Овдје можете прочитати саопштења и актуелности Удружења од 2008. године и раније.
С А О П Ш Т Е Њ Е
(Подгорица, 26.02.2007. године)
Почаст Месићу ругање сјенима палих бораца
Предлог Миомира Мугоше, градоначелника Подгорице да се Стјепану Месићу, предсједнику Републике Хрватске, на предстојећем засиједању подгоричког парламента додијели признање Почасни грађанин Подгорице, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе доживљава као провокацију и јавно ругање сјенима 58 подгоричана палих у ратним сукобима чији је главни актер био управо господин Месић.
Мугоша - Месић
Удружење позива одборнике у парламенту Подгорице да одбију предлог градоначелника Мугоше и спријече историјску бруку одавања признања предратно-ратном шовинизму, сепаратизму, антијугословенству и антисрпству господина Месића.
Подсјећамо подгоричке парламентарце на чувену изјаву господина Месића: „Југославије више нема, ја сам завршио свој посао“, те да је тај посао однио животе близу 200 војника ЈНА из Црне Горе, узрокаовао стравични злочин над резервистима из Никшићко-шавничке групе у сплитском мучилишту „Лора“ и масовна убиства и прогон српског народа који је на тај начин у Хрватској сведен са предратних 12% на поратних 4%“.
Питамо господина Мугошу који тврди „да је господину Месићу, као истинском борцу за идеје, вријеме проведено у затвору оснажило политички аганжман, који је 90-их година резултирао избором за предсједника хрватске Владе, а касније и члана Предсједништва СФРЈ“, које су то идеје због којих је Месић био у затвору и вођењем какве политике се домогао наведених државних функција. Јер, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година XX вијека, зарад остваривања „повијесног права Хрвата на своју државу“, господин Месић је био један од кључних актера крвавог расплета кризе на простору бивше СФРЈ. Остваривању тог „права“ кривичним дјелом оружане побуне, кумовали су Њемачка, Ватикан и Аустрија, које су сепаратистичко-шовинистичку мисију господина Месића, уклопили у своје планове за разбијање СФРЈ и обрачун са српским народом. Зато је Стјепан Месић прихватио функцију предсједника Предсједништва СФРЈ и, како је касније сам изјавио, „пошао у Београд кад је било најтеже, кад се требало изборити да свијет схвати да Југославија нема интегративних фактора и да Хрватска има право на осамостаљење“.
Поразно је да упркос наведеном, господин Месић уз помоћ ратних спонзора и Хашког трибунала успијева да Хрватску представи као жртву у протеклим ратним дешавањима, а себе као демократу и европејца. Што се Удружења тиче, Месић је непожељна особа која заслужује подгоричку титулу почасни у истој мјери у којој ратни злочинац Алојз Степинац заслужује проглашење блаженим.
Радан Николић, предсједник Управног одбора
16.02.2007. год.
С А О П Ш Т Е Њ Е
Поводом покретања истраге против 12 припадника Војске Југославије из Подгоричког корпуса, који су осумњичени да су на подручју Рожаја 1999. године починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, Удружење бораца ратова од 1990 године ће осумњиченима пружити могућу логистичку подршку, којом ће руководити општинско удружење из Берана на челу са Савом Вучетићем, потпредсједником Управног одбора Удружења.
Због тежине дјела које се осумњиченима ставља на терет, односно због могућих правно-материјалних посљедица по Црну Гору јер су осумњичени припадници бивше заједничке војске Србије и Црне Горе, Удружење очекује да ће држава преко надлежних органа пратити истражни и евентуални судски поступак и материјално помоћи осумњиченима да сами изаберу адвокате који ће их заступати и бранити у текућем поступку.
На основу информација које посједује, Удружење изражава јавну сумњу да је истражни поступак против осумњичених лица покренут на основу ваљаних доказа И тврди да је истражни поступак резултат притисака домаћих и страних невладиних организација под фирмом заштите људских права. У вези са тим, Удружење подсјећа да је Црногорски комитет за заштиту људских права, ових дана, јавно тражио од Савјета Европе и Мисије ОСЦЕ у Црној Гори, да “конкретним препорукама или на други расположиви начин помогну да се расвијетли убиство 21 цивила у Калуђерском лазу”.
Удружење упозорава на чињеницу да је на челу Црногорског комитета за заштиту људских права рожајац Велија Мурић, адвокат породица страдалих цивила албанске народности, који наведену невладину организацију искључиво користи зарад личног профитерства. А о кавом се профитерству ради довољно говори чињеница да је госпоидин Мурић, приликом подношења тужбе против Војске СЦГ и црногорског МУП-а крајем октобра 2005. године, изјавио да породице страдалих цивила траже надокнаду штете у износу од пет милиона евра.
Господин Мурић се зарад финансијске добити очигледно специјализовао за подметање и разбуктавање разних пожара у циљу наплате претрпљене штете као последице такве дјелатности. Зато од ицидентна у Калуђерском лазу, који се десио у ратним условима и ноћу између припадника бивше Војске Југославије и избјглица албанске народности у коме је страдало укупно шест лица, прави ратни злочин над цивилним становништвом у коме су, по његовој тврдњи, припадници Подгоричког корпуса “без икаквог повода, мотивисани искључиво националистичким разлозима неодговорно убили око 20 невиних људи”. Уосталом, о мотивима господина Мурића зашто је као невладин истражитељ људских права поднио наведену тужбу и унапријед јавно пресудио осумњиченим припадницима Подгоричког корпуса, најбоље говори његова изјава дневној новини “Вијести” од 15.02.2007. године: “У даљем поступку ми из Црногорског комитета правника за заштиту људских права нећемо се експлиците бавити кривично-правним поступком, јер је он, осим сфере штете, у надлежности тужиоца. Своју пажњу фокусираћемо на грађанско-правне поступке ради надиокнаде штете оштећеним породицама”. Господин Мурић је само заборавио да каже колико ће у том поступку зарадити као адвокат тих породица.
УДРУЖЕЊЕ БОРАЦА РАТОВА ОД 1990. ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
-Конференција за новинаре, 12.01.2007. године-
Радан Николић, предсједник Удружења
Господо новинари,
као што је у обавјештењу за ову конференцију назначено, тема о којој ћемо данас разговарати је гоњење починилаца кривичних дјела у вези са протеклим ратним дешавањима на дубровачко-херцеговачком ратишту и трагање за лицима из Црне Горе несталим на том ратишту, жељезничкој станици Штрпци и на Косову и Метохији.
О наведеном и другим питањима од обостраног интереса разговарао сам са Весном Меденицом, врховним државним тужиоцем Црне Горе и Жељком Штурановићем, предсједником Владе Републике Црне Горе. Били су то отворени и конструктивни разговори који охрабрују и упућују на будући квалитетнији однос Удружења и државних органа Црне Горе.
Са госпођом Весном Меденицом разговарао сам средином децембра прошле године. Главна тема разговора била је спровођење црногорско-хрватског Споразума о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида, односно проблем кривичног гоњења починилаца ратног злочина над ратним заробљеницима, припадницима Никшићко-шавничке групе, у сплитском Војно истражном центру Лора и Херцеговини под контролом Хрвата. У вези са тим, доставио сам Државном тужилаштву Црне Горе Информацију о Никшићко-шавничкој групи са захтјевом да, врховни државни тужилац Црне Горе, у сарадњи са државним тужиоцем Хрватске, предузме радње из своје надлежности, како би Жупанијско државно одвјетништво из Сплита, новом истрагом о злочинима у Лори, обухватило и ратне заробљенике из Никшићко-шавничке групе. Наведено сам образложио чињеницом да се у Сплиту припрема нови судски процес за ратне злочине у Лори почињене над ратним заробљеницима, а који је најавила и «Слободна. Далмација» текстом од 11.11.2006. године. У наведеном тексту се тврди да је у Хрватској, пошто су испитани бројни свједоци из Србије и Босне и Херцеговине, при крају истрага против припадника 72. бојне Војне полиције Хрватске војске:Томислава Дуића, Тончија Вркића, Анте Гудића, Емилиа Бунгура и Анђелка Ботића, због основане сумње да су починили злочин над ратним заробљеницима у Лори. Међутим, у наведеном тексту, као ратни заробљеници не помињу се црногорски резервисти већ искључиво војници бивше ЈНА из Србије, а и изјава Тончија Мајића, директора Далматинског комитета за људска права, да је ступио у контакт са родбином убијених, такође се односи само на родбину страдалих војника ЈНА из Србије. На основу тога и других информација са којима Удружење располаже, изразио сам сумњу да ће, без интервенције надлежних органа Црне Горе, истрага о почињеним злочинима над ратним заробљеницима у Лори и овог пута заобићи црногорске резервисте.
Подсјећам да Никшићко-шавничку групу чине четрнаесторица војника бивше ЈНА, који су заробљени на херцеговачком ратишту 1992. године, а над којима је, по бројним изјавама свједока, извјештајима судских патолога и организација које се баве људским правима, приликом заробљавања и у Лори, почињено кривично дјело ратног злочина против ратних заробљеника. Посмртни остаци њих 12 су пронађени док се за посмртним остацима Боривоја Зиројевића и Милоша Перуновића из Никшића још трага. Такође подсјећам да је, у поновљеном судском поступку за ратне злочине у Лори, почињене над цивилним лицима српске националности, предсједница вијећа за ратне злочине Жупанијског суда у Сплиту, судија Споменка Тонковић, објавила 02.03.2006. године пресуду којом су Томислав Дуић - као заповједник Лоре, Тончи Вркић - као његов замјеник, Миљенко Бајић, Јосип Бикић и Давор Банић-као припадници интервентног вода, те Емилио Бунгур, Анте Гудић и Анђелко Ботић - као стражари, осуђени на казне затвора од 6 до 8 година. При томе треба напоменути да су Дуић, Бајић, Бикић и Бунгур у бјекству
Прошле седмице обавио сам разговор и са Жељком Штурановићем, предсједником Владе Републике Црне Горе.Том приликом посебна пажња посвећена је проблему несталих лица-црногорских држављана, а која су нестала непосредно прије, у току и послије ратних дешавања 1991/99. године. У вези са тим указао сам на потребу да Влада Црне Горе оформи тијело (комисију, канцеларију и сл.) које би се бавило трагањем за тим лицима, као и да од Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, код које се налази укупна документацију бивше Комисије за нестала лица Србије и Црне Горе, преузме дио документације која се односи на нестале црногорске држављане. Предсједника Владе је том приликом потврдио да ће Црна Гора као независна држава предузети потребне активности на том плану.
Подсјећам да се као нестала лица из Црне Горе, осим припадника Никшићко-шавничке групе; воде и путници-муслимани из воза број 671 који су заробљени 27.02.1993. године на жељезничкој станици Штрпци, као и лица нестала на Косову и Метохији непосредно у очи, за вријеме и послије НАТО агресије на бившу Савезну Републику Југославију. Подсјећам да је међу киднапованима у Штрпцима било и девет лица из Црне Горе: Исмет Бабачић из Подгорице, Сенад Ђечевић из Бара, Јусуф Растодер из Берана, Есад Капетановић, Иљаз Личина, Фехим Бакија, Шећо Софтић и Рифат Хусовић из Бијелог Поља и Халил Зупчевић избјеглица из Трбиња са пребивалиштем у Рожајама. Са члановима Комисије за нестала лица Владе Републике Србије обавио сам разговор о досадашњим резултатима трагања за несталим лицима средином децембра прошле године у Београду. Том приликом, чланови те комисије, са којима сам у протеклом периоду имао изванредну сарадњу, изразили су спремност за пуну сарадњу и помоћ црногорским државним органима и Удружењу у поступку даљег трагања за несталим лицима из Црне Горе.
На крају да вас обавијестим да Информацију о Никшићко-шавничкој групи можете наћи на сајту Удружења www.убр.цг.yу.
