису пратили ток рата против Југославије. Није истинита тврдња да о вађењу органа нису постојали веродостојни докази. Влада Републике Српске Крајине обавестила је још 1993. године Савет безбедности и сва дипломатско-конзуларна представништва у Београду о вађењу органа и убиствима српских цивила, вршених од стране „медицинских радника Хрватске војске“. Копије тих аката, са фотографијама и изјавама сведока, запленила је Хрватска војска после агресије на Републику Српску Крајину 1995. године. Срећом, део те грађе пренет је у Србију.

Хе може се оспорити значај књиге која је дефинитивно разорила мит о борби Запада „за људска права“, али остаје отворено питање: Зашто је Дел Понтеова изнела те чињенице тек осам година после трагичних догађаја? Како је могла бити донета ослобађајућа пресуда за команданта ОВК Рамуша Харадинаја, који је био једна од кључних фигура, а за његовог мандата вршена је трговина људским органима? Зашто су, под притиском САД, пуштени из затвора 1999. године албански терористи, њих око 2.000, без икаквих услова, а могли су дати драгоцене податке?

Случај вађења органа на Косову је само последња карика у ланцу трговине људима, који је отпочео у Хрватској, протегао се на БиХ и, коначно, завршио на Косову. Прича о „жутој кући“ је бацање „прашине у очи“ како би се одвратила пажња од збивања у „Бондстилу“. Вађење људских органа је изузетно компликована операција и може се изводити само у савршено модерно опремљеним болницама, као што је болница у „Бондстилу“, а не у импровизованим „жутим кућама“. ОВК, као и хрватске или муслиманске снаге, које су учествовале у тој акцији киднаповања људи, били су само помоћници својих ментора. Иза целе акције стајале су „приватне“ америчке војне корпорације, што потврђује и Питер Сингер, а „оне су само продужена рука владине политике“. Сингер изричито наводи да је „ДyнЦорп“ била укључена у разне врсте криминала, између осталог и трговину људима и „секс индустрију“. Тржиште „приватног“ војног сервиса, тако обилато коришћено у разарању Југославије, и многобројним злочинима, нема никакве регулативе, како то наводи Сингер. Оно је ослобођено „било какве правне контроле“ у погледу своје делатности. Стицање профита је једини мотив који га покреће. Корпорације „подлежу само законима тржишта“. Подручје њиховог деловања „нарочито у сектору снабдевања често је сцена најстравичнијег насиља у данашњем свету“, додаје Сингер. И не само то, оне профитирају од самог постојања рата и страдања, „то су предузећа пакла… насиље није у њихову корист, него управо у корист остварења циља за који су изнајмљене“.

Одавно је познато да је у Госпићу и Вуковару било трговине људским органима. Милан Левар, „заповједник извиђачко-диверзантског вода и прислушног центра у Госпићу“, био је вишеструки сведок у Трибуналу и открио је злочине „много веће но што то итко мисли… било је ситуација када су на првом спрату зграде убијали, а у приземљу је била делегација ЕЗ и УНПРОФОР-а. Како лешеве нису могли носити по степеницама, конопцем су их спуштали кроз прозор, а доље је чекало болничко возило… Гледао сам људе како носе лешеве из којих испадају цријева“, рекао је Левар у Трибуналу. Милан Левар је, ускоро после повратка из Хага, убијен, а у „Госпићу се свјесно чува крваво насиље. Гура се под тепих низ година“.

БОЛНИЦА У БОНДСТИЛУ

Хрватске оружане снаге здружене са муслиманским, убиле су у Босанском Броду 20 цивила српске националности. Исте године у мају месецу, у Босанском Броду, заустављени су аутобуси са Ромима који су се кретали из Сребренице, Жепе и Скелана у западноевропске земље. Сви су поубијани, али су им пре тога повађени органи и „одвожени су преко хрватске границе тзв. „белим хеликоптерима“, са фудбалског стадиона у Броду“, изјавио је Граовац, шеф Комисије за тражење несталих лица у Броду. Податке је добио од бившег хрватског официра, који је „признао да су у овом нељудском послу, осим хрватских јединица, били умешани и припадници неких међународних мисија“. Идентитет официра Граовац није открио, а разлози се логично могу претпоставити. У акцији вађења органа учествовала су и два хирурга из Славонског Брода. Ексхумација је извршена тек 2004, када је пронађено 59 скелета, од чега 23 дечија. Услед дужине времена протеклог од убиства до ексхумације, није се могао утврдити недостатак органа јер су пронађене само кости.