Округли сто “Нови Устав РЦГ”, одржан у Подгорици 2.новембар 2006.године
Излагање Радана Николића,
предсједника Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе
Почећу са оцјеном да је начином доношења и садржајем Закона о поступку за доношење и проглашење новог устава Црне Горе направљен неповољан политички амбијент за доношење овог највишег правног акта и постизање консензуса парламентарних странака по овом питању. Није добра порука Европи да наведени закон изгласају посланици партија на власти без присуства опозиције, а уз помоћ гласова актуелног предсједника Владе и министара, који су, упркос уставном начелу неспојивости функције посланика и члана Владе, за овај закон гласали пред телевизијским камерама.
На основу појединих решења из експертског текста није тешко закључити да иза њега стоји политичка воља утицајних људи из власти. Начелно, сматрам да је експертски текст устава много лошији од текста постојећег Устава због чега сам недавно саопштио став да би за израду новог устава као полазни радни материјал трбало узети важећи Устав. Упоредо са оцјеном да као правник сматрам да је Закон о поступку за доношење и проглашење новог устава Црне Горе противан важећем Уставу због чињенице да је тим законом прописано да ће Уставни одбор као полазну основу за израду нацрта устава користити експертски текст устава, осврнућу се на поједине дискриминаторске и недемократске одредбе из тога текста.
Чланом 73. експертског текста устава са насловом «Права бораца, војних инвалида и цивилних жртава антифашистичког народноослободилачког рата» посебна социјална права зајамчена су само борцима, породицама бораца, војним инвалидима и цивилним жртвама антифашистичког народноослободилачког рата, чиме се борци, војни инвалиди и породице бораца из других ратова доводе у неравноправан положај. Подсјећам уставописце да је право на једнакост и равноправност једно од првих права за које су се људи залагали и које су тешко изборили. Наглашавам да је чланом 69. радне верзије експертског текста, који је 28.09.2006. г. објавио дневни лист «Дан», било прописано да се законом могу прописати посебна социјална права борцима и инвалидима других ратова. Наведеним чланом 73. експертског текста устава та могућност је одбачена. Због наведеног подсјећам главног уставописца господина Мијата Шуковића да је по постојећем Уставу противуставно и кажњиво свако изазивање било ког облика неравноправности. Такође га подсјећам да је у ратовима 1991-1999. године, на позив државе, односно бивше ЈНА и Војске Југославије, учествовало око 40 000 црногорских грађана и да су у тим ратовима погинула 242 борца из Црне Горе иза којих су остале унесрећене породице и више од 150-оро ратне сирочади. Ратови су произвели и преко 500 ратних војних инвалида и неутврђен број бораца са ратним траумама. Цитираном одредбом експертског текста наведена популација се доводи у неравноправан положај и вријеђа. У вези са тим, конкретно, по овом питању предлажем да се цитирани члан 73 експертског текста устава брише, а да се промијени став 2 члана 72 истог текста који треба да гласи: “Инвалиди, ратни ветерани и жртве рата имају право на посебну заштиту, у складу са законом”. У вези са наведеним такође сматрам неопходним да се у члан 23 експертског текста устава, који говори о ограничењу људских права и слобода, угради одредба која гласи: «Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати», односно да се у устав угради гаранција из члана 57 Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама бивше државне заједнице Србија и Црна Гора да се достигнути ниво људских и мањинских права, индивидуалних и колективних, не може новим уставом смањивати, односно да се уставом не могу укидати нити мијењати права припадника мањина стечена прописима и међународним уговорима који су се примјењивали до ступања на снагу новог устава.
Идеолошку острашћеност и страначки задатак уставописци су јасно демонстрирали и кроз недемократске одредбе експертског текста које се односе на језик и вјерске заједнице. Наиме, супротно већинској изјави црногорских грађана на задњем попису становништва да говоре српским језиком, који је по важећем Уставу у службеној употреби, вољом наручиоца експертског текста устава, као језик у службеној употреби, промовисан је црногорски језик. Такође, супротно начелу одвојености вјерских заједница од државе и не мијешања државе у устројство и рад вјерских заједница, одредбама експертског текста устава невладина организација Црногорска православна црква промовисана је као вјерска заједница, чиме устав поприма карактер оснивачког акта те заједнице, а што представља јединствен случај у историји државе и права.
Сматрам да се питање језика у службеној употреби мора Уставом ријешити на демократски начин. То значи да се испоштује исказана воља већине са задњег пописа становништва и у службеној употреби остане српски језик, или да се, уколико овакав предлог не може да прође, по овом питању обавезно постигне консензус најмање на нивоу двотрећинске парламентарне већине, и као службени језик именује “црногорскосрпски језик”, који у називу садржи и територијално и језичко одређење.
Питање вјерских заједница треба ријешити без њиховог појединачног именовања у тексту устава, уз доследну примјену начела одвојености вјерских заједница од државе и једнакости пред законом, односно гаранцију права слободе вјероисповијести и слободног вршења вјерских обреда и других послова. Напомињем да сам, интересујући се по овом питању и неким другим решењима из експертског текста устава, погледао текстове устава више држава из непосредног окружења, од којих бих издвојио оне фрешкије, као што су Устав Републике Србије и Устав Републике Хрватске, као и Устав Француске - колијевке демократије. Управо наведеним уставима питање вјерских заједница је ријешено на начин који сам изложио, дакле уз стриктну примјену начела одвојености вјерских заједница од државе и без њиховог појединачног именовања у уставу. У прилог неведеном указао бих и на чињеницу да би решење из експертског текста устава којим се појединачно именују вјерске заједнице, између осталог, имало за посљедицу да би формирање нових вјерских заједница, у складу са њиховим жељама и правилима, изискивало промјену Устава као највишег правног акта државе. Дакле, важно је да држава гарантује једнакост вјерских заједница пред законом, слободу вршења вјерских обреда и да их помаже, као и да се у устав не уносе пријетеће, дневно-политички мотивисане одредбе. Конкретно, предлажем да по овом питању не будемо “већи католици од папе” и питање вјерских заједница ријешимо на начин прописан уставима Хрватске или Француске, односно, што нем је најблискије, на начин прописан чланом 44 Устава Републике Србије.
Оцјену о лошим решењима у експертском тексту устава поткрепљујем и чињеницом да њиме није досљедно изведен концепт грађанске државе, а одредбе које се односе на мањинска права су недоречене, конфузне и преопширне. Ми се у Удружењу залажемо за јасан концепт грађанске државе који гарантује спровођење принципа једнакости и равноправности свих грађана Црне Горе и остваривање људских и мањинских права најмање на нивоу тих права из наведене Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама.
Чланом 9. експертског текста, с позивом у фус ноти на формулације из члана 1 Закона о мањинским правима и слободама, а што је са правног становишта апсурдно, уведени су појмови “мањински народи”, “националне мањине” и “етничке мањине”, да би се већ ставом 3 члана 15 право на службену употребу свога језика гарантовало само националним мањинама. Сматрам да наведене појмове треба избацити и умјесто њих користити термин “мањинска права”.
Познато је да су поједине одредбе Закона о мањинским правима и слободама, непосредно по његовом доношењу, проглашене неуставним. Мислим да су и многе друге одредбе тог закона, које још увијек нијесу дошле под лупу Уставног суда, такође неуставне. Као човјек из образовања упозоравам да се појединим одредбама Закона о мањинским правима и слободама грубо задире у раније донесене законске прописе из области образовања, што је тема за посебну расправу. У вези са тим само ћу напомнути да је за мене неприхватљив пропис из тог закона да за извођење наставе на језику мањине првенство имају наставници из реда те мањине. Бојим се да код већине политичких странака са националним предзнаком постоји јасни намјера, односно изражен апетит да се зарад политичког профитерства угрози управо грађански концепт државе, као и државност Црне Горе.
Подсјећам да Закон о мањинским правима и слободама јединствено дефинише мањинске народе, националне и етничке мањине као држављане Републике бројчано мање од осталог преовлађујућег становништва, који имају заједничке етничке, вјерске или језичке карактеристике различите од осталог становништва. При томе је потпуно нејасно које је то “преовлађајуће становништво”. Међутим, јасно да се приликом дефинисања тога појма мањина мора поћи од конкретних показатеља, као што су статистички подаци са пописа становништва. По задњем попису становништва у Црној Гори ниједна национална групација не броји више од половине укупног становништва, а они који су се изјаснили као Црногорци у већини су само у односу на поједине друге националне групације. Једина убједљива “преовлађујућа већина” је православно становништво, које чини око 75% укупног становништва, а које, у познатом односу, чине они који се национално изјашњавају као Црногорци и Срби. Напомињем да су у претходниом тексту нацрта закона о мањинским правима и слободама, који није ушао у скупштинску процедуру, као мањински народи били набројани Срби, Бошњаци, Муслимани, Хрвати, Албанци. У донесеном закону тога нема већ се појам мањина дефинише у односу на недефинисано преовлађавајуће становништво, а што је апсурдно и велико отворено питање у поступку уставног уређења посебних права мањинских народа, националних мањина и етничких мањина, уколико такве одреднице остану у новом уставу. У вези са наведеним подсјећам да је Хрватска држава хрватског народа и осталих националних мањина, а Србија држава српског народа и других грађана. Важећи црногорски Устав не одговара директно на питање чија је Црна Гора држава мада се у његовој преамбули наводи “историјско право црногорског народа на сопствену државу”. По експертском тексту устава Црна Гора је држава свих њених грађана, а у преамбули текста устава наведена је са историјског становишта дискутабилна теза да се држва Црна Гора, настала у вјековној борби црногорског народа за слободу, од краја деветнајестог вијека вољом грађана изграђивала као грађанска држава. Конкретно, по овом питању, сматрам да у преамбули устава мора да стоји одредница да народни представници у уставотворној скупштини доносе устав “народа Црне Горе”, односно “црногорског народа” или “црногорске нације”, при чеми је јасно да се наведени појмови односе на све грађане Црне Горе, без обзира како се они национално изјашњавају , те да ли припадају мањинском или већинском корпусу.
На крају, посебно указујем на потребу да се у текст новог устава уграде одредбе кијима се прецизира начин употребе црногорске војске ван граница Црне Горе, као и коришћење територије Црне Горе у војне сврхе.
САОПШТЕЊЕ
УДРУЖЕЊА БОРАЦА РАТОВА ОД 1990. ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Управни одбор Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, на сједници одржаној 6. септембра 2006. године, одлучио је да позове своје чланство да изађе на предстојеће изборе у Црној Гори.
»Поштовани саборци и породице палих бораца, позивамо вас да у недјељу 10. септембра 2006. године обавезно изађете на изборе и дате глас политичкој коалицији, односно странци која вас поштује и има одговоран однос према вама и истини о скорашњим ратним дешавањима на просторима велике и мале Југославије.
Искористите најаче оружје - Ваш глас. Учешћем у политичкој утакмици покажите да сте ту, да вјерујете у себе, да знате шта је ваш интерес и да желите да мијењате и уређујете политички и свеукупни живот у Црној Гори.
Будимо и на овим изборима тим и, нипошто, не дајмо свој глас онима који су у политичкој трговини са Хрватском и Хашким трибуналом, продали истину о протеклим ратним дешавањима и опредијелили се за слуганство чији је израз блаћење сопствене војске. У међувремену су амбиције порасле па би данас, зато што смо вршећи војничку дужност бранили своју земљу, хтјели и да нам суде. Све то захтијева јасан и одлучан одговор 10. септембра када својим гласом треба да их заобиђемо као елементарну непогоду и тако их подсјетимо на поруке првог међу васкрслима-Исуса Христа Богочовјека: »Не судите да вам се не суди: Јер каквијем судом судите, онаквијем ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити««.
Предсједник Управног одбора
Радан Николић
03.08.2006. године
Конференција за новинаре
УДРУЖЕЊА БОРАЦА РАТОВА ОД 1990. ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Уводно излагање Радана Николића, предсједника Управног одбора
Господо новинари,
као што је у позиву назначено, тема ове конференције је Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида, који су крајем прошлог мјесеца у Будви потписала државна тужилаштва Црне Горе и Хрватске.
На почетку саопштавам став Удружења да је потписивање Споразума Хрватска намтнула Црној Гори уз помоћ Хашког трибунала, који је испословао безусловну сарадњу Црне Горе у прикупљању документације о кривичним дјелима из Споразума, почињеним на подручју Републике Хрватске, односно према држављанима Републике Хрватске. Према изјави главног државног тужиоца Хрватске Младена Бајића, ради се, прије свега, о документацији о почињеним ратним злочинима у нападима на Дубровник, гдје је, како каже, кривични поступак покренут против 210 особа, док се против 54 води истрага.
Суштина Споразума је да ће Државно тужилаштво Црне Горе, по оцјени доказа достављених од стране Одвјетништва Републике Хрватске, подизати оптужнице против својих држављана према којима се води кривични поступак пред правосудним органима Републике Хрватске, а који тим органима нијесу доступни.
Сами Споразум оцјењујемо као капитулантски, исхитрен, једностран и штетан по Црну Гору и њене грађане јер се, у вези са протеклим ратним сукобима, бави кривичним гоњењем припадника једне-црногорске стране. Уз вјешто срочене оцјене хрватских званичника да је потписивањем Споразума Црна Гора показала спремност да се суочи са ратном прошлошћу и познату причу о агресији на Хрватску, Споразум доприноси стварању представе о црногорској ратној кривици, а што води плаћању ратне одштете Хрватској. Судећи по најави Хрватске да ће од Црне Горе на јесен тражити једрењак »Јадран«, чија је вриједност процијењена на око осам милиона долара, и плаћање ратне одштете, попут наведеног споразума, биће вјешто упаковано.
На овакав расплет црногорско-хрватске сарадње Удружење је упозорило још почетком октобра 2001. године, када је отпечаћена оптужница Хашког трибунала против четворице официра бивше ЈНА за кривична дјела почињена на територији Хрватске. Подсјећам да су тим документом оптужени Територијална одбрана Црне Горе и црногорска влада, за учешће у дјелимичној окупацији Хрватске у периоду између 1. октобра и 31. децембра 1991. године, односно за територијалне претензије на дубровачку област.
Дијелим став врховног државног тужиоца Црне Горе Весне Меденице, саопштен након потписивања Споразума, да сарадња Црне Горе и Хрватске »подразумијева и суочавање са истином о прошлости уз индивидуализацију одговорности за ратне злочине«. Међутим, истина је једна и са њом се мора суочити и Хрватска, која умјесто тога упорно глуми невину жртву. Исто тако потребно је да се истраже и санкционишу сви ратни злочини и друга кривична дјела у вези са ратом без обзира која их је страна починила. При томе монопол над том истином не могу имати државни органи Хрватске и Црне Горе, поготову ако иза њих стоје појединци и политичке странке који су директно одговорни за ратни расплет кризе у бившој СФРЈ.
Да је суочавање са истином о протеклим ратним дешавањима и гоњење починилаца кривичних дјела у вези са њима обострано и искрено, те да постоји спремност да се на бази те истине подијели одговорност, ми би смо поздравили такав споразум јер он дјелимично кореспондира са ставом Удружења да оптуженима за ратне злочине треба судити код куће. Међутим, није тако зато што званичној Хрватској и њеним ратним спонзорима извана не одговара пуна истина о непосредној прошлости, а званична Црна Гора није спремна да им противрјечи и стане иза својих држављана које Хрвати гоне, односно над којима су починили ратне злочине. Из сарадње на бази црногорске кривице и хрватске невиности могао се родити само овакав фаличан споразум. У вези са тим, Удружење ће сачекати резултате предстојећих парламентарних избора у Црној Гори и формирање нове власти, којој ће упутити конкретне предлоге у вези са спровођењем Споразума и захтјевати покретање истраге и подношење тужби у вези са почињеним ратним злочинима над припадницима бивше ЈНА из Црне Горе.
Оцјењујем да спровођење Споразума може попримити буран-дестабилизирајући карактер у Црној Гори, јер је Хрватска према већини лица са дубровачког ратишта покренула кривични поступак по основу командне одговорности. Зато предлажемо да парламентарне политичке странке у Црној Гори, одмах по завршетку предстојећих избора, постигну договор по овом изузетно осјетљивом питању и очекујемо њихову одговорност и умјереност у јавном иступању. У сваком случају ми знамо шта нам је чинити и сви оптужени борци могу рачунати на нашу помоћ.
Користим прилику да подсјетим да се на сјутрашњи дан десила »Олуја«, злочиначка акција, коју званична Хрватска слави. У вези са тим питам господина Бајића да ли му је приликом обављања посла тужиоца Хрватске макар пало на памет да упореди дешавања у тој ратној акцији са дешавањима на дубровачком ратишту, као и у сплитској »Лори« у односу на затвор у Морињу. Господу Месића и Санадера питам јесу ли икада осјетили потребу да се извину свом народу зато што су га увукли у ратни вихор проистекао из планиране оружане сецесије Хрватске, у којој су управо они барјачили ? Потписнике споразума питам шта је са гоњењем починилаца злочина над војницима бивше ЈНА диљем Хрватске и посебно црногорским резервистима у »Лори« ?
На крају, најављујем да ће Удружење ових дана, пред скупштинском комисијом за расподјелу средстава невладиним организацијама, поново кандидовати пројекат на тему санирања посљедица протеклих ратних дешавања. Како се он бави управо суочевањем са ратном прошлошћу очекујемо адекватан простор у медијима и подршку државних органа, а што је до сада углавном изостајало. Није добро да представници државе игноришу своје борце јер тиме показују недостатак самопоштовања, неодговорност и мањкавост демократског, хуманог и свеукупног капацитета и, док је тако, не могу очекивати нашу подршку .
16.06.2006. године
САОПШТЕЊЕ
УДРУЖЕЊА БОРАЦА РАТОВА ОД 1990. ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Одлуку Владе Србије о признавању независне Црне Горе Удружење оцјењује изузетно битним за будуће српско-црногорске односе и сплашњавање унутрашњих политичких тензија и подјела у Црној Гори.
Званична Србија је показала добру вољу, мудрост, одговорност и демократски капацитет што обавезује Црну Гору да прихвати пружену руку и изгради нове, посебно блиске односе са Србијом и својим држављанима у Србији, на шта упућују историјски, сроднички, економски, безбједоносно-одбрамбени и други разлози.
Удружење оцјењује потребним да Европска унија конкретно подржи изградњу нових односа Србије и Црне Горе по узору на односе својих држава чланица, те да у својтву будног посматрача и даље остане у Црној Гори, а нарочито до завршетка предстојећих перламентарних избора који ће пресудно утицати на будућност Црне Горе.
Остајући и даље привржено моделу грађанске државе Удружење упозорава на опасност од претварања Црне Горе у државу хомогенизованих мањинских народа који Црну Гору неће препознавати као своју матичну државу због чега оцјењује неопходним да се Закон о мањинским правима и слободама поново стави под лупу стручне и политичке јавности, а његова примјена одложи послије парламентарних избора. Квалитетног правног решења питања мањинских права и слобода не може бити до доношења новог Устава и док се не изврши нови попис становништва у Црној Гори због чега Удружење позива све политичке странке, невладине организације и истакнуте појединце којима је истински на срцу Црна Гора да подрже иницијативу о одлагању примјене поменутог закона.
УДРУЖЕЊЕ БОРАЦА РАТОВА ОД 1990. ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Поштовани борци, родбино палих и несталих бораца, војна лица, грађани,
21. мај је историјска шанса да кажемо НЕ
обијесним и неодговорним разбијачима државне заједнице Србија и Црна Гора
Више од деценије посрћемо под тешким бременом које нам натоварише зло вријеме глобалних промјена и из њега изњедрени недозрели, неодговорни, властољубиви и користољубиви државници.
Референдуми у име дезинтеграција у републикама бивше СФРЈ донијели су унутрашње сукобе и ратове из којих су проистекла сва остала зла: санкције, ратно профитерство, мржња, подјеле, сиромаштво, криминал.
Да ли ће тако бити и са црногорским референдумом? НЕ !!! То је наше прво и најважније НЕ, коме највише можемо допринијети заокруживањем НЕ на гласачком листићу 21. маја.
Само масовним НЕ дајемо шансу себи и Европи да нам помогне. Зато ту шансу не смијемо пропустити.
Удружење, као асоцијација бораца и породица палих бораца из последњих ратова, посебно је мотивисано да тога дана каже НЕ. НЕ свему ономе што, кроз властито искуство, препознаје као могући извор нових сукоба, дезинтеграција, подјела. НЕ челницима из супротног блока који почетком деведесетих година своје грађане послаше у »рат за мир«, а онда , у срамној политичкој трговини, властитој војсци и држави наметнуше искључиву кривицу за тај исти рат. То су урадили да би испословали амнестију за сопствене ратне »заслуге«, обезбиједили савезништво Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и косовских Албанаца за остваривање пројекта независне Црне Горе и, зарад очувања власти, окупили око себе изманипулисано албанско, хрватско и бошњачко-муслиманско бирачко тијело. Зато је на Србију преваљивана кривица за све што у прошлости није било добро; зато црногорска државна телевизија годинама у најгорем свијетлу приказује учеснике протеклих ратних дешавања из Црне Горе и Србије; зато нема приче о ратним злочинима Хрвата, Словенаца, Бошњака и Албанаца; зато се црногорски државни врх није поклонио сјенима страдалих резервиста из никшићко-шавничке групе; зато црногорска Влада није ни центом помогла изградњу споменика палим борцима из Црне Горе; зато црногорски режим не реагује на шовинистичке изјаве Адема Демаћија и клицање УЧК у Малесији, унаточ свјежим хумкама 40 црногорских војника и полицајаца, жртава те организације. Зато ће 21 маја добити наше жестоко НЕ !!!
Масовно НЕ 21. маја даје нам реалну шансу да заштитимо себе и наше држављане у Србији од могућих тешких посљедица које би изазвало разбијање заједничке државе и да са испијеног ткива Црне Горе почнемо да уклањамо намножене великотрбушне крпеље, што је нагрдише и крв јој испише. Зато тога дана погледајте у небо, помолите се за мир и заједништво, присјетите се Његошевих стихова:«Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом«, и заокружите НЕ.
РЕФЕРЕНЕДУМСКА АЗБУКА
НЕ Антисрпству
Званична Црна Гора већ дуже вријеме подстиче антисрпску хистерију. На том задатку су специјализоване НВО Дукљанска академија наука и умјетности и Црногорска православна црква, као и Црногорски књижевни лист Јеврема Брковића, лажи академици и лажи попови, на чијој су мети Срби, Српски језик и књижевност, Српска православна црква и буквално све са српским предзнаком.
»Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу ? (Стефан Немања)
НЕ Безакоњу
У Црној Гори нема владавине права. »Наши цари закон погазише«. Убиства, трговина дрогом, оружјем, људима, привредни криминал, пљачкашка приватизација, насилништво.. Једном ријечју-ни мање земље, ни више криминала.
НЕ Великој Албанији
Искусни италијански ратни репортер Аберто Томази, у интервјуу поводом објављивања књиге "Косово црна рупа Европе", између осталог, каже:
”Све је врло јасно. Огромне количине новца од трговине дрогом, људима и оружјем, албанска мафија пере у Црној Гори, купујући полако дио по дио те републике. Од земље до станова и кућа. Сви Албанци гласају за Ђукановића, зато што је он за независност Црне Горе, а процењујући да ће своје националне циљеве много лакше реализовати у независној Црној Гори. Они желе сецесију и врло добро тргују тиме што су језичак на ваги у случају референдума. Без њихових гласова, Ђукановићева струја не може да побиједи на референдуму за осамостаљивање. Тако Црногорци који гласају за Ђукановића, у ствари, помажу пројекту "велике Албаније".
НЕ Границама
Кад се дијели земља границе су неминовне и оне дијеле породице, браћу, све. Границе значе ускраћивање слобода, затварање, отуђивање. Оне изискују пасоше, визе.