Током агресије хрватске војске на Купрес, санитетска екипа вадила је органе заробљених војника и киднапованих српских цивила. После ослобођења Купреса 7. априла 1992. године, под командом генерала Младића, пронађена је код погинулих санитетских хрватских официра документација и фотографије о вађењу органа. Та документација достављена је тужилаштву Трибунала, као доказни материјал у процесу против Слободана Милошевића.

Трговина људским органима отпочела је на Косову и Метохији одмах после доласка КФОР-а и УНМИК-а. У транскрипту „пресретнутих“ (прислушкиваних) разговора код српске обавештајне службе о томе постоје драгоцени подаци. У разговору Весли Кларка, команданта НАТО снага за Европу, обављеном 15. августа 2001. године у швајцарским Алпима, са Хавијером Соланом пред Кларков пут на Косово, Кларк је рекао: „Морам да обавим важан посао, обећао сам да ћу да донесем бубреге…“ Солана је на то реаговао: „Добро ради болница у Бондстилу, као и цела база.“ После две недеље Кларк се сусрео са Тачијем у Приштини. Из минијатурног микрочипа одашиљани су подаци о договору са српским политичарима о слабљењу бојеве готовости Војске Србије, о уништењу тенкова и ракета, али и сасвим отворено питање Тачија упућено Кларку: „Верујем Да је Краљевска болница у Лондону задовољна сарадњом по питању органа за трансплантацију.“

Трговина људским бићима и њиховим органима надмашила је нацистичке злочине у вршењу медицинских експеримената над живим људима. Доктор Менгеле био је аматер у односу на     „монстере“ – чудовишта која су изашла испод кишобрана НАТО. Не може се у овом случају говорити о „црном тржишту“. То је реприза Аушвица, само у  много драстичнијем виду.

 

 

 

САОПШТЕЊЕ

четвртак, 30 децембар 2010

Ни цента за борце ратова од 1990. године

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе испраћа 2010. годину као годину колективне дискриминације популације коју окупља, а у којој државне комисије за расподјелу средстава невладиним и другим организацијама и појединцима нијесу издвојиле ни један ценат за пројекте Удружења.

То је цијена коју Удружење плаћа због тога што има критички однос према актуелној власти у Црној Гори, што се бори против фалсификатора новије историје и што није под контролом ниједне политичке странке.

Протекла година је показала да је по питању непристрасног и цивилизацијског односа односа према ратним злочинима и жртвама тих злочина Република Србија лидер у региону, а изузетно храбри извјештај Дика Мартија о трговини органима киднапованих Срба са Косова и Метохије улио је наду у побједу демократских тековина Европе.

Без обзира на непостојање елементарних услова за рад Удружење ће, захваљујући ентузијазму чланова Управног одбора и подршци људи добре воље, у долазећој 2011. години интезивирати рад на заштити од дискриминације, одбрани истине о ратним дешавањима 1991/1999. године, покретању истраге о ратним злочинима почињеним над црногорским држављанима - војницима Југословенске народне армије и Војске Југославије и евоцирању успомена на пале саборце.

У плану Удружења је да се до средине 2011. године припреми документарни филмски серијал о разбијању двије Југославије и ратним жртвама из Црне Горе, у коме ће свједочити историчари, политичари, социолози, преживјели логораши, борци и породице палих бораца.

Удружење очекује и то да ће у наредној години у Херцег Новом и Плужинама бити изграђени споменици војницима ЈНА и ВЈ палим у ратовима 1991/1999. године.

У 2011 години Удружење ће подржати активности на демократским промјенама у Црној Гори и испуњењу услова за приступање Црне Горе Европској Унији. За те промјене било би добро да чланство Демократске партије социјалиста укапира да им је политички шеф Ранко Кривокапић, те да његово профитерско и антисрпско заговарање пута хрватском пртином неће донијети ништа добро Црној Гори.

Што се пак опозиционих парламентарних странака тиче, Удружење апелује да на европском путу не забораве оне које представљају и првенствено се посвете економским темама, правима и слободама грађана и валдавини права у Црној Гори.

Радан Николић, предсједник Управног одбора