НЕ Демаћију
Бивши политички лидер терористичке Ослободилачке војске Косова, која је током 1998/99. године на Косову и Метохији ликвидирала преко тридесет војника и полицајаца из Црне Горе, Адем Демаћи, у изјави за „Дан” почетком априла ове године устврдио је да ће гласови Албанаца на предстојећем референдуму донијети независност Црној Гори, да ће у независној и слободној Црној Гори Албанци моћи да остваре своје интересе, те да би независна Црна Гора Косову била од велике помоћи.
„Након што се отараси од српске политике, Ђукановић ће имати братску и комшијску сарадњу са сусједним државама. Можда ће Косово и Црна Гора једног дана да се уједине, никада се не зна”, изјавио је Демаћи.
НЕ Ђукановићу
Ратне изјаве
»Побједа« 1992: »Црна Гора је нападнута од стране усташа.....Никако се не бих могао сложити са оцјенама које се упорно намећу јавности о томе да је рат који се води у суштини бесциљан, а да су борци из Црне Горе беспотребно на фронту.....Дакле, циљ овог рата је ослобађање угроженог српског становништва од фашистичког терора хрватских власти.«
Јун 2000: Једнострано извињење Хрватима »за сву бол, страдања и материјалне губитке које им је нанио било који представник Црне Горе у саставу тадашње ЈНА«, уз квалификацију да је »један број представника Црне Горе, у саставу тадашње ЈНА, вођен командом која је била у име туђих интереса, бацио тамну мрљу на свијетлу и дугу државну историју Црне Горе«, те да »демократске власти Хрватске и Црне Горе сматрају да се за учињена недјела мора одговарати«.
Март 2005: ( на Хрватској телевизији): »Југословенска народна армија је имала једну дефинитивно нечасну улогу и у Хрватској и у Босни«
У ратним сукобима 1991/92 године на херцеговачко-дубровачком ратишту, погинуло је преко 200 војника из Црне Горе, док их је преко 500 рањено.
Изјаве о заједништву са Србијом
Фебруар 1992: »Гласни заговорници самосталности Црне Горе прикривају антисрпску и антиправославну орјентацију... Историјске и све друге везе између Србије и Црне Горе не може прекинути шачица људи.... «
Мај 1998: »Због вјековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих црногораца и србијанаца, због извјесне заједничке будућности, Црна Гора се отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом...Србија и Црна Гора су кроз историју живјеле заједно и нема разлога да се тај заједнички живот не настави и да се због никоговића, и србијанских и црногорских, одрекне братства и заједнице са Србијом....«
Данас се тај исти Ђукановић, досљедан једино у демантовању самога себе, ставио на чело оних који, како је он говорио, »прикривају антисрпску и антиправославну орјентацију«, односно »никоговића, и србијанских и црногорских« који су се »одрекли братства и заједнице са Србијом«.
Његош: »Нема посла у плаха главара!«
НЕ Економском назадовању, Животарењу
Експерти за економска питања Блока за заједничку државу указали су на предности државне заједнице и упозорили да би за трошкова независне Црне Горе било потребно обезбиједити додатне стотине милиона евра.Ти трошкови би пали на грбачу осиромашених грађана и оптерећених предузећа. То би имало катастрофалне посљедице по животни стандард грађана Црне Горе, међу којима је око 80 хиљда гладних и 200 хиљада сиромашних. Што се тиче фабрика и предузећа као што су никшићка Жељезара, Жељезница Црне Горе, Лука Бар итд, морали би да ставе кључ у браву.
Интересантно је да је Мило Ђукановић, у марту 1997. године, на ову тему рекао: »Није потребно доказивати значај геостратешког положаја будуће државне заједнице. У прилог томе иде и комплементарност привредних система. Уз то, Црна Гора је мало тржиште па је у тој мјери за њу заинтересован страни капитал«.
НЕ Забораву, злоупотребама, Игнорисању
Знамените личности наше историје и пале борце за отаџбину не смијемо заборавити, нити дозволити сепаратистима да злоупотребљавају њихов ауторитет и дјело. У ратовима 1991/99. год. погинула су 242 борца из Црне Горе. До сада им је изграђено 6 споменика, а ускоро ће заблистати и споменици у Беранама и Шавнику.
Игнорантски однос црногорске власти према Удружењу и жртвама протеклих ратова додатно мотивише да им помогнемо да изгубе на референдуму.
НЕ Јудама, Кривоклетницима и Лицемјерима
Светозар Маровић изабран је у Скупштини Србије и Црне Горе за првог предсједника државне заједнице 07.марта 2003. године, након чега је пред посланицима и присутним званичницима положио заклетву: "Заклињем се да ћу дужност предсједника Србије и Црне Горе вршити у складу са Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, одговорно, савесно и честито".
Убрзо је заборавио на заклетву и, по узору на Стјепана Месића, прионуо на бојкот и растурање државе чији је предсједник.
Ових дана, крајње лицемјерно, тврди да је читаво вријеме радио за Црну Гору и Србију.
Његош: „Криву клетву на дом не понеси јер је мука с богом ратовати”.
НЕ Љубовлашћу и Макијавелизму
Љубовлашће и постизање политичких циљева по логици »циљ оправдава средство«, односно уз примјену силе, вјероломства, неискрености, аморалности, основне су карактеристике црногорске власти.
НЕ Независности за ПИР, Њуњкалима
Сав политички учинак идеолога ДПС-а Светозара Маровића могао би се сажети у реченици Рат за мир, независност за ПИР (ПИР-приватни интерес режима). И његове изјаве су сличног капацитета.
Нов.2003: Црна Гора је и раније у својој историји и сама била жртва свог осјећања дужности да буде прије и више у одбрани онога што јој припада мање, онога што је било више заједничко него њено.”
Мај 2006: „Из „не” не можете добити „да”. Онај ко каже “не” вјероватно жели нешто, а то значи да жели и “да”. Али ако кажете “не” посљедица тога није “да”.
Ко се НЕ Освети тај се не посвети
Ферхат Диноша, предсједник Демократске уније албанаца и један од најжешћих заговорника црногорске независности, поводом крвавог егзодуса Срба, Црногораца и других неалбанаца са Косова и Метохије у септембру 1999. године, цитирао је пословицу "Ко се не освети - тај се не посвети". Бивши предсједник Косова Ибрахим Ругова, у јуну 2003 год. одликовао га је златном медаљом Призренске Лиге.
НЕ Политичким манипулацијама
Предсједник хрватских бораца домовинског рата Владимир Гојановић рекао је недавно да је исплата дијела одштете Хрватској од стране Црне Горе због говеда са фарме у Грудама чиста политичка манипулација црногорске власти.”Кућа се може направити, стока обновити, али остаје проблем духовне природе”, казао је Гојановић.
НЕ Растурању државе, Сепаратизму
На овим просторима, ова два зла, иду заједно од 1990. године, а исход њиховог дружења је познат. У случају изгласавања црногорске независности штета по Црну Гору, њене грађане и држављане који живе у Србији, би била голема, преголема.
НЕ Тирјанима и Ћутолозима
»Страх животу каља образ често ( Његош)
НЕ Унијаћењу
Свети Василије Острошки Чудотворац, слава му и милост, посветио је свој живот очувању Православне вјере и заштити свога народа од опаке унијатске пропаганда и туђинштине. Зато је од народа назван ревнитељем Православља. Слиједити његово дјело је обавеза и част.
НЕ Фалсификовању историје
Прекрајање црногорске историје од стране дукљанских историчара мање је у дневно-политичке сврхе, а више у функцији разбијања и унијаћења православног народа у Црној Гори, иза чега, у крајњем, стоје територијалне претензије.
НЕ Хаосу, Цијепању Црне Горе
Евентуално раздвајање Србије и Црне Горе довео би до општег хаоса и непредвидивог односа Србије према Црној Гори. Цијену таквом стању платили би црногорски грађани.
Независну Црну Гору чекао би македонски сценарио.
НЕ Чедоморству
Док обијесна власт бије великодржавничке битке у Црној Гори хара бијела куга, а тек рођене бебе неријетко, због социјалне биједе њихових мајки, завршавају у контејнерима и сметлиштима.
НЕ Џелатима из мрака и Шпијунима
Категорија која не заслужује посебан коментар, већ специјални третман.
Прво помозите људима, па говедима
Предсједник Хрватске удруге развојаћених бранитеља домовинског рата Владимир Гојановић рекао је јуче да је недавна исплата дијела одштете Хрватској од стране Црне Горе због говеда са фарме у Грудама чиста политичка манипулација власти. Он је казао да је најприје требало помоћи људима да превазиђу ратне трауме, а онда би на ред дошла и одштета за говеда.
- Кућа се може направити, стока обновити, али остаје проблем духовне природе. Повјерење међу људима је политички уништено, и не видим смисла да се тражи било каква материјална одштета. Ако Црна Гора плати одштету Хрватској за некакву стоку или било шта друго, ништа нијесмо направили на плану повратка повјерења. Сматрам да је то политичка манипулација грађанима - казао је Гојановић на јучерашњој заједничкој конференцији за новинаре са представниима Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе.
Учесници конференције оштро су критиковали недавну одлуку скупштинске комисије за расподјелу средстава НВО да не додијели средства црногорском удружењу за реализацију пројекта “Санирање посљедица протеклих ратних дешавања”. Како је појаснио предсједник Удружења Радан Николић, пројекат је састављен из два дијела под насловима “Ратни ветерани и посттрауматски стресни поремећаји” и “Истином у будућност”.
”Ратови имају код ратних ветерана за посљедицу јављање болести под називом “вијетнамски синдром”, која се манифестује кроз дугорочне психичке сметње и непредвидиве реакције. Ветерани са овим синдромом виде себе као жртве и окрећу се од породице. Ветерани који живе са траумама понашају се често насилнички, извршавају кривична дјела и приступају бандама криминалаца - упозорио је Николић, додајући да је циљ другог дијела пројекта едукација ратних ветерана кроз суочавање са истином.
Николић је саопштио да је скупштинска комисија овај пројекат одбила уз образложење да “потреба за његовом реализацијом није довољно јасна”. Како је казао, питање је да ли је разлог за то страх власти од суочавања са истином о “рату за мир”.
Гојановић је саопштио податак да се у Хрватској послије рата због посљедица посттрауматског синдрома убило преко 2.000 бранитеља. Он је апеловао на црногорску владу и стручњаке да преиспитају одлуку скупштинске комисије и подрже рад Удружења бораца ратова од 1990. године.
Учесници конференције најавили су да ће до краја мјесеца у Подгорици бити потписан споразум два удружења о даљој сарадњи.
Никшић, 05.03.2004. године
Обраћање Радана Николића, предсједника Удружења, над одром страдалих резервиста из никшићко-шавничке групе, на Тргу Шака Петровића
Ожалошћена родбино страдалих бораца, поштовани грађани,
послије 12 година од када су током ратних дешавања у дијелу Херцеговине под контролом Хрвата и у злогласној «Лори» страдали наши суграђани:Радомир Вулић, Лука Газивода, Драгоман Докнић, Драган Јаковљевић, Неђељко Јанковић, Радивоје Петковић, Павле Поповић и Ратко Симовић, војници бивше Југословенске народне армије, данас нас окупише њихови посмртни остаци. Стравична је прича костију пред нама и тим више годи људска солидарност и патриотски дух овог скупа, у овом саставу и у овом броју, који је највеће признање покојницима, мелем на рану њиховој родбини и духовна храна људима у чијем срцу станују слобода и човјекољубље. Испред Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе изражавам најдубље саучешће ожалошћеним породицама уз напомену да ће Удружење и даље чврсто остати уз њих и учинити све да злочин над њиховим синовима, браћи, очевима и супрузима, као и над другим страдалим борцима из никшићко-шавничке групе и шире, буде расвијетљен а злочинци кажњени. Од палих сабораца Удружење ће се опростити на мјестима њихових појединачних сахрана.Молим се да душе палих сабораца, уграђене у духовни браник отаџбине, нађу рајски мир и вјечни починак и захваљујем се свим људима који су помогли да њихове кости буду допремљене у загрљај породица и завичаја.Због погинулих сабораца, због часне униформе Југословенске народне армије и Војске Југославије коју смо носили у миру и рату, због будућности достојне човјека, Удружење неће никада и ни по коју цијену пристати на фалсификовање истине о протеклим ратним дешавањима на штету оних који су бранили своју земљу. Мржња, сила и неправда што убише ове наше «главе изабране» не смије и не може побиједити. Зато хвала Господу што нас окупи и подари овај ведар дан који милошћу, хвалом и славом обасја ликове палих бораца на част њиховим породицама.
Подгорица, 25. март 2004. године
С А О П Ш Т Е Њ Е
За невјеровати је на шта је све спремна дукљанска армада у Црној Гори и њихови бојовници у тзв. Црногорском књижевном листу. Тек што су посмртни остаци осморице бораца из никшићко-шавничке групе сахрањени у родним мјестима а извјесни Божо Булатовић у задњем броју поменутог гадлука од листа устврди: «Осам грађана Црне Горе, поглавито младих људи, нашли су се са оружјем ван отаџбине, на Дубровачком ратишту, 1991. године». По Б. Б. Југословенска народна армија је «те гињенике позвала у своје срамне редове» по наређењу Момира и Павла Булатовића да «руше двије независне државе-Хрватску и Босну и Херцеговину». Огорчен што се те године у Црној Гори и њеном парламенту, али не и у Влади, »говорило јавно о усташама-умјесто о хрватској војсци» Б. Б. закључује: «Таква држава својим грађанима може чинити шта хоће, јер је-злочиначка творевина, а људи, од незнања и болесног патриотизма-сами срљају у погибију». Слиједи епохално откриће Б. Б.:»Од групе обвезника ЈНА и масе драговољаца-нико неби ни ишао у освајачки и варварски рат, нити погинуо- да су читали «Монитор»! Истрајући у стилу бе-бе, Б. Б. се обрушава на предсједника Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе: «Рођаци погинулих резервиста, сахрањени 6. марта ове године, дали су дужно признање господину Радану Николићу, јер је уложио доста труда да пронађе гробове њихових синова и браће. Међутим, тај четнолики Радан је један од оних који су криви за смрт тих младића. Радан је требало да се стиди, а не да говори, да се стиди и рата и свог учешћа у том рату»!Удружење се извињава породицама бораца из никшићко-шавничке групе и покојног Павла Булатовића што ремети њихов мир одговарајући дукљанском бојовнику, комарацу Б. Б. Јер он заслужује једино презир и муварицу. Ипак Удружење на његову бе-бе писанију реагује због чињеница да црногорски дукљани, ових дана, по налогу извана, агресивно и ужурбано раде на стварању хаоса у Црној Гори и фалсификовању истине о протеклим ратним дешавањима на штету Црне Горе, државне заједнице Србија и Црна Гора и њених грађана. Јер, полако али сигурно, истина о протеклим ратним дешавањима и злочинима хрватских бојовника, у Хрватској и дијелу Херцеговине под њиховом контролом, и поред труда владајуће Хрватске демократске заједнице и њихових бе-бе најамника, избија на видјело. Све више Хрвата и високих званичника међународне заједнице данас јавно говори о чињеници да је Хрватска 1991. године, помогнута из вана, испровоцирала «домовински рат», те да је сабирни центар ухапшених цивила и заробљених војника-злогласна «Лора», од јануара 1992. године до августа 1997. године, била под надлежношћу полиције при Стожеру на чијем је челу био покојни Фрањњо Туђман, који је био и заповједник босанско-херцеговачких Хрвата.
Подгорица, 2005. године
С А О П Ш Т Е Њ Е
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе позива црногорске државне органе и Команду подгоричког корпуса да адекватно одговоре на покушај адвоката Велије Мурића да од догађаја који се десио на простору Рожаја 1999. године направи црногорски “Рачак”. Наиме, ових дана, адвокат Мурић обавијестио је јавност да је у име породица убијених цивила на простору села Калуђерски лаз, Горњи Букељ и Дацићи током 1999. године, поднио тужбу против црногорског МУП-а и Војске СЦГ, као и да накнаду штете, у износу од пет милиона, траже 23 породице из рожајских села.Удружење подсјећа да је крајем маја ове године господин Мурић изјавио да су припадници војне јединице Подгоричког корпуса, “махом резервисти из Андријевице и Берана”, починили ратни злочин над избјеглим лицима албанске националности, односно да су “без икаквог повода, мотивисани искључиво националистичким разлозима неодговорно убили 20 невиних људи”У међувремену, по господину Мурићу, страдала лица албанске националности “постали” су чланови рожајских породица које траже накнаду штете, због чега га Удружење позива, да објави имена погинулих лица и са којима су породицама из Рожаја били у сродству. Уколико то не учини и јавно не повуче тешку клевету на рачун андријевачких и беранских резервиста, Удружење ће га оптужити да из користољубља, неистином о поменутом догађају, ствара злу крв између грађана Рожаја, Берана и Андријевице и шире.Удружење се залаже да сваки ратни злочин, у прописаној процедури, буде истражен и санкционисан од стране надлежних органа. Међутим, жестоко се противи пракси појединих невладиних организација и адвоката да, по принципу што већи злочин то већи хонорар, бескурпулозно манипулишу са породицама жртава и чињеницама и поједине догађаје у вези са протеклим ратовима унапријед квалификују као организовани злочин иза кога стоје државни органи и сама држава.
Подгорица, 25.04.2006.год.
С А О П Ш Т Е Њ Е
Поводом огољеног насиља црногорског режима према активистима Блока за очување државне заједнице, само зато што су помагали заинтересованим грађанима да се упишу у бирачки списак, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе упозорава међународну и домаћу јавност да премијер Мило Ђукановић, не само што опструира остваривање бирачког права грађанима које његова референдумска машинерија не препознаје као своје, него и свјесно провоцира избијање грађанских сукоба у Црној Гори. То што по Црној Гори раде активисти сепаратиста, уз безрезервну подршку државне апаратуре, није само незабиљежено насиље већ и морално посрнуће таквих размјера да сваки честити грађанин, који подржава црногорску независност, мора да се запита са киме се ухватио у коло и куда то води.Задњих дана уписа у бирачке спискове, послушници црногорског државног врха, по оној народној »држ, те лопова«, свим расположивим средствима окомили су се на активисте Блока за очување државне заједнице, док њихови активисти дању и ноћу групно приводе и уписују присиљене и купљене гласаче за пројекат црногорске независности. Тиме истовремено себи стварају простор да наредних дана преко судова, по опробаном рецепту, покушају да упишу што више својих присталица, а избришу што више оних са друге стране. Познавајући ратни и поратни учинак црногорског премијера, поучени искуством да су сви насилни референдуми на просторима бивше СФРЈ завршили ратним сукобима, Удружење позива Европску унију као трећу страну у референдумском процесу да хитно заустави насиље црногорске власти и тражи ослобађање из притвора активиста Блока за очување државне заједнице, које су жртве класичног удбашког политичког прогона. Уколико се то не деси Удружење ће захтијевати од Штаба Блока за очување државне заједнице да, заједно са другим субјектима из тога блока, у циљу самозаштите, хитно дефинише одговор на насиље црногорске власти.
15.04.2006. године
Говор Радана Николића, предсједник Удружења,на промотивном скупу Блока за очување државне заједнице у Подгорици
Поштовани пријатељи,
част ми је да се, испред Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, обратим људима који имају своје ја и годинама га истрајно, кроз оданост домовини, истини, правди и традицији, улажу у одбрану бољег сјутра Црне Горе, њеног духовног бића и заједништва са Србијом. А бољег сјутра нема без нашег историјског НЕ 21 маја, када ће политички и финансијских моћници из и око црногорске власти, у циљу обезбјеђења неконтролисане владавине и очувања нечасно стеченог капитала, покушати да овјере Црну Гору као своју приватну државу.Удружење је одлучно ушло у Блок за очување државне заједнице, а референдумску кампању води под мотом »Борци су снаге интеграција, безбједности и мира«.Познато вам је да црногорски државни врх дуже вријеме врши срамну кампању утјеривања искључиве кривице за протекла ратна дешавања властитој војсци и држави. Нама борцима срачунато су пришили епитет »снаге рата«, наметнули медијску блокаду и ускратили елементарне услове за рад. На спољњем плану, то су урадили да би испословали амнестију за сопствене “заслуге” у ратним дешавањима деведесетих година и да би обезбиједили савезништво Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и косовских албанаца за остваривање пројекта независне Црне Горе. Скорашњи Кран Монтана форум на црногорском приморју показао је да домаћи сепаратисти, уколико се дочепају “сиве зоне”, рачунају на њихову подршку за осамостаљење Црне Горе по словеначком сценарију. На унутрашњем плану, то су урадили да би у Црној Гори окупили око себе хрватско, муслиманско-бошњачко и албанско бирачко тијело. Зато се Мило Ђукановић извинуо Хрватима и саопштио да је бивша ЈНА имала крајње нечасну улогу у протеклим ратним дешавањима у Хрватској и Босни и Херцеговини; зато црногорска државна телевизија, кроз разне емисије и филмове, годинама у најгорем свијетлу приказује учеснике протеклих ратних дешавања из Црне Горе и Србије, ускраћујући им право гласа у ратној причи чији су учесници; зато нема приче о злочинима Словенаца, Хрвата, Албанаца и Бошњака; зато се Вујановић, Ђукановић и Маровић нијесу поклонили сјенима страдалих резервиста из никшићко-шавничке групе; зато црногорска Влада није ни центом помогла изградњу споменика палим борцима из Црне Горе; зато иста не реагује на шовинистичке изјаве Адема Демаћија и клицање УЧК у Малесији, унаточ свјежим хумкама 40 црногорских војника и полицајаца, жртава те терористичке организације; зато црногорска власт бојкотује пројекте Удружења. Због свега наведеног, крајње је вријеме је да се стане на пут погубним подјелама које црногорска власт сије зарад политичког профитерства. Зато поздрављам и оцјењујем изузетно битним што су са нама на истом послу представници Бошњачког блока, који су прочитали да режимски најамници, за потребе газда из власти, производе и »агресивне српске националисте и хегемонисте«, с једне, и »угрожене мањинске народе«, с друге стране. Прочитани су, а прочитана књига, нарочито ако је лоша, одлаже се. Права прилика за то је 21 мај, коју популација коју Удружење окупља ни по коју цијену неће пропустити.
Подгорица, 08. 04. 2005. године
С А О П Ш Т Е Њ Е
Управни одбор Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, на сједници од 8. априла 2005. године, оцијенио је потписивање Споразума о измјени Уставне повеље државне заједнице недемократским чином којим је Европска унија званично преузела управљање Србијом и Црном Гором.
Сада је јасно да Европска унија и њен високи представник Хавијер Солана нијесу хтјели непосредне изборе за парламент државне заједнице већ су се опредијелили да преко својих вазала Маровића, Тадића, Коштунице, Вујановића и Ђукановића, утрпавајући им мачка у врећи, вјештачки одржавају функционисање државне заједнице док не реализују своје политичке циљеве и интересе.
Соланин Споразум је тешка политичка обмана која у основи има исти циљ као и "хуманитарно" бомбардовање СРЈ 1999. године, с тим што господин Солана овог пута умјесто бомби користи шаховске фигуре са ликом највиших представника државне заједнице и њених држава чланица. Зато Управни одбор не признаје окупациони Споразум, као ни парламент државне заједнице који из њега проистиче, Савјет министара и такозваног предсједника Србије и Црне Горе.
Управни одбор позива парламенте држава чланица да сачувају минимум достојанства и не прихвате ултиматум званичног Брисела у виду задате измјене Уставне повеље државне заједнице.
Подгорица, 23. март 2005. године
САОПШТЕЊЕ
Прије шест година, 24. марта 1999. године, десио се злочин без казне, НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Од тога дана до 10. јуна исте године, уз гажење међународног права и ауторитета Уједињених нација и непоштовање правила ратовања, Нато савез, у садејству са албанским терористима са Косова и Метохије, тонама бомби је разарао нашу земљу и убијао њене војнике, полицајце, дјецу, новинаре и друге цивиле. НАТО агресор и терористи, док им је црногорска власт понизно љубила руку, убили су и тридесет седам бораца из Црне Горе, дјецу и цивиле из Мурина и других крајева Црне Горе. Сјенима погинулих Удружење бораца ратова од 1990 године Црне Горе одаје дужну пошту.
Удружење памти и клања се и сјенима жртава албанског насиља у етничком чишћењу Косова и Метохије по окончању НАТО агресије. Како су међународни мировњаци штитили неалбански живаљ на Косову и Метохији говори податак да су албански терористи, од доласка међународних снага, убили више Срба, Црногораца, Рома и других неалбанаца него што је у НАТО агресији погинуло југословенских војника и српских полицајаца. Тек по ескалацији насиља средином марта прошле године, када су Албанци уз застрашујућу крволочност и примитивизам организовано кренули да доврше етничко чишћење Косова и Метохије, огласили су се међународни званичници осуђујући насиље. Црногорска власт је ћутала, а част Црне Горе одбранили су средњошколци који су спонтано и масовно изашли на протесте.
Почетком марта ове године навршила се и година дана од сахране посмртних остатака резервиста из никшићко-шавничке групе. Њихове мученичке кости, које су хрватски злочинци годинама сакривали и прекопавали, дочекале су у слободарском Никшићу хиљаде грађана. Представници црногорске власти, у страху да се не замјере Хрватима, нијесу нашли за сходно да се поклоне посмртним остацима својих грађана-бораца. Напротив, црногорски ратни и садашњи премијер је недавно, у покушају слуганског приближавања Хрватској за «седам миља», на хрватској телевизији атаковао на црногорске бораце погинуле у протеклим ратним дешавањима изјавом да је бивша ЈНА у Хрватској и Босни и Херцеговини "имала једну дефинитивно нечасну улогу".
Удружење подсјећа да је ратним и поратним политичким корацима од "седам миља" премијер Ђукановић изгазио и унизио Црну Гору до граница неподношљивости. Зато позива црногорске грађане да на будућим локалним и парламентарним изборима кажу дефинитивно НЕ политици Ђукановића.
Подгорица, 19.01.2005 год.
САОПШТЕЊЕ
Посјету Ферхата Диноша и Мехмеда Бардхија Приштини Удружење бораца ратова од 1990.године Црне Горе оцјењује као договорену политичку активност представника нациналних албанских странака из Црне Горе и црногорских власти на реализацији пројеката независног Косова и независне Црне Горе.
Приштинске изјаве Диноше, Бардхија, Харадинаја, Дација и Ругове и одликовање Диноше златном медаљом Призренске лиге потврдили су постојање великоалбанских претензија према Црној Гори и представљају конкретну пријетњу традиционално складним црногорско-албанским односима у Црној Гори.
Удружење упозорава грађане Црне Горе и посебно црногорске Албанце да црногорски политички врх заједно са Диношом и Бардхијем ради на рарграђивању грађанске Црне Горе по националним шавовима што може бити кобно по Црну Гору и њене грађане.
Зарад политичке подршке за очување власти и осамостаљења Црне Горе по сваку цијену, црногорски државни врх игра опасну игру обезбјеђења "националних соба" црногорским Албанцима и Хрватима у грађанској Црној Гори, због чега Удружење оцјењује јавни позив портпарола ДПС Предрага Секулића Диноши и Бардхију да објасне на коју су врсту аутономије за Албанце у Црној Гори мислили као прозирно политикантсво и бацање црногорској јавности прашине у очи.
Гурајући представнике црногорских Албанаца у прве борбене редове владајућа коалиција у Црној Гори покушава да изазове нове политичке тензије и сакрије властиту политичку игру везану за посјету Диноше и Бардхија Приштини, затражену аутономију за Албанце у Црној Гори и координирани албанско-црногорски рад на пројекту независног Косова и Црне Горе. На њихову жалост и политичким лаицима је јасна веза између недавног постављења високог функционера ДПС Фрања Љуљђураја за генералног конзула СЦГ у Њујорку, скорашњег позива међународној заједници посланика ДПС у савезном парламенту Николе Гегаја да на југу Србије преузме ствар у своје руке, актуелне посјете Диноше и Бардхија Приштини и изјаве директора НВО Унитас Ника Ђељошаја да очекује да ће Диноша и Бардхи послије посјете Косову стати иза политичке платформе "која је већ у америчким рукама и предвиђа регион гдје живе Албанци у Црној Гори".
Очигледно је да су челници ДПС и СДП Ђукановић и Кривокапић жестоко љути на Европску унију, српску власт и црногорску опозицију што заговарају владавину права, процесе интеграција и непосредне изборе за парламент државне заједнице, па преко Албанаца из Црне Горе праве проблеме Србији и позивају Америку да по македонском сценарију "уреди" Црну Гору.
Удружење изражава наду да ће грађани Црне Горе коначно схватити да је највећа опасност по Црну Гору, грађански мир и толеранцију, управо режим Мила Ђукановића, односно национално барјачење на матерњем језику и вјерске и друге подјеле које тај режим производи како би сачувао нелегално стечено богатство и измакао суду правде.
Подгорица, 08.01.2005 год.
САОПШТЕЊЕ
За божићне празнике РТВ ЦГ приказала је свој документарни филм «Хрватска» који Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе, у дијелу који говори о ратним сукобима и осамостаљењу Хрватске током 1991/92 године, оцјењује као чин скандалозног фалсификовања истине о протеклим ратним дешавањима у корист Хрватске, са пропагирањем осамостаљења Црне Горе по узору на Хрватску и јавном подршком Стјепану Месићу на изборима за предсједника Хрватске.
Очигледно је да је филм «Хрватска» политичка наруџбина чувеног разбијача бивче СФРЈ и идеолога «домовинског рата»-хрватског предсједника Стјепана Месића и његовог «безусловног сарадника» Мила Ђукановића који је недавно изјавио да су у 2005. години приоритети Владе Црне Горе интезивна сарадња са Хрватском и остваривање независности Црне Горе.
Удружење подсјећа да је Ђукановић одавно поклекао под бременом ратног премијера и да је под притиском међународних ратних спонзора Хрватске незванично прихватио статус заштићеног свједока Хашког трибунала и политичко туторство хрватског предсједника Месића. Наиме, зарад властите амнестије због познатих ратних и поратних активности, Ђукановић је прихватио хрватско-хашко виђење протеклих оружаних сукоба на штету Црне Горе и реализацију пројекта чији је циљ утјеривање кривице Србији и Црној Гори за протекла ртна дешавања, разбијање државне заједнице СЦГ и претварање Црне Горе у хрватску провинцију. У тај пројекат Ђукановић је укључио црногорску државну телевизију, претварајући је у лични сервис, а њене новинаре у портпароле Хашког трибунала, Месића и дукљанских јуришника на вјековно духовно биће Црне Горе.
Ауторима приче Хрватска из РТВ ЦГ морало би бити познато да је у оптужници Хашког трибунала против четворице официра бивше ЈНА, из октобра 2001. године, првооптужени за ратна дешавања на дубровачком ратишту у ствари Црна Гора и њена ратна влада на челу са Милом Ђукановићем. У тој оптужници, између осталих, стоје грубе неистине да је у Хрватској од почетка октобра до краја децембра 1991. године владало стање међуинародног оружаног сукоба и дјелимичне окупације, те да је Црна Гора имала територијалне претензије према Дубровачкој регији. Филмом «Хрватска», чија је главна звијезда састављач и пропагатор поменуте оптужнице-хрватски предсједник Месић, хрватско-хашко виђење протеклиух ратних дешавања промовисано је и као званично црногорско, а што представља беспризорни атак на Црну Гору и црногорске борце. Истовремено то је и атак на истину о узроцима и последицама протеклих ратних дешавања без које нема истинског помирења међу народима и државама на просторима бивше СФРЈ.
Подгорица, 06. 12. 2004. год.
САОПШТЕЊЕ
Стајање цивилне мисије УН-а на Косову иза избора Рамуша Харадинаја за предсједника Владе Косова Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као огледало политике међународне заједнице према Косову и Метохији, односно доказ њеног опредјељења за независно етнички чисто албанско Косово по сваку цијену. На западу ништа ново. Западне демократе и даље остају у тиму са ратним и политичким савезницима-косовским албанцима и, почетком 21 вијека, заједно са терористом и ратним злочинцем Рамушом Харадинајем праве Велику Албанију.
Удружење подсјећа да је послије прошлогодишњег мартовског насиља албанаца на Косову и Метохији упозорило да је заговарање мултиетничког Косова од стране Савјета безбједности ( творца Хашког трибунала ) утопија и маска за подршку етнички чистом, независном албанском Косову. Зато и овом неприлоком понавља да је остваривање пројекта независног Косова основни мотив Хашког трибунала за подизање оптужнице против четворице српских генерала, чијом пројектованом кривицом треба оправдати наводну немогућност стварања услова за повратак Срба и другог протјераног неалбанског живља са Косова и Метохије. У поменутој оптужници првооптужени је у ствари Република Србија, којој Хашки трибунал упорно утјерује кривицу за укупна ратна дешавања 1991/99. године, у пакету тражећи изручење четворице војних и полицијских генерала који су бранили Косово и Метохију и одустајање од тужбе за НАТО агресију на Савезну Републику Југославију.
Како се црногорски званичници не оглашавају поводом случаја Харадинај, већ се понашају као хашки агенти и заштићени свједоци које покровитељи Хашког трибунала употребљавају за политичке притиске на Србију, Удружење поручује господину Харадинају да код Удружења може имати само статус ратног злочинца и да није добродошао у Црну Гору.
Подгорица, 03.12.2004.год.
САОПШТЕЊЕ
Поводом атака Владине комисије на помоћника министра за јавну безбједност Мића Орландића и шефа антитрафикинг тима у вријеме афере С.Ч. Милана Пауновића, и посебно поводом упућених пријетњи координаторки МАНС-а Вањи Ћаловић, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе упозорава да је у Црној Гори безбједоносна ситуација погоршана до те мјере да тражи хитну реакцију међународне заједнице, као и црногорског невладиног сектора и политичких структура опредијељених за владавину права.
За постојеће стање Удружење сматра одговорним предсједника црногорске Владе Мила Ђукановића чијом заслугом Црна Гора сваким даном тоне све дубље у безвлашће, сиромаштво и подјеле који угрожавају мир и животе њених грађана. Нажалост све се то дешава уз прећутну асистенцију предсједника црногорског парламента и владајуће СДП Ранка Кривокапића.
У Црној Гори господари живота и смрти су ратни и поратни профитери под заштитом политичких моћника, односно криминогене структуре, које се тешко могу разбити без помоћи међународне заједнице. Те структуре угрожавају и часне људе из црногорске државне и јавне безбједности и из невладиног сектора опредијељене за борбу против злоупотребе власти и свих видова криминала. Знајући то Удружење је одмах по убиству првог човјека «Дана» Душка Јовановића затражило од међународне заједнице да се преко Интерпола и других специјализованих институција укључи у расвјетљавање његовог убиства. По ономе што се дешава данас, послије пола године од његовог убиства, када црногорски режим поред правосуђа у највећој мјери контролише и изборну вољу граћана, Удружење може само да констатује да је шанса правде и Црне Горе отворени протекторат међународне заједнице или општи грађански отпор коме истинске невладине организације треба да дају посебни и одлучујући допринос.
Грађани Црне Горе треба да препознају да је у Црној Гори суштински избор између правне државе и приватне државе Мила Ђукановића, те да питање црногорског државног статуса може да буде само демократско питање у правној држави на које ће грађани Црне Горе дати одговор. Зато Удружење позива невладине организације на удруживање ради борбе за успостављање владавине права у Црној Гори и истински допринос процесима интеграција и упозорава да пријетње упућене Вањи Ћаловић доживљава као пријетње Удружењу.
Подгорица, 30. новембар 2004. године
САОПШТЕЊЕ
Актуелне оптужбе предсједника Србије и Црне Горе Светозара Маровића и предсједника Црне Горе Филипа Вујановића да Србија угрожава опстанак, односно интеграционе процесе државне заједнице СЦГ, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као координирану активност двојице потпредсједника Демократске партије социјалиста срачунату да се политичким притисцима на Србију спријечи одржавање непосредних избора за Скупштину СЦГ. Наиме, из садржаја «отворених писама» црногорских званичника очигледно је да су иста инспирисана одлукама Владе Србије да достави Скупштини Србије на усвајање Предлог закона о избору посланика у парламент СЦГ и стави забрану на располагање имовином СЦГ до доношења закона о имовини државне заједнице.
Удружење понавља своје залагање за стриктно поштовање Уставне повеље државне заједнице СЦГ, односно за непосредне изборе за Скупштину СЦГ и позива Скупштину Србије да што прије донесе Закон о избору посланика у парламент СЦГ, а предсједника државне заједнице Светозара Маровића да испоштује обавезу расписивања избора за Скупштину СЦГ .
Удружење упозорава да правилима из Уставне повеље не могу бити алтернатива састанци и договори представника држава чланица о будућности СЦГ, на чему инсистира званична Црна Гора са циљем да припреми терен за иступање из државне заједнице и расподјелу њене имовине на недемократски начин. Последице сличних «састанака и договора» лидера република бивше СФРЈ почетком деведесетих година познате су, због чега Удружење очекује од званичне Србије и представника међународне заједнице да начелно залагање за очување државне заједнице СЦГ и процесе интеграција замијене јасном поруком црногорској Влади и Скупштини да испоштују обавезе из Уставне повеље, односно донесу закон о избору посланика у парламент СЦГ.
Што се пак тиче јавне забринутости господе Маровића и Вујановића због наводне не сарадње Србије са Хашким трибуналом Удружење их подсјећа да би претходно требали да се забрину због тешких оптужби тог трибунала на рачун црногорске Владе и територијалне одбране за ратна дешавања на дубровачком ратишту 1991/92 године.
Подгорица, 03. новембар 2004. год.
САОПШТЕЊЕ
Поводом «дипломатске» посјете црногорског министра иностраних послова Миодрага Влаховића Загребу и, у вези са тим, изјава хрватског предсједника Стјепана Месића, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе саопштава следеће:
Господин Миодраг Влаховић нема овлашћења да се у име црногорских војника извињава, како је изјавио, «за сва ратна разарања у Хрватској у којима су почетком деведесетих година учествовали црногорски војници». При томе Удружење не спори капацитет господина Влаховића да се хрватском колеги Миомиру Жужулу извине за учешће црногорске Владе у ратним дешавањима 1991/92. и потребу да то исто учини господин Жужул испред хрватске Владе. Зато, спремно да допринесе истинском помирењу и бољем сјутра народа и држава бивше СФРЈ, Удружење позива господина Влаховића и господина Жужула да се суоче са одговорношћу својих влада за протекла ратна дешавања и званично размијене информације о пљачки Конавла и злочину над заробљеним црногорским резервистима у сплитској Лори.
Удружење сматра да до истинског добросусједтва Хрватске и Црне Горе не може доћи све док на њиховом челу опстају ратни лидери Стјепан Месић и Мило Ђукановић и оцјењује национално штетном, опасном и срамотоном погодбу званичне Црне Горе са господином Месићем да зарад заједничког политичког циља, осамостаљења Црне Горе по узору на Хрватску, фалсификују истину о протеклим ратним дешавањима у корист Хрватске. У вези са тим, а поводом хвалисања господина Месића да је био у Београду «кад је било најтеже, кад се требало изборити да свијет схвати да Југославија нема интегративних фактора и да Хрватска има право на осамостаљење», Удружење упозорава да је управо та «заслуга» господина Месића, мотивисана «повијесним правом Хрвата на своју државу», довела до ратних сукоба и крвавог распада бивше СФРЈ.
Због опасности по грађански мир у Црној Гори Удружење упозорава да се госодин Месић и званична Хрватска грубо мијешају у унутрашње односе у Црној Гори, односно односе између Србије и Црне Горе, радећи по опробаном рецепту «да свијет схвати да Србија и Црна Гора нема интегративних фактора и да Црна Гора има право на осамостаљење». У вези са тим Удружење подсјећа на учинак Месићевих кадрова обучених у Загребу: Јеврема Брковића, Војислава Никчевића и распопа Мираша Дедејића на сијању националне и вјерске мржње у Црној Гори.
У вези са наведеним, иако сумња да ће за то имати храбрости, Удружење позива министра иностраних послова Црне Горе Миодрага Влаховића на ТБ дуел са предсједником Удружења Раданом Николићем.
24.03.2004. год.
САОПШТЕЊЕ
Дана 24.03.2004. године Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежиће пет година од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Тога дана, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, са почетком у 18 часова, одржаће се парастос тридесет седморици бораца из Црне Горе погинулим уочи, током и послије НАТО агресије на СРЈ. Србима избјеглим пред најновијим албанским терором на Косову и Метохији Удружење ће уплатити скромну помоћ од 1000,00 евра.
Као допринос борби против насиља, Удружење подсјећа да су 24. марта 1999. године НАТО снаге извршиле класичну агресију на Савезну Републику Југославију, игноришући међународно право и ауторитет Уједињених нација. Од тога датума, до 10. јуна исте године, супротно правди, праву и ратним правилима, уз помоћ албанских терориста на Косову и Метохији, тонама бомби разарана је наша земља и убијани њени војници, полицајаци и цивили. А од тада, односно од повлачења Војске Југославије и српске полиције са Косова и Метохије, албански терористи, на очиглед међународне заједнице и њених мировњака, врше етничко чишћење Косова и Метохије убијањем и прогоном Срба, Црногораца, Рома и другог неалбанског живља, да би, крајем прошле недјеље, организовано кренули да терором, који је шокирао демократски свијет, доврше етничко чишћење Косова и Метохије.
На петогодишњицу од НАТО агресије, чија је последица прогон косовско-метохијских Срба и других неалбанаца, Удружење позива све демократске снаге у земљи и међународној заједници да кажу не политици притисака, насиља и етничког чишћења и хитно приступе пружању конкретне заштите и помоћи преосталим косовским Србима и прогнанима са Косова и Метохије. Питање статуса Косова и Метохије мора се хитно и праведно ријешити и, у вези са тим, Удружење се залаже за кантонизацију те покрајине. Свако одлагање решавања тог питања води даљој дестабилизацији стања у Србији и државној заједници Србија и Црна Гора са опасношћу од избијања нових ратних сукоба на Балкану. Удружење зато оцјењује окупљање српске политичке позиције и опозиције око заштите жртава албанског терора, односно решавања питања статуса Косова и Метохије и актуелну дипломатску активност органа државне заједнице, Русије и других пријатељских демократских земаља као изузетну шансу за правду и мир која се не смије пропустити.
19.03.2004. год.
САОПШТЕЊЕ
Закључке Савјета безбједности Уједињених нација, поводом терора Албанаца на Косову и Метохији, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као бацање прашине у очи демократском свијету и шамар властима Србије и Црне Горе. Залагање Савјета безбједности за мултиетничко Косово, послије најновијег дивљања албанских фашиста и одбијања НАТО да се у заштиту српског живља, њихових светиња и имовине укључе и припадници српске полиције и Војске Србије и Црне Горе, не значи ништа друго до потврду опредјељења међународне заједнице за независно етнички чисто албанско Косово. Истовремено то је и потврда да међународни НАТО моћници и даље остају у тиму са ратним и политичким савезницима-косовским албанцима. Хаотично али истинито-Хашим Тачи и Кофи Анан јашу заједно и не дозвољавају једину изгледну шансу за косовске Србе и друге неалбанце-кантонизацију Косова и Метохије.
Удружење подсјећа да је Савјет безбједности творац Хашког трибунала који годинама за протекла ратна дешавања утјерује кривицу и колективну одговорност Србији и Црној Гори. Зато његови закључци не представљају изненађење за Удружење. Извјесно је да ће у међународном сумраку 21 вијека албанско дивљање бити привремено и привидно заустављено. За почињене злочине косовски Албанци као и до сада неће одговарати, а остаће им проширена етнички чиста албанска територија са 17 уништених православних манастира и цркава и опљачкана српска имовина. Преостали Срби биће и даље убијани. Хашки трибунал и даље ће потраживати српске генерале, а његови међународни покровитељи вршити притисак на Србију и Црну Гору да одустане од тужбе за НАТО агресију на Савезну Републику ЈУгославију.
У вези са догађајима на Косову и Метохији ситуација у Црној Гори је конфузна: званична Црна Гора ћути, Либерални савез саопштава да ће грађани Црне Горе опет бити гурнути у сукоб који није њихов, политичке странаке опредијељене за државну заједницу осуђују насиље Албанаца, а Удружење је у скоро потпуној медијској блокади. Ипак заблистале су запаљене свијеће у Храму христовог васкресења у Подгорици и протести средњошколаца. Удружење и његово чланство биће свуда и са свима који се боре против албанских терориста и на било који начин помажу српску браћу на Косову.
Због медијске блокаде Удружење ће саопштења за јавност објављивати и преко интернета.
18.03.2004. год.
САОПШТЕЊЕ
Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе најоштрије осуђује застрашујући организовани поход албанских терориста на преостале Србе широм Косова и Метохије и захтијева од власти Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора да по сваку цијену заштите угрожене животе српског становништва. Удружење подржава захтјев министра одбране Бориса Тадића да наша војска хитно уђе на угрожена подручја на Косову и Метохији и помогне међународним снагама да спријече даље насиље Албанаца. Уколико то пак међународне снаге не прихвате, а српске власти не нађу други начин да заштите дио свог народа од подивљалих терориста, биће одговорни за све што се догоди косовским Србима и допринијеће евидентној опасности да се ситуација у Србији погорша и нереди измакну контроли.
Албанско насиље чини апел на разум апсурдним иако ситуација на Косову и Метохији пријети да прерасте у нови рат на Балкану. Зато Удружење очекује енергичану и јасану акцију међународне заједнице да заустави насиље и одмах приступи решавању статуса Косова. Сада је потпуно јасно да је заговарање мултиетничког Косово утопија и маска за подршку етнички чистом независном албанском Косову и да је једино могуће решење кантонизација Косова и Метохије. Посебно забрињава чињеница да је насиље албанских терориста планирано у склопу реализације великоалбанског пројекта, као и да је подстакнуто најновијим изјавама појединих међународних званичника о независном Косову и недавном Хашком оптужницом против четворице српских генерала који су 1999. године бранили Косово и Метохију. Удружење већ неко вријеме посједује информацију, коју би морале имати и домаће обавјештајне војне службе, о плановима косовских Албанаца, да прогон преосталих Срба доврше и прославе на скору петогодишњицу од НАТО агресије на бившу СРЈ. Агресије којом су током три мјесеца 1999. године, тонама бомби, творци глобалне политике, супротно разуму и ратним правилима, убијали наш народ и земљу и помогли албанским терористима да прогнају већину Срба са Косова и Метохије. Од тада, на очиглед међународних снага, албански терористи харају Косовом и Метохијом и без икаквих посљедица убијају и прогањају преостале Србе.
Удружење захтијева од војног и државног врха државне заједнице да прекину све активности на слању наших војника и полицајаца у наводне мировне операције у свијету и да све снаге посвете борби против албанског тероризма и решавању статуса Косова и Метохије уз јасан став Европе према албанском питању на Балкану.
Никшић, 03. март 2004. године.
САОПШТЕЊЕ
УДРУЖЕЊА БОРАЦА РАТОВА ОД 1990. ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
У петак 05. марта 2004. године, око 11 часова, на аеродром у Голубовцима-Подгорица, биће допремљени посмртни остаци осморице бораца-војника бивше Југословенске народне армије из Никшића, Шавника и Даниловграда, заробљених, звјерски мучених и ликвидираних у дијелу Херцеговине под контролом Хрвата и у злогласној «Лори» 1992. године.
У знак сјећања на страдале борце, у организацији Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, истог дана, са почетком у 11 часова, биће одржана комеморативна сједница у Дому Војске Србије и Црне Горе у Никшићу.
Посмртни остаци:
биће допремљени у Никшић, на трг Шака Петровића, око 13 часова, гдје ће, после мимохода грађана и указаних војних почасти, бити предати породицама око 14 часова.
Посмртни остаци страдалих бораца биће сахрањени у суботу 06. 03. 2004. године.
Удружење подсјећа да се из никшићко-шавничке групе као нестала лица и даље воде:
Из исте групе, послије страдања у «Лори» и околини Мостара, сахрањени су у Никшићу:
Подгорица, 05.02.2004. год.
С А О П Ш Т Е Њ Е
УДРУЖЕЊА БОРАЦА РАТОВА ОД 1990 ГОДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
( 04.02.2004 )
Поводом најаве владајуће коалиције у Подгорици да ће на скупштинском засиједању од 06. 02. 2004. године промијенити називе више подгоричких улица и тргова Удружење са забринутошћу констатује да се ради о пилитичком чину, чији је коријен у шовинистичком антисрпском покрету у Црној Гори, због чега позива чланство из Подгорице да се придружи најављеном протесту дијела црногорске опозиције на дан одржавања сједнице подгоричке Скупштине.
Удружење упозорава да дуже вријеме извјесни Јеврем Брковић и његова дружина,окупљена у невладиној Дукљанској академији, којевитез псовачком Црногорском књижевном листу и тзв. Црногорској православној цркви, безочно напада све што је српско у Црној Гори. Управо та дружина, чији је поглавар препознатљив по црногорским преслицама са пређом Хрватске демокртске заједнице, испрела је иницијативу за уклањање назива подгоричких улица: Немањине обале, Цара Лазара, Карађорђеве, Хајдук Вељкове, Гаврила Принципа, Доситеја Обрадовића, Херцеговачке, Косовске, Книнске, Личке, Крагујевачке, Краљевачке, Вијенца косовских јунака итд. Извођење радова повјерено је Комисији за давање предлога назива насеља, улица и тргова Скупштине Општине Подгорица, која је, на сједници од 23.10.2003. године, тражену сјечу српских назива подгоричких улица у највећем дијелу прихватила.
Осокољени прођом дукљанства код подгоричких власти и личним и породичним профитерством на протјеривању српства из Црне Горе, бојовници Јеврема Брковића и Мираша Дедеића најавили су ових дана да ће тзв. Црногорска црква «2005. бадњак наложити пред својим Цетињским манастиром». Наведену најаву отимачине Цетињског манастира и других вјерских објеката Српске православне цркве у Црној Гори, коју је немогуће извести без недемократске промјене Устава Црне Горе, злоупотребе државног апарата и насиља над вјерницима, Удружење оцјењује као најаву терора и позив на вјерски рат.
У историји Црне Горе много је примјера да су спољни непријатељи и диктаторски режими угрожавали њен територијални интегритет, духовно биће и слободу, играјући на карту међусобног сукобљавања већинског православног становништва. У ту сврху су обилато користили прљаве услуге домаћих најамника које је слободарски црногорски народ давно препознао као оне који се Бога не боје а људи не стиде. Просипање сјемена мржње и подјела од стране њихових данашњих насљедника лажи-академика и лажи-попова има за резултат да је данас Црна Гора држава мањинских народа у којој се православни државотворни народ скоро напола национално подијелио на Црногорце и Србе. Зато је несхватљиво да српско-црногорске подјеле унутар Црне Горе и даље поткрепљује подгорички режим перфидном игром око промјене назива улица, сукобљавајући имена и духовност Стефана Немање и Светог Петра Цетињског, што је безочно подло, незнавено и опасно.
Подгорица, 17.12.2003. год.
Поводом доношења Закона о борачкој и инвалидској заштити на засиједању црногорске Скупштине, 17. 12. 2003. године, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе је истог дана издало
САОПШТЕЊЕ
«Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе поздравља доношење Закона о борачкој и инвалидској заштити на текућем засиједању Скупштине Републике Црне Горе.
Удружење изражава задовољство што је током израде и доношења поменутог закона остварен конструктиван однос представника корисника борачко-инвалидске заштите,односно Удружења и других заинтересованих невладиних организација са Министарством рада и социјалног старања.
Основна права бораца, војних инвалида и члланова њихових породица као и права одликованих лица до сада су била уређена прописима бивше Савезне Републике Југославије (6 закона) док је допунска заштита наведене популације била уређена републичким прописима (2 закона). Комплетна област борачко-инвалидске заштите, односно основна права и допунска заштита бораца, војних инвалида и чланова њихових породица, као и права одликованих лица, новим Законом о борачкој и инвалидској заштити уређена су на јединствен начин.
Корисници права по Закону о борачкој и инвалидској заштити су: бораци; породице палих бораца; војни инвалиди; цивилни инвалиди рата; чланови породица умрлих бораца, војних инвалида и цивилних инвалида рата. Наведеној популацији из Црне Горе поменути Закон обезбјеђује трајно коришћење права стечених по досадашњим прописима и у старту досадашњи ниво мјесечних примања која ће се усклађивати са кретањем трошкова живота и просјечном зарадом запослених на територији Црне Горе».
Подгорица, 17.12.2003. године.
Поводом посјете високог представника Европске уније Хавијера Солане Србији и Црној Гори, 15. 12. 2003. године, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе издало је саопштење за јавност које, као и друга саопштења Удружења којима се критикује политика високих представника међународне заједнице, домаћи медији нијесу објавили.
Одговор Удружења је интернет презентација «спорног» САОПШТЕЊА :
« Изјаву високог представника Европске уније за спољну политику и безбједност Хавијера Солане да ће бирачи у Србији 28. децембра бирати између европске будућности и прошлости, односно између приближавања Европи и поновне изолације, као и разговоре господина Солане са више страначких лидера бившег ДОС о могућим и непожељним постизборним коалицијама, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује недемократским мијешањем у предизборне политичке активности у Србији и притиском на бираче. Под наводном бригом за европску будућност Србије, господин Солана је, у ствари, јасно поручио српским бирачима да Србија може рачунати на помоћ Европе само уколико на предстојећим изборима побиједе оне политичке странке које ће безусловно спроводити политику Европске уније. Усмјеравању и условљавању изборне воље грађана Србије истог се дана придружио и шеф мисије ОЕБС-а у Београду Маурицио Масари који је, између осталог, изјавио да су предстојећи парламентарни избори у Србији важан моменат за наставак процеса започетих 5. октобра и консолидацију демократије.
Карактеристично је да је предизборна дипломатска активност високог представника Европске уније Хавијера Солане изостала на недавним парламентарним изборима у Хрватској. Европски политичари су се жестоко забринули када је на протеклим неуспјелим предсједничким изборима у Србији кандидат Српске радикалне странке добио највише гласова. Међутим, када је на изборима у Хрватској побиједила Хрватска демократска заједница забринутост високих представника европских институција је изостала. Наведено неминовно намеће питање који су разлзи примјене двоструких аршина Европске уније када су у питању избори у Хрватској и Србији, односно према слободно израженој вољи бирача Хрватске демократске заједнице и вољи бирача Српске радикалне странке.
Удружење оцјењује да је политичко уплитање господина Хавијера Солане у предстојеће парламентарне изборе у Србији и постојање двоструких аршина Европске уније када су у питању Србија и Хрватска у непосредној вези са протеклим ратним и још увијек присутним политичким савезништвом међународне заједнице са Хрватском и косовским Албанцима на штету Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора. Очигледно је да високи чиновници међународне заједнице Солана, Кларк, Робертсон и други још нијесу завршили рат са Србима и Србијом. Њихово учешће у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију 1999. године, када је убијено око 2500 цивила ( које су прогласили колатералном штетом ) и преко 1000 војника Војске Југославије, чини разумљивом «демократску» бригу господина Солане да на предстојћим изборима у Србији не побиједе странке које могу пред међународним судом активирати тужбу против НАТО-а и довести у питање реализацију пројеката независног Косова и утјеривања ратне кривице Србији и Црној Гори преко Хашког трибунала. Због тога је високи представник Европске уније заинтересован да на предстојећим изборима у Србији побиједе странке чије ће лидере и активности контролисати, односно којима ће интереси Европске уније бити пречи од националних интереса. Господин Солана је, за разлику од једног броја српских политичара, дубоко свјестан чињенице да се по многим крупним питањима интереси Европске уније не поклапају са интересима Србије и да би окупљање српских лидера око националних интереса могло довести и њега и Европску унију и НАТО у неугодан положај. Зато изјаве високих европских представника Солане и Мацарија, о изборима између прошлости и будућности, о демократији од 5. октобра и анархији прије тога и посебно о непожељним коалицијама, на представљају ништа друго до осмишљено бацање прашине у очи српским политичарима и бирачима под мотом «не дај боже да се Срби досјете и сложе».
Протеклог мјесеца, у Бањалуци, ДНК методом, идентификовани су посмртни остаци петорице припадника бивше ЈНА из тзв. никшићко-шавничке групе, које су заробили Хрвати на херцеговачко-дубровачком ратишту 1992. године. У вези са тим, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе организовало је 31.10.2003. године састанак у Никшићу на коме је господин Максим Кораћ, предсједник Комисије за хуманитрна питања и нестала лица СЦГ, саопштио породицама несталих бораца из Никшића, Шавника и Даниловграда да су идентификовани посмртни остаци:
Господин Кораћ је саопштио да су посмртни остаци Јаковљевића, Поповића и Симовића пронађени прије мјесец дана у масовној гробници у мјесту Међине-Мостар, а да су посмртни остаци Вулића и Докнића пронађени раније на другим локацијама.
О околностима проналажења посмртних остатака идентификованих лица у Међинама и на другим мјестима у Херцеговини и стању у коме се посмртни остаци налазе говорили су Радивоје Симовић - брат пок. Ратка и предсједник Удружења родбине несталих лица и госпођа Зорица Аврамовић - експерт Комисије за хуманитарна питања и нестала лица.
На састанку је закључено да се посмртни остаци идентификованих бораца из Бањалуке допреме на ВМА у Београд, да се ту обави додатни преглед и омогући представницима породица увид у стање посмртних остатака. Представници државних институција, локалне самоуправе, Војске СЦГ и невладиних удружења изразили су спремност да у поступку преузимања и допремања посмртних остатака удовоље и помогну ожалошћеним породицама и учествују у достојанственој сахрани страдалих бораца.
Даљи поступак идентификације у Бањалуци показаће да ли се међу 11 посмртних остатака пронађених у Међинама налазе и посмртни остаци Боривоја Ј. Зиројевића, рођеног 1955. године у Залому-Невесиње и Луке М. Газиводе, рођеног 1959. године у Ријеци Црнојевића-Цетиње, за које се зна да су, заједно са Јаковљевићем, Поповићем и Симовићем, били у Дувну до 28.04.1992. године када их је, по изјави свједока, извјесни Иван Кришто наводно повео на размјену у Груде.
Из никшићко-шавничке групе као нестала лица воде се и борци из Шавника: Неђељко Б. Јанковић, рођен 1969. године, Радивоје М. Петковић, рођен 1961. године и Миљан С. Шушић, рођен 1959. године, сви заробљени 06.05.1992. године код Чепикућа и Милош В. Перуновић, рођен 1965. године у Никшићу, заробљен 14.06.2002. године у Буни код Мостара.